Beta raspad

Izvor: Wikipedia

Beta raspad je jedan od radioaktivnih raspada atomskog jezgra. Produkt tog raspada su elektron ili pozitron i zovemo ih beta čestice.

Beta raspad može biti:

- Beta plus (β+)
- Beta minus (β-)

Beta plus raspad (β+)[uredi - уреди]

Vezani proton u jezgru početnog atoma raspadne na neutron, pozitron i neutrino.

p^+ \rightarrow n^0 + \;{}\hbox{e}^+ + {\nu}_e

Isti zapis sa atomima je ovakav :


{}^{A}_{Z}\hbox{X}\;\to\;{}^{A}_{Z-1}\hbox{Y}\;+\;{}\hbox{e}^+ + {\nu}_e,

Primjer

\mathrm{~^{22}_{11}Na}\rightarrow\mathrm{~^{22}_{10}Ne} + \;{}\hbox{e}^+ + {\nu}_e

Beta minus raspad (β-)[uredi - уреди]

Vezani neutron u jezgru početnog atoma raspadne na proton, elektron i antineutrino.

n^0 \rightarrow p^+ + \;{}\hbox{e}^- + \bar{\nu}_e

Šta je u atomskom zapisu isto kao :


{}^{A}_{Z}\hbox{X}\;\to\;{}^{A}_{Z+1}\hbox{Y}\;+\;{}\hbox{e}^- + \bar{\nu}_e,

Primjer

\mathrm{{}^1{}^{37}_{55}Cs}\rightarrow\mathrm{{}^1{}^{37}_{56}Ba}+\;{}\hbox{e}^- + \bar{\nu}_e

Sve reakcije uključuju zakon o očuvanju naelektrisanja. Znači, pre raspada i posle raspada količina naelektrisanja ostaje ista. Slično kao kod alfa-raspada, većinu kinetičke energije pri raspadu preuzme beta-čestica (elektron). Jezgra X i Y zbog velike mase imaju malu kinetičnu energiju.

Fiziološki efekt Beta čestica[uredi - уреди]

Beta čestice imaju sličan rang energije kao Alfa-čestice, ali imaju manje naelektrisanje, zato imaju veću prodornost. Tako imaju i pogubniji biološki efekt na čovjeka. Za razliku od Alfa-čestica, koje zaustavlja već list papira, Beta-čestice zaustavlja tek metalna prepreka od nekoliko milimetara (mm).

Vidi još[uredi - уреди]