1995

Izvor: Wikipedia
Milenijum: 2. milenijum
Vijekovi: 19. vijek20. vijek21. vijek
Decenija: 1960-e  1970-e  1980-e  – 1990-e –  2000-e  2010-e  2020-e
Godine: 1992 1993 199419951996 1997 1998
1995 u drugim kalendarima
Gregorijanski 1995
MCMXCV
Ab urbe condita 2748
Islamski 1415 – 1416
Iranski 1373 – 1374
Hebrejski 5755 – 5756
Bizantski 7503 – 7504
Koptski 1711 – 1712
Hindu kalendari
 - Vikram Samvat 2050 – 2051
 - Shaka Samvat 1917 – 1918
 - Kali Yuga 5096 – 5097
Kineski
 - Kontinualno 4631 – 4632
 - 60 godina Yin Drvo Svinja
(od kineske N. g.)
Holocenski kalendar 11995
p  r  u
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1995 (MCMXCV) bila je redovna godina koja počinje u nedjelju po gregorijanskom kalendaru (link pokazuje kalendar).

  • U Srbiji proglašena Godina kulture ("Lepše je sa kulturom").


Događaji[uredi - уреди]

Januar/Siječanj[uredi - уреди]

  • 1. 1. - Stupilo na snagu četvoromesečno primirje u Bosni i Hercegovini, dogovoreno uz posredovanje nekadašnjeg američkog predsednika Džimija Kartera; borbe se nastavljaju oko Bihaćkog džepa (trupe RS Krajine i AP Zapadna Bosna nisu deo primirja).
+ Svjetska trgovinska organizacija (WTO) formalno zamjenjuje dotadašnji Opći sporazum o tarifama i trgovini (GATT).
+ Evropska unija Austrija, Finska i Švedska postaju članice EU.
+ Osnovan Centar za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu.
+ Rasim Ljajić smenjen s mesta generalnog sekretara SDA Sandžaka.
+ Grmljavina u Beogradu, na Svetog Savu.
+ Vojislav Šešelj pušten iz beogradskog zatvora posle četiri meseca.
  • 30. 1. - Predstavljen Plan Z-4 za Hrvatsku - politička autonomija za Srbe u Hrvatskoj; Srbi ne žele pogledati plan dok ne dobiju garancije da UNPROFOR ostaje.
  • 30. 1. - U jednom od najtežih napada tokom trogodišnje pobune islamskih ekstremista u Alžiru, u eksploziji automobila-bombe poginulo najmanje 20, a povređeno oko 60 ljudi.
  • januar - General Vlada Trifunović osuđen na 11 godina zatvora zbog predaje kasarne u Varaždinu 1991.
+ Restrikcije struje u Srbiji.

Februar/Veljača[uredi - уреди]

  • ca. 6. 2. - Otvoren američki obaveštajni položaj na Braču.
  • 7. 2. - UN izveštava o 62 helikopterska leta iz Srbije u BiH u blizini Srebrenice prethodnih dana, protivno zabrani letenja.
  • 11. 2. - Eksplozija u fabrici baruta u Lučanima, pet poginulih.
  • 14. 2. - Predlog Kontakt-grupe: ukidanje sankcija SRJ u zamenu za priznanje Hrvatske i BiH (uključujući granice), tretman bosanskih Srba jednak Bošnjacima i Hrvatima u BiH i ostanak UNPROFOR-a u Hrvatskoj (Milošević odbija).
  • 17. 2. - Neredi u Tetovu nakon što je policija prekinula predavanja na albanskom univerzitetu, 1 poginuo.
  • 19. 2. - Venčanje Arkana i Cece.
  • 20. 2. - Predstavnici RS Krajine i Republike Srpske razgovoraju o zajedničkoj strategiji u slučaju hrvatskog napada (osnovan zajednički savet odbrane).
  • 21. 2. - Washington Post izveštava da su avioni C-130 istovarili opremu za sarajevsku vladu na tuzlanskom aerodromu (NATO odgovara 28. 2. da su se posmatrači UN zbunili).
  • 26. 2. - Propast Barings Bank osnovane 1762., nakon što je broker Nick Leeson špekulacijama izgubio 1,4 milijarde dolara (uhapšen 2. 3.).
  • februar - Nastavljene borbe oko Bihaća i Kladuše, izbile oko Bosanske Krupe, kršenja primirja i u Hrvatskoj i u BiH.

Mart/Ožujak[uredi - уреди]

+ Parlament RS Krajine odbacio inicijativu predsednika Martića za smenu premijera Mikelića.
  • 12. 3. - Franjo Tuđman izjavljuje da bi mogao odustati od zahteva za povlačenje UNPROFOR-a pod uslovom da ovi nadgledaju granicu prema Srbiji i BiH.
  • 13. 3. - Tokom potere u beogradskom Pionirskom parku kriminalac P. J. ubio policajca a zatim ranio još četvoricu bacivši bombu (pucao sebi u glavu ali preživeo, kasnije osuđen na smrt).
  • 14. 3. - Norman Thagard je prvi američki astronaut koji u svemir odlazi ruskom letelicom.
  • 20. 3. - Ofanziva ARBiH na Majevici i Vlašiću, VRS odgovara granatiranjem gradova; borbe se na Majevici vode oko komunikacionog tornja na vrhu Stolice.
+ Napad sarinom na tokijski metro u kome su pripadnici kulta Aum Shinrikyo ubili 12 ljudi.
+ Rezolucija SB UN 982: mandat UNPROFOR-a u BiH produžen do 30. 11.;
+ Rezolucija SB UN 983: UNPROFOR u Makedoniji preimenovan u UNPREDEP (United Nations Preventive Deployment Force).

April/Travanj[uredi - уреди]

  • 2. 4. - Jak napad Vojske RSK na Bihać, jake borbe i kod Kladuše.
  • 3. 4. - Najmanje 150 pripadnika plemena Hutu, mahom žena i djece, masakrirano u jednom selu na sjeveroistoku Burundija.
  • 4. 4. - ARBiH zauzela TV toranj na Vlašiću.
  • 6. 4. - VRS granatira sarajevsku Hrasnicu.
  • 7. 4. - Operacija Skok-1: uspeh HV i HVO-a na Dinari, približavanje Kninu.
  • 11. 4. - Ruski general Aleksandar Pereljakin smenjen sa čela UN sektora Istok u Hrvatskoj (korupcija i prevoz oružja preko Dunava).
  • 13. 4. - Granatiran dubrovački aerodrom, kasinje tokom dana osoba poginula u Konavlima.
  • 15 - 17. 4. - Zatvorena sednica skupštine RS u Sanskom Mostu, trzavice između civilnog i vojnog rukovodstva.
  • 17. 4. - ARBiH napreduje na Treskavici.
  • 19. 4. - Bombaški napad u Oklahoma Cityju u kome auto-bomba postavljena pred središte federalne uprave u Oklahoma Cityju izaziva smrt više od 100 ljudi. Počinitelj Timothy McVeigh je uhapšen istog dana.
  • 19. 4. - Rezolucija SB UN 987: o sigurnosti UNPROFOR-a u BiH posle napada na isti (ubijena dvojica Francuza).
  • 21. 4. - Rezolucija SB UN 988: delimična suspenzija sankcija protiv SRJ produžena za još 75 dana (do 5. 7.).
+ Otkriven Spomenik žrtvama nemačkog logora Staro sajmište u Beogradu.
+ Hrvatsko-bošnjački napad na Brčko.
  • 29/30. 4. - Incident kod Okučana - Srbin ubijen u tuči na benzinskoj pumpi, na šta je odgovoreno zatvaranjem autoputa (otvaranje ubrzo dogovoreno za 1. 5.).
  • april? - Film "Vidimo se u čitulji".

Maj/Svibanj[uredi - уреди]

+ Istekom formalnog primirja, rat u BiH se intenzifikuje.
+ U helikopteru oborenom kod Cetingrada poginuo bosanski ministar vanjskih poslova Irfan Ljubijankić.
+ Smenjen premijer RSK Borislav Mikelić (od 27. 7. ga nasleđuje Milan Babić).
+ Zemljotres u Njeftegorsku u ruskoj Sahalinskoj oblasti, 2.000 mrtvih.

Jun/Juni/Lipanj[uredi - уреди]

+ Ministri odbrane zemalja NATO doneli odluku o stvaranju Snaga za brzo reagovanje u BiH jačine 10.000.
+ Predsjednik Tuđman u posjeti Okučanima: ako se Srbi ne reintegriraju do kraja listopada (kada se završava mandat UNCRO), čeka ih je još jedna munjevita ofenziva.

Jul/Juli/Srpanj[uredi - уреди]

Potočari 2008
+ NATO pogodio srpski tenk kod Srebrenice, ostali letovi otkazani nakon pretnje, VRS iz odmazde granatira sedište UN u Sarajevu.
+ Peru i Ekvador okončali jednomesečni rat.
  • 27. 7. - Milan Babić izabran za krajinskog premijera.
  • 30. 7. - Predsednik Tuđman odbio plan od 6 tačaka koji su sastavili Martić i Akaši i za pregovore postavio četiri preduslova koji već znače predaju Krajine.

Avgust/August/Kolovoz[uredi - уреди]

  • 2. 8. - Krajinski premijer Milan Babić u razgovoru sa ambasadorom SAD u Hrvatskoj Galbraithom prihvata Plan Z-4, Tuđman sutradan odbacuje sporazum Babića i Galbraitha.
  • 4. 8. - Operacija Oluja počinje jutarnjim granatiranjem Knina i drugih krajinskih gradova; napadnuti i položaji UN mirotvoraca; oslobođeni Vrlika i Kijevo; američki avioni gađali protivvazdušne položaje kod Knina uz obrazloženje da su bili ozračeni radarom.
  • 5. 8. - HV (4. splitska i 7. varaždinska) ulazi u Knin (u Hrvatskoj kasnije Dan pobjede, Dan domovinske zahvalnosti i Dan branitelja); slom odbrane RSK, osim na Kordunu i delu Banije; deblokiran Bihać, Peti korpus ARBiH sadejstvuje u "Oluji".
+ Radovan Karadžić smenio Ratka Mladića s položaja vrhovnog komandanta VRS kojeg sam preuzima - generali podržavaju Mladića pa će odluka biti povučena par nedelja kasnije.
+ Peti korpus definitivno ušao u Veliku Kladušu, oko 30.000 izbeglica.
+ Otvoren je Varšavski metro
  • 8. 8. - Zločin u Dvoru na Uni, maskirana lica ubila devetoro srpskih invalida (danski vojnici govorili o tome u aprilu 2011).
+ Na Kordunu se predao 21. korpus SVK.
  • 9. 8. - Kamenovana kolona srpskih izbeglica kod Siska (iz Krajine beži oko 200 hiljada Srba).
  • 10. 8. - Rezolucija SB UN 1009: žali se zbog hrvatske ofanzive od 4. 8., osuđuje granatiranje civilnih ciljeva i napadi na mirotvorce (trojica mrtvih);
+ Rezolucija SB UN 1010: zabrinuti zbog izveštaja iz Srebrenice i Žepe.
  • 12. 8. - Ofanziva HV u okolini Trebinja i ARBiH kod Donjeg Vakufa (granatirani i Trebinje i Dubrovnik).
  • 16. 8. - Bermuđani na referendumu odbacuju nezavisnost od Velike Britanije (odziv 59%, protiv 74%)
  • 19. 8. - Robert C. Frasure i još dvojica američkih diplomata poginuli u saobraćajnoj nesreći na Igmanu.
  • 24. 8. - Microsoft pušta Windows 95 u distribuciju.
  • 25. 8. - Ubijeno pet srpskih staraca u Gruborima kod Plavnog.
  • 26. 8. - "Vlak slobode" prošao prugom Zagreb-Split; Tuđman u Kninu indirektno kaže da u tom gradu više neće biti Srba — "onih" koji su došli zajedno sa osmanlijskim osvajačima i "do juče bili u hrvatskom Kninu", "nema povratka na ono što je bilo, da nam u sred Hrvatske šire rak...".
  • 28. 8. - Markale 2: granata na sarajevskoj pijaci usmrtila 37 osoba i ranila 48.
  • 29. 8. - Rukovodstvo bosanskih Srba ovlastilo predsednika Srbije, Slobodana Miloševića da zastupa Republiku Srpsku u mirovnim pregovorima.
+ Eduard Ševarnadze, predsjednik Gruzije, preživljava pokušaj atentata.

Septembar/Rujan[uredi - уреди]

+ Sedmi korpus ARBiH zauzeo Donji Vakuf.
+ Masakr u Oborcima kod Donjeg Vakufa, ubijeno 28 Bošnjaka i Hrvata.
  • 14. 9. - Karadžić i Mladić u Beogradu potpisali sporazum sa Richardom Holbrookeom o povlačenju teškog naoružanja na 20 km od Sarajeva, udari NATO-a suspendovani na tri dana (više nisu nastavljani).
+ Ruski predsednik Jeljcin odbio da potpiše zakone Državne dume kojima bi sankcije protiv SRJ bile prebačene na Hrvatsku.
+ Požar uništio opremu sarajevskog radija Studio 99, kritičkog prema vladi.
  • 16. 9. - Odbojkaši SRJ osvojili evropsku bronzu.
  • 18. 9. - Borbe u blizini Sanskog Mosta, najmanje 60.000 izbeglica u Banja Luci iz koje kreću nove kolone.
  • 19. 9. - Odbijena hrvatska operacija Una, ubijeno osam srpskih civila u Dubici[1].
+ The New York Times i The Washington Post objavili "Unabomberov" manifest.
+ Počelo suđenje bivšem italijanskom premijeru Giuliu Andreottiu, optuženom za veze s mafijom.

Oktobar/Listopad[uredi - уреди]

+ Makedonski predsednik Kiro Gligorov teško ranjen u atentatu u Skoplju.
  • 5. 10. - Predsednik SAD Bil Klinton najavio primirje u Bosni za 10. 10. koje je dogovorio posrednik Ričard Holbruk, pod uslovom da se Sarajevu vrati struja i gas (biće kašnjenja).
  • 6. 10. - ARBiH odbila ofanzivu VRS kod B. Krupe, napreduje kod Trnova.
+ Otkrivena ekstrasolarna planeta 51 Pegasi b, prva oko zvezde glavnog niza.
+ "Marš milion ljudi" u Vašingtonu za prava crnaca.

Novembar/Studeni[uredi - уреди]

+ Zlatko Mateša je novi hrvatski premijer umesto Nikice Valentića.
+ Haški tribunal: optužnice protiv "Vukovarske trojke" oficira bivše JNA (Mrkšić, Šljivančanin, Radić) u vezi Ovčare.
+ BJR Makedonija postaje članica Saveta Evrope.
+ Karadžiću i Mladiću proširen optužnica pred ICTY: optuženi i za genocid u Srebrenici.
+ Rezolucija SB UN 1022: SRJ suspendovane sankcije (uvedene maja 1992.);
+ Rezolucija SB UN 1023 o Erdutskom sporazumu.
+ Prikazana Toy Story, prvi dugometražni kompjuterskom grafikom animirani film.
  • 25. 11. - Srbi protestuju u predgrađima Sarajeva a pripadnici HVO pale i pljačkaju u delu Bosanske krajine koji će se vratiti Republici Srpskoj.
  • 26. 11. - Zvanična devalvacija dinara: sa 1 na 3,3 za nemačku marku.
+ U Srbiji formirana Demokratska alijansa (DS, DSS, Saborna narodna stranka, Srpska liberalna stranka).
+ Rezolucija SB UN 1026: mandat UNPROFOR-a produžen do 31. 1. 1996.;
+ Rezolucija SB UN 1027: mandat UNPREDEP-a u Makedoniji produžen do 30. 5. 1996.

Decembar/Prosinac[uredi - уреди]

+ Veliki miting Srba u Grbavici protiv dejtonskog razgraničenja.
  • 8. 12. - U Londonu je počela dvodnevna Konferencija na kojoj je, umjesto ženevske Mirovne konferencije za bivšu Jugoslaviju, osnovan Savjet za sprovođenje mira. U radu Konferencije učestvovali su ministri inostranih poslova 40 zemalja i predstavnici brojnih međunarodnih organizacija. Švedski diplomata Carl Bildt (Karl Bilt) imenovan je za Visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH.
  • 12. 12. - Vojska RS preko SRJ oslobodila dvojicu francuskih pilota oborenih 30. 8..
+ Referendum u srpskom delu Sarajeva protiv Dejtonskog sporazuma; skupština BiH prihvata sporazum.
  • 13. 12. - Grupa pojedinaca objavila da obnavlja "privremenu vladu" Republike Teksas.
  • 14. 12. - Daytonski sporazum potpisan u Parizu.
+ INA i Jugopetrol potpisali sporazum o obnovi dopreme nafte SR Jugoslaviji.
+ Američki avion "boing 757" sa 164 putnika i člana posade, koji je leteo od Majamija ka kolumbijskom gradu Kali, srušio se u planinama jugozapadne Kolumbije. Nesreću preživelo četvoro ljudi i jedan pas.
+ Rezolucija SB UN 1035: ustanovljenje IPTF (International Police Task Force) u BiH.
+ Obnovljene telefonske veze između Srbije i Hrvatske.
  • 22. 12. - Strane u BiH počinju povlačenje na 2 km od linija, izveštava se da Srbi odlaze iz delova Sarajeva, neki i sa ostacima iz grobova.
  • 24. 12. - Na parlamentarnim izborima u Turskoj najviše glasova osvojila islamistička Partija prosperiteta (lider Necmettin Erbakan), što je bila prva izborna pobeda islamista u 72-godišnjoj istoriji sekularne Turske.
  • 28. 12. - SAD suspenduju sankcije protiv SRJ.
  • decembar - Dragoljub Mićunović napustio Demokratsku stranku.

Tokom godine[uredi - уреди]

Rođenja[uredi - уреди]

Smrti[uredi - уреди]

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1995.
Zima (jan-feb)
Proleće (mart-maj)
Leto (jun-avg.)
Jesen (sep-nov.)
Zima (dec.)

Nobelova nagrada za 1995. godinu[uredi - уреди]

Reference[uredi - уреди]

Literatura/Spoljne veze[uredi - уреди]