Zlato

Pt - Au - Hg Ag Au Uuu       periodni sistem
Opšti podaci
Ime, simbol,atomski broј	Zlato, Au, 79
Pripadnost skupu	prelaznih metala
grupa, perioda	VIIIB , 6
gustina, tvrdoća	19300 kg/m3, 2,5
Boјa	zlatna 80 px
Osobine atoma
atomska masa	196,96655 u
atomski radiјus	135 (174) pm
kovalentni radiјus	144 pm
van der Valsov radiјus	166 pm
elektronska konfiguraciјa	[Xe]4f145d106s1
e- na energetskim nivoima	2, 8, 18, 32, 18, 1
oksidacioni broј	3, 1
Osobine oksida	amfoterni
kristalna struktura	regularna zidno centrirana
fizičke osobine
agregatno stanje	čvrsto
temperatura topljenja	1337,33 K (1064,18 °C)
temperatura ključanja	3129 K (2856 °C)
molska zapremina	10,21×10-3 m3/mol
toplota isparavanja	334,4 kJ/mol
toplota topljenja	12,55 kJ/mol
pritisak zasićene pare	2,37×10-4 Pa (1337 K)
brzina zvuka	1740 m/s (293,15K)
Ostale osobine
Elektronegativnost	2,54 (Pauling) 1,42 (Alred)
specifična toplota	128 J/(kg*K)
specifična provodljivost	45,2×106 S/m
toplotna provodljivost	317 W/(m*K)
I energiјa јonizaciјe	890,1 kJ/mol
II energiјa јonizaciјe	1980 kJ/mol
III energiјa јonizaciјe	2900 kJ/mol
IV energiјa јonizaciјe	4200 kJ/mol
Naјstabilniјi izotopi
izotop zast. v.p.r. n.r. e.r. MeV p.r. 195Au (veš.) 186,1 dana z.e. 0,230 195Pt 196Au (veš.) 6,18 dana z.e.   196Pt 197Au 100% stabilni izotor sa 118 neutrona 198Au (veš.) 2,693 sati β- 1,372 198Hg 199Au (veš.) 3,14 dana β- 0,453 199Hg
tamo gde drugačiјe niјe naznačeno, upotrebljene su SI јedinice i normalni uslovi.
Obјašnjenja skraćenica: zast.=zastupljenost u prirodi, v.p.r.=vreme polu raspada, n.r.=način raspada e.r.= energiјa raspada p.r.=proizvod raspada, z.e=zarobljavanje elektrona

Zlato (-{Au}-, latinski - -{aurum}-) - je prelazni metal.

Zlato

Zastupljenost

Zlato je zastupljeno u zemljinoj kori u količini od 1,1×10^-3 ppm (eng. parts per million, delova na milion). Gotovo redovno je u čistom elementarnom stanju u vidu zrnaca ili listića unutar kvarcnih stena ili kvarcnog peska koji nastaje trošenjem stena. Grumen čistog samorodnog zlata od 120 kilograma je pronađen u Australiji 1869. godine.

Osobine

Zlato ima znatnu specifičnu težinu, dosta visoku temperaturu topljenja i ključanja i srazmerno malu tvrdoću. Tegljivost i kovnost zlata je izuzetno velika – od 1 grama zlata može da se izvuče žica dužine 3 -{km}-, a kovanjem ili valjanjem mogu da se dobiju listići ("zlatne folije") debljine do 0,0001 milimetara. Takvi listići su 500 puta tanji od čovečije dlake. Zlato je najkovaniji metal. Pored srebra i bakra, spada u najbolje provodnike električne struje i toplote. Lako gradi legure, ne menja se na vazduhu. Zlato je slaboreaktivan metal koji se na vazduhu ne menja ni pri jakom zagrevanju. Ne napada ga nijedna kiselina. Rastvara se samo u carskoj vodi, zato što ova sadrži -{Cl^-}- jon koji stabilizuje -{Au³⁺}- jon pri stvaranju kompleksnog jona tetrahloro-auratne(-{III}-)-kiseline, -{HAuCl₄}-. Sva rastvorna jedinjenja zlata su otrovna.

Dobijanje

U najstarije vrijeme, pa čak i u prošlom vjeku, zlato se isključivo dobijalo iz zlatonosnog pjeska nastalog raspadanjem zlatonosnih stjena i naknadnim ispiranjem prirodnim vodama. Danas se znatan dio zlata dobija neposredno iz takvih stjena, koje se prethodno podvrgavaju drobljenju i mljevenju. Danas se to izvodi pomoću žive ili cijanidnim procesom.

Prvi od njih zasniva se na stvaranju amalgama Au kada se živom dejstvuje na u vodi rastvorenu rudu. Dobijeni amalgam podvrgava se zatim destilaciji, pri čemu živa predestiliše, a zlato ostane u aparatu za destilaciju. Najveći nedostatak rada sa živom je nepotpuno izvlačenje zlata, jer se najsitniji njegovi djelići hrđavo kvase živom i zato se ne amalgamišu.

Suprotno živinom procesu, cijanidni proces omogućava da se zlato praktično izvuče čak i iz najsiromašnijih stjena. Toga radi na samljevenu zlatonosnu stjenu dejstvuje se u prisustvu vazduha vrlo razblaženim (0,03-0,2%) rastvorom natrijum-cijanida. Tada zlato prelazi u rastvor po reakciji -{4Au + 8NaCN + 2H₂O + O₂ = 4Na[Au(CN)₂]+4NaOH}- iz koga se može izdvojiti dejstvom metalnog cinka: -{2Na[Au(CN)₂] + Zn = Na₂[Zn(CN)₄] + 2Au}- Prečišćavanje na jedan ili drugi način dobijenog zlata od primjesa vrši se najčešće vrelom koncentrovanom sumpornom kiselinom ili elektrolizom.

Primjena

• Za izradu luksuznih predmeta i nakita
• U medicini; koloidni rastvor zlata
• Podloga za nacionalne valute

Kod primjene zlata za luksuzne predmete ono se legira sa drugim metalima, najčešće srebrom i bakrom. Često se količina zlata u predmetima izražava u karatima, koji predstavljaju maseni udio zlata u leguri prema 24-stepenoj skali. To znači da se 14-karatno zlato sastoji od 14/24 mase zlata.

Jedinjenja

Zlatna so

U praksi najčešće upotrebljavano jedinjenje trovalentnog zlata je aurihlorovodonična kiselina, koja se izdvaja u vidu kristala sastava -{H[AuCl₄] × 4H₂O}- kada rastvor zlata u carskoj vodi isparava sa viškom hlorovodonika. Od mnogobrojnih soli ove kiseline, najvažniji je žut hloroaurat natrijuma -{Na[AuCl] × 2H₂O}- (zlatna so).

Spoljašnje veze

• WebElements.com - Zlato (takođe korišćeno kao referenca)
• EnvironmentalChemistry.com - Zlato (takođe korišćeno kao referenca)
• Mineralne galerije - prirodno zlato
• Ekonomija i cene zlata
• Činjenice, slike i argumenti za zlatne bube
• Razmena zlata
• Zlato, pohlepa i genocid

Literatura

U Wikimedijinom spremniku nalazi se još materijala vezanih uz temu:

Zlato