Nuklearna fisija

Izvor: Wikipedia
Šematski prikaz fisije. Neutron pogađa atom uranijuma 235, koji se cijepa na dva nova atoma, oslobađajući 3 neutrona za dalju reakciju fisije.

Nuklearna fisija, takođe poznata i kao atomska fisija, je proces u nuklearnoj fizici u kojem se jezgro jednog atoma deli na dva ili više manjih jezgara kao fisionih produkata, i obično još nekoliko nusproduktnih čestica. Dakle, fisija je jedna vrsta transmutacije hemijskih elemenata. Nusprodukti fisije mogu biti neutroni, zatim fotoni i to obično u obliku gama zraka, kao i drugi delići nuklearne fragmentacije kakve su na primer beta čestice i alfa čestice. Fisija težih elemenata je jedna egzotermna reakcija pri kojoj može da se oslobodi korisna energija u prilično velikim iznosima i to u dva oblika; kao energija gama zraka i kao kinetička energija fragmenata fisije (zagrevajući masivni materijal unutar kojeg se fisija odigrava).

Energija nuklearne fisije koristi se za proizvodnju električne energije u nuklearnim reaktorima, ali služi i za održavanje eksplozije u nuklearnom oružju (atomskoj bombi). Fisija je praktična kao izvor energije u nuklearnim elektranama zato što neki materijali, koje nazivamo nuklearnim gorivom, proizvode nove neutrone kao delove fisionog procesa, a takođe i započinju novu fisiju kada su pogođeni slobodnim neutronima. Nuklearno gorivo može da bude deo samoodržavajuće nuklearne reakcije obično nazvane lančana reakcija, koja oslobađa energiju kontrolisanom brzinom u nuklearnom reaktoru ili veoma velikom nekontrolisanom brzinom u nuklearnim oružjima.

Iznos slobodne ili raspoložive energije koja je sadržana u nuklearnom gorivu je milion puta veća od slobodne energije koja se sadrži u istoj masi hemijskog goriva, kao što je na primer benzin, što čini nuklearnu fisiju veoma atraktivnim izvorom energije; jedino što su otpadni produkti nuklearne fisije takođe veoma radioaktivni i ostaju takvi milenijumima, čime se uvećava problem nuklearnog otpada. Problem uskladištenja nuklearnog otpada i ogromni destruktivni potencijal nuklearnog oružja u ogromnom su neskladu sa željenim svojstvima fisije kao izvora energije, što daje stalno podstrek novim političkim debatama koje se i dalje vode oko pitanja nuklearne energije.


Wiki Nedovršeni članak Nuklearna fisija je u začetku. Dopunite ga prema pravilima Wikipedije.

p  r  u
Nuklearna tehnologija
Nuklearno inženjerstvo Nuklearna fizika | Nuklearna fisija | Nuklearna fuzija | Radijacija | Ionizirajuća radijacija | Atomska jezgra | Nuklearni reaktor | Nuklearna sigurnost  | Nuklearna kemija
Nuklearni materijal Nuklearno gorivo | Plodni materijal | Torij | Uranij | Obogaćeni uran | Osiromašeni uran | Plutonij
Nuklearna energija Nuklearna elektrana | Radioaktivni otpad | Fuzijska energija | Budući energetski razvoj | Inercijalna fuzijska elektrana | Vodeni reaktor pod pritiskom | Vodeni reaktor pod vrenjem | Reaktor generacije IV | Brzooplođavajući reaktor | Brzi neutronski reaktor | Magnox reaktor | Napredni reaktor s plinskim hlađenjem | Brzi reaktor s plinskim hlađenjem | Reaktor s otopljenom soli | Reaktor s s hlađenjem tekućim metalom | Reaktor s s hlađenjem olovom | Brzi reaktor s hlađenjem natrijem | Superkritični vodeni reaktor | Reaktor vrlo visoke temperarture | Reaktor šljunčanog dna | Integralni brzi reaktor | Nuklearna propulzija | Nuklearna termalna raketa | Radioizotopski termoelektrični generator
Nuklearna medicina PET | Terapija radijacijom | Tomoterapija | Protonska terapija | Brahiterapija
Nuklearna oružja Historija nuklearnog oružja | Nuklearni rat | Utrka u nuklearnom naoružanju | Dizajn nuklearnog oružja | Efekti nuklearnih eksplozija | Nuklearno testiranje | Nuklearna dostava | Nuklearna proliferacija | Popis država s nuklearnim oružjem | Popis nuklearnih testova