Brom

Izvor: Wikipedia
Se - Br - Kr
 
Cl
Br
I  
 
 
Br-TableImage.png
Opšti podaci
Ime, simbol, atomski broj Brom, Br, 35
Pripadnost skupu halogenih elemenata
grupa, perioda VIIA, 4
gustina, tvrdoća 3119 kg/m3, bez podataka
Boja crvenkasta
Osobine atoma
atomska masa 79,904 u
atomski radijus 115 (94) pm
kovalentni radijus 114 pm
van der Valsov radijus 185 pm
elektronska konfiguracija [Ar]3d104s24p5
e- na energetskim nivoima 2, 8, 18, 7
oksidacioni brojevi ±1, 3, 5, 7
Osobine oksida jako kiseli
kristalna struktura romboidna
Fizičke osobine
agregatno stanje tečno
temperatura topljenja 265,8 K
(-7,3 °C)
temperatura ključanja 332 K
(59 °C)
molska zapremina 19,78×10-3 m3/mol
toplota isparavanja 15,438 kJ/mol
toplota topljenja 5,286 kJ/mol
pritisak zasićene pare 5800 Pa (280,1 K)
brzina zvuka 206 m/s (293,15 K)
Pozostałe dane
Elektronegativnost 2,96 (Pauling)
2,74 (Alred)
specifična toplota 480 J/(kg*K)
specifična provodljivost bez podataka
toplotna provodljivost 0,122 W/(m*K)
I energija jonizacije 1139,9 kJ/mol
II energija jonizacije 2103 kJ/mol
III energija jonizacije 3470 kJ/mol
IV energija jonizacije 4560 kJ/mol
V energija jonizacije 5760 kJ/mol
VI energija jonizacije 8550 kJ/mol
VII energija jonizacije 9940 kJ/mol
VIII energija jonizacije 18600 kJ/mol
Najstabilniji izotopi
izotop zast. v.p.r. n.r. e.r. MeV p.r.
77Br (veš.) 57,0 sati z.e.   77Se
79Br 50,69% stabilni izotor sa 44 neutrona
81Br 49,31% stabilni izotor sa 46 neutrona
82Br (veš.) 35,3 sati β-   82Kr
Tamo gde drugačije nije naznačeno,
upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi.
Objašnjenja skraćenica:


zast.=zastupljenost u prirodi,
v.p.r.=vreme polu raspada,
n.r.=način raspada,
e.r.=energija raspada,
p.r.=proizvod raspada

Brom (Br, latinski - bromium) je nemetal VIIA grupe.

Poseduje 4 izotopa 77, 79, 81 i 82, od kojih su postojani 79 i 81. Ova dva izotopa se javljaju u proporciji 1:1 kod broma koji se nalazi u prirodi.

Zastupljenost[uredi - уреди]

U prirodi brom je rasprostranjen u vidu jedinjenja. Najpoznatiji mineral broma je brom-karnalit, KBr* 6 H2O. Rastvoreni bromidi javljaju se u nekim slanim jezerima i u morskoj vodi. Zastupljen je u zemljinoj kori u količini od 0,37 ppm, uglavnom kao nečistoća u morskom pesku i u kamenoj soli. Brom se u većim količinama javlja u morskoj vodi (65 ppm). U oba slučaja javlja se u vidu soli natrijumbromida

Otkriven je 1826 godine od strane A.J. Balarda i C. Lowinga.

Jedinjenja[uredi - уреди]

Najpoznatija jedinjenja broma su: bromovodonik (HBr) - veoma jaka kiselina, kao i njene soli natrijum bromid i kalijum broid. Veliki značaj u hemiji imaju njegove fluoridne soli NaBrFx x=4,5,6. Bromid srebra se masovno koristi u fotografiji.

Biološki značaj[uredi - уреди]

Brom je zastupljen u čovekovom organizmu u količini od oko 50 ppm, ali on nema nikakvu bitnu ulogu. Pare broma oštećuju sluzokožu organa za disanje, a ako dospe na kožu brom pravi rane koje veoma teško zarastaju. U velikim količinama čist brom je veoma otrovan. Njegova smrtonosna doza iznosi 35 grama. Joni broma Br- su bozopasn ukoliko njihova količina ne prelazi preko one koja je u morskoj vodi.

Osobine i primena[uredi - уреди]

Na sobnoj temperaturi čist brom je mrkocrvena tečnost oštrog, neprijatnog mirisa, koja lako isparava. Koristi se u brojnim hemijskim reakcijama. Brom se upotrebljava i u farmaceutskoj i hemijskoj industriji.

Brom