Polonijum

Izvor: Wikipedia
Bi - Po - At
Te
Po
 
Po-TableImage.png
Opšti podaci
Ime, simbol, atomski broj Polonijum, Po, 84
Pripadnost skupu metaloida
grupa, perioda VIA, 6
gustina, tvrdoća 9196 kg/m3, bd
Boja srebrnosiva
Osobine atoma
atomska masa 209 u
atomski radijus 190 (135) pm
kovalentni radijus bez podataka
van der Valsov radijus bez podataka
elektronska konfiguracija [Xe]4f145d106s26p4
e- na energetskim nivoima 2, 8, 18, 32, 18, 6
oksidacioni brojevi 4, 2
Osobine oksida amfoterni
kristalna struktura jednoskośna
fizičke osobine
agregatno stanje čvrsto
temperatura topljenja 527 K (254 °C)
temperatura ključanja 1235 K (962 °C)
molska zapremina 21,97×10-3 m3/mol
toplota isparavanja 100,8 kJ/mol
toplota topljenja 10kJ/mol
pritisak zasićene pare 0,0176 Pa (527 K)
brzina zvuka bez podataka
Ostale osobine
Elektronegativnost 2,0 (Pauling)
1,76 (Alred)
specifična toplota 126 J/(kg*K)
specifična provodljivost 2,19×106 S/m
toplotna provodljivost 20 W/(m*K)
I energija jonizacije 812,1kJ/mol
II energija jonizacije 1800kJ/mol
III energija jonizacije 2700kJ/mol
IV energija jonizacije 3700kJ/mol
Najstabilniji izotopi
izotop zast. v.p.r. n.r. e.r. MeV p.r.
206Po (veš.) 8,3 dana z.e.   206Bi
208Po (veš.) 2,898 godina z.e. 1,401 208Bi
α 5,215 204Pb
209Po (veš.) 103 godina z.e. 1,893 209Bi
α 4,979 205Pb
210Po (veš.) 138,376 dana α 5,407 206Pb
Tamo gde drugačije nije naznačeno,
upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi.
Objašnjenja skraćenica:

zast.=zastupljenost u prirodi,
v.p.r.=vreme polu raspada,
n.r.=način raspada,
e.r.=energija raspada,
p.r.=proizvod raspada,
z.e=zarobljavanje elektrona

Polonijum (Po,latinski - polonium) - je metaloid VIA grupe. Ime je dobio po latinskom nazivu za Poljsku.

Zastupljenost[uredi - уреди]

Polonijum se u zemljinoj kori nalazi u tragovima i to samo u rudama urana. Polonijum ima 33 izotopa čije se atomske mase nalaze između 194-218. Ne poseduje postojane izotope. Najpostojaniji je izotop 209 (vreme polu raspada je 105 godina), ali on se ne javlja u prirodi, nego je dobijen usled veštačke sinteze jedara bizmuta bombardovanih neutronima. Najpostojaniji izotop koji se javlja u prirodi je izotop 210, koji ima vreme polu raspada 138 dana.

Otkriven je 1898 od strane Marie Skłodowske-Curie istovremeno sa radijumom

Polonijum se u prirodi javlja kao oksid. Ipak njegova količina u rudama je veoma mala tako da se u industriji isplati dobijanje bombardovanjem bizmuta neutronima. Njegova godišnja proukcija u svetu iznosi svega 20- 30 grama. Količina polonijuma u zemljinoj kori je toliko mala da se neiznose nikakvi podaci na tu temu.

Jedinjenja[uredi - уреди]

Poznato je nekoliko jedinjenja polonijuma: oksid PoO2, Znanych jest kilkanaście związków chemicznych polonu: tlenek PoO2, hidroksid Po(OH)2, halogenidi npr, PoCl2, PoBr4, sulfidi PoS i metaloorganska jedinjenja. Ta jedinjenja nemaju praktičnu upotrebu zbog ogromnih troškova produkcije samog polonijuma.

Osobine[uredi - уреди]

Čist polonijum je radioaktivan, srebrnosiv metal. Njegove fiѕičke i hemijske osobine su slične selenu