Zlato

Izvor: Wikipedia
Pt - Au - Hg
Ag
Au
Uuu  
 
 
Au-TableImage.png
Opšti podaci
Ime, simbol,atomski broј Zlato, Au, 79
Pripadnost skupu prelaznih metala
grupa, perioda VIIIB , 6
gustina, tvrdoća 19300 kg/m3, 2,5
Boјa zlatna
80 px
Osobine atoma
atomska masa 196,96655 u
atomski radiјus 135 (174) pm
kovalentni radiјus 144 pm
van der Valsov radiјus 166 pm
elektronska konfiguraciјa [Xe]4f145d106s1
e- na energetskim nivoima 2, 8, 18, 32, 18, 1
oksidacioni broј 3, 1
Osobine oksida amfoterni
kristalna struktura regularna zidno
centrirana
fizičke osobine
agregatno stanje čvrsto
temperatura topljenja 1337,33 K (1064,18 °C)
temperatura ključanja 3129 K (2856 °C)
molska zapremina 10,21×10-3 m3/mol
toplota isparavanja 334,4 kJ/mol
toplota topljenja 12,55 kJ/mol
pritisak zasićene pare 2,37×10-4 Pa (1337 K)
brzina zvuka 1740 m/s (293,15K)
Ostale osobine
Elektronegativnost 2,54 (Pauling)
1,42 (Alred)
specifična toplota 128 J/(kg*K)
specifična provodljivost 45,2×106 S/m
toplotna provodljivost 317 W/(m*K)
I energiјa јonizaciјe 890,1 kJ/mol
II energiјa јonizaciјe 1980 kJ/mol
III energiјa јonizaciјe 2900 kJ/mol
IV energiјa јonizaciјe 4200 kJ/mol
Naјstabilniјi izotopi
izotop zast. v.p.r. n.r. e.r. MeV p.r.
195Au (veš.) 186,1 dana z.e. 0,230 195Pt
196Au (veš.) 6,18 dana z.e.   196Pt
197Au 100% stabilni izotor sa 118 neutrona
198Au (veš.) 2,693 sati β- 1,372 198Hg
199Au (veš.) 3,14 dana β- 0,453 199Hg
tamo gde drugačiјe niјe naznačeno,
upotrebljene su SI јedinice i normalni uslovi.
Obјašnjenja skraćenica:

zast.=zastupljenost u prirodi,
v.p.r.=vreme polu raspada,
n.r.=način raspada
e.r.= energiјa raspada
p.r.=proizvod raspada,
z.e=zarobljavanje elektrona


Zlato (Au, latinski - aurum) - je prelazni metal.[1]

Zlato

Zastupljenost[uredi - уреди]

Zlato je zastupljeno u zemljinoj kori u količini od 1,1×10-3 ppm (eng. parts per million, delova na milion). Gotovo redovno je u čistom elementarnom stanju u vidu zrnaca ili listića unutar kvarcnih stena ili kvarcnog peska koji nastaje trošenjem stena. Grumen čistog samorodnog zlata od 120 kilograma je pronađen u Australiji 1869. godine.

Osobine[uredi - уреди]

Zlato ima znatnu specifičnu težinu, dosta visoku temperaturu topljenja i ključanja i srazmerno malu tvrdoću.[2][3] Tegljivost i kovnost zlata je izuzetno velika – od 1 grama zlata može da se izvuče žica dužine 3 km, a kovanjem ili valjanjem mogu da se dobiju listići ("zlatne folije") debljine do 0,0001 milimetara. Takvi listići su 500 puta tanji od čovečije dlake. Zlato je najkovaniji metal. Pored srebra i bakra, spada u najbolje provodnike električne struje i toplote. Lako gradi legure, ne menja se na vazduhu. Zlato je slaboreaktivan metal koji se na vazduhu ne menja ni pri jakom zagrevanju. Ne napada ga nijedna kiselina. Rastvara se samo u carskoj vodi, zato što ova sadrži Cl- jon koji stabilizuje Au3+ jon pri stvaranju kompleksnog jona tetrahloro-auratne(III)-kiseline, HAuCl4. Sva rastvorna jedinjenja zlata su otrovna.

Dobijanje[uredi - уреди]

U najstarije vrijeme, pa čak i u prošlom vjeku, zlato se isključivo dobijalo iz zlatonosnog pjeska nastalog raspadanjem zlatonosnih stjena i naknadnim ispiranjem prirodnim vodama. Danas se znatan dio zlata dobija neposredno iz takvih stjena, koje se prethodno podvrgavaju drobljenju i mljevenju. Danas se to izvodi pomoću žive ili cijanidnim procesom.

Prvi od njih zasniva se na stvaranju amalgama Au kada se živom dejstvuje na u vodi rastvorenu rudu. Dobijeni amalgam podvrgava se zatim destilaciji, pri čemu živa predestiliše, a zlato ostane u aparatu za destilaciju. Najveći nedostatak rada sa živom je nepotpuno izvlačenje zlata, jer se najsitniji njegovi djelići hrđavo kvase živom i zato se ne amalgamišu.

Suprotno živinom procesu, cijanidni proces omogućava da se zlato praktično izvuče čak i iz najsiromašnijih stjena. Toga radi na samljevenu zlatonosnu stjenu dejstvuje se u prisustvu vazduha vrlo razblaženim (0,03-0,2%) rastvorom natrijum-cijanida. Tada zlato prelazi u rastvor po reakciji 4Au + 8NaCN + 2H2O + O2 = 4Na[Au(CN)2]+4NaOH iz koga se može izdvojiti dejstvom metalnog cinka: 2Na[Au(CN)2] + Zn = Na2[Zn(CN)4] + 2Au Prečišćavanje na jedan ili drugi način dobijenog zlata od primjesa vrši se najčešće vrelom koncentrovanom sumpornom kiselinom ili elektrolizom.

Primjena[uredi - уреди]

  • Za izradu luksuznih predmeta i nakita
  • U medicini; koloidni rastvor zlata
  • Podloga za nacionalne valute

Kod primjene zlata za luksuzne predmete ono se legira sa drugim metalima, najčešće srebrom i bakrom. Često se količina zlata u predmetima izražava u karatima, koji predstavljaju maseni udio zlata u leguri prema 24-stepenoj skali. To znači da se 14-karatno zlato sastoji od 14/24 mase zlata.

Jedinjenja[uredi - уреди]

Zlatna so

U praksi najčešće upotrebljavano jedinjenje trovalentnog zlata je aurihlorovodonična kiselina, koja se izdvaja u vidu kristala sastava H[AuCl4] × 4H2O kada rastvor zlata u carskoj vodi isparava sa viškom hlorovodonika. Od mnogobrojnih soli ove kiseline, najvažniji je žut hloroaurat natrijuma Na[AuCl] × 2H2O (zlatna so).[4]

Vanjske veze[uredi - уреди]

Reference[uredi - уреди]

  1. Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. http://www.pearsonhighered.com/educator/product/Housecroft-Inorganic-Chemistry-3e/9780131755536.page. 
  2. Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3. http://www.hbcpnetbase.com. 
  3. Susan Budavari, ur. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th izd.). Merck Publishing. ISBN 0-911910-13-1. http://www.merckbooks.com/mindex/online.html. 
  4. Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.