1938

Izvor: Wikipedia
Ovo je članak o godini 1933.
Milenijum: 2. milenijum
Vijekovi: 19. vijek20. vijek21. vijek
Decenija: 1900-e  1910-e  1920-e  – 1930-e –  1940-e  1950-e  1960-e
Godine: 1935 1936 193719381939 1940 1941
1938 u drugim kalendarima
Gregorijanski 1938
MCMXXXVIII
Ab urbe condita 2691
Islamski 1356 – 1357
Iranski 1316 – 1317
Hebrejski 5698 – 5699
Bizantski 7446 – 7447
Koptski 1654 – 1655
Hindu kalendari
 - Vikram Samvat 1993 – 1994
 - Shaka Samvat 1860 – 1861
 - Kali Yuga 5039 – 5040
Kineski
 - Kontinualno 4574 – 4575
 - 60 godina Yang Zemlja Tigar
(od kineske N. g.)
Holocenski kalendar 11938
p  r  u
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1938 (MCMXXXVIII) po gregorijanskom kalendaru bila je redovna godina koja počinje u subotu (link pokazuje godišnji kalendar).

Događaji[uredi - уреди]

Januar/Siječanj[uredi - уреди]

Februar/Veljača[uredi - уреди]

Mart/Ožujak[uredi - уреди]

Anšlus: Hitlerov govor u Beču

April/Travanj[uredi - уреди]

  • 10. 4. - Édouard Daladier novi francuski premijer.
  • 15. 4. - Tokom Aragonske ofanzive, španski Nacionalisti izbili na Sredozemno more, čime je Katalonija odsečena od ostatka Republike.
  • 16. 4. - Sporazum Britanije i Italije u Rimu - priznata italijanska okupacija Etiopije u zamenu za povlačenje Italijana iz Španije nakon rata.
  • 23. 4. - Sudetski Nemci traže punu autonomiju u Čehoslovačkoj.

Maj/Svibanj[uredi - уреди]

  • poč. maja - Josip Broz u Sloveniji formirao Privremeno rukovodstvo KPJ.
  • tokom meseca - "Majska provala" na Tehničkom fakultetu u Beogradu, zaplenjeno mnogo komunističkog štampanog materijala, uhapšeno mnogo studenata (među kojima Rifat Burdžević).
  • 21. 5. - Delimična mobilizacija u Čehoslovačkoj (ovo i međunarodno diplomatsko jedinstvo, teraju Hitlera da zasad odstupi).
+ Jedan Japanac ubio 30 svojih suseljana (do 1982. najgore masovno ubistvo koje je počinio pojedinac).
  • 22. 5. - U Beogradu prvi put priređene automobilske i motociklističke trke (ul. Dušanova i Strahinića bana).
  • 25. 5. - Sovjetski ambasador u SAD Trojanovski izjavljuje da je SSSR spreman da brani Čehoslovačku (SAD i Britanija ignorišu).
  • 28. 5. - Na Beogradskom sajmištu počela prva međunarodna vazduhoplovna izložba.

Jun/Juni/Lipanj[uredi - уреди]

Jul/Juli/Srpanj[uredi - уреди]

  • 3. 7. - Britanska parna lokomotiva Mallard postavila svetski rekord - 202 km/h.
  • 5. 7. - Komitet o neintervenciji u Španski građanski rat postiže sporazum da se povuku svi strani dobrovoljci - vlade Nemačke i Italije ignoriraju.
  • 6. 7. - Konferencija o izbeglicama u Evianu - nijedna evropska zemlja ne želi primiti nemačke jevreje, Amerika bi primila samo 27.370.
  • 11. 7. - Sporazum Beograda i Ankare o preseljenju 40.000 albanskih porodica u Tursku tokom 1939-44[1].
  • 14. 7. - Howard Hughes postavio novi rekord - avionom oko sveta za 91 sat.
  • 20. 7. - Počeo redovan saobraćaj motornim vozovima uskotračnom prugom Beograd-Dubrovnik (16,5 sati po redu vožnje umesto 24)[2].
  • 23. 7. - Španski Republikanci na liniji XYZ zaustavili Nacionalističko napredovanje ka Valensiji, Republikanskoj prestonici.
  • 25. 7. - Španski Republikanci započinju za njih katastrofalnu Bitku na Ebru, najdužu bitku Španskog građanskog rata.
  • 28. 7. - Pobuna protiv Metaxasa u Haniji na Kritu brzo ugušena.
  • 29. 7. - 11. 8. - Bitka kod jezara Hasan, prvi od Sovjetsko-japanskih pograničnih sukoba - Japanci upali na sovjetsku teritoriju.

Avgust/August/Kolovoz[uredi - уреди]

Septembar/Rujan[uredi - уреди]

  • septembar - Evropska kriza oko nemačkih zahteva u češkim Sudetima.
  • 6 - 12. 9. - Poslednji Nirnberški sabor (Reichsparteitag), u centru pažnje je situacija sa Čehoslovačkom.
  • 7. 9. - Od sirijskog sandžaka Aleksandreta napravljena Država Hataj - sledeće godine priključena Turskoj.
  • 10. 9. - Otvoren Beogradski jesenji sajam, na kome je firma "Filips" prvi put na Balkanu predstavila televiziju (prva proba odrađena dan ranije).
  • 12. 9. - Hitlerov govor u Nirnbergu - napad na Čehe, pribaviće "prava" Sudetskim Nemcima ako ih sami ne dobiju.
  • 13. 9. - Pristalice Konrada Henleina dižu pobunu u Sudetima, proglašeno vanredno stanje.
  • 14. 9. - Železnička nesreća u stanici Ovčar Banja kod Čačka, šest mrtvih na mestu.
  • 15. 9. - Neville Chamberlain počinje pregovore sa Hitlerom u Berchtesgadenu.
  • 18. 9. - Britanija i Francuska neće ratovati zbog Čehoslovačke, SSSR će ispuniti svoje obaveze ako to učini i Francuska.
  • 21. 9. - Suočena sa britanskim i francuskim stavom, Čehoslovačka kapitulira nemačkim zahtevima; Poljska i Mađarska takođe traže deo teritorije.
  • 22. 9. - General Jan Syrovy čehoslovački premijer um. Milana Hodže. U razgovoru sa Čemberlenom, Hitler traži okupaciju Sudeta do 1. oktobra; Čemberlen se privremeno predomislio, Česima savetuje mobilizaciju.
  • 23. 9. - Mobilizacija Čehoslovačke armije; Poljska gomila vojsku na čehoslovačkoj granici - SSSR ih upozorava da ne napadaju.
  • 24. 9. - U 01:30 Čemberlen i Hitler završavaju razgovore o Sudetima, prihvatanjem Hitlerovih zahteva (Godesberg Memorandum), što u početku svi ostali odbijaju.
  • 29. 9. - Minhenski sporazum - bez učešća Čehoslovačke odlučeno da Sudeti pripadnu Nemačkoj.

Oktobar/Listopad[uredi - уреди]

Početak rasturanja Čehoslovačke
+ Raspuštena jugoslovenska skupština, izbori u decembru.

Novembar/Studeni[uredi - уреди]

+ Zasedanje fašističkog parlamenta u Italiji, u "spontanim" manifestacijama se zahtevaju "Tunis, Džibuti, Korzika!" - dolazi do zategnutosti sa Francuskom.
+ Emil Hácha novi čehoslovački predsednik.

Decembar/Prosinac[uredi - уреди]

Tokom godine[uredi - уреди]

Rođenja[uredi - уреди]

Smrti[uredi - уреди]

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1938.

Nobelova nagrada za 1938. godinu[uredi - уреди]

Spoljne veze[uredi - уреди]

Izvori[uredi - уреди]

  1. Sabrina Ramet, Tri Jugoslavije...
  2. "Politika", 21. jul 1938, str. 8