Pozitron

Izvor: Wikipedia
Antimaterija
Pregled
Anihilacija
Uređaji
Antičestice
Upotreba
Organizacije
Ljudi
edit

Pozitron je antičestica elektrona: ima naeletrisanje +1, spin 1/2, i masu jednaku masi elektrona. Kada se niskoenergijski pozitron sudari sa niskoenergijskim eletronom dolazi do njihove anihilacije pri čemu nastaju dva gama fotona.

Pozitron emituju neka nestabilna jezgra tokom radioaktivnog raspada. Može nastati i u sudaru visokoenergijskog fotona čija je energija veća od 2mec2 = 2×0.511 MeV = 1.022 MeV (gde je me masa elektrona a c brzina svetlosti u vakuumu)sa naeletrisanom česticom, recimo atomskim jezgrom. Ovaj proces se naziva stvaranje parova jer u njemu nastaje par pozitron-elektron.

Postojanje pozitrona prvi je postulirao Pol Dirak 1928. godine. Pozitron je eksperimentalno detektovao Karl Anderson 1932. godine koji mu je i dao ime. Pozitron je prva detektovana čestica antimaterije.


Danas se pozitroni rutinski proizvode u pozitron emisionoj tomografiji koja se koristi za dijagnostiku u medicini i u fizičkim laboratorijama u eksperimentima sa eletron-pozitron sudaračima.

Pozitron
Klasifikacija
Elementarna čstica
Fermion
Lepton
Osobine
Naelektrisanje e =

1,602 176 462(63)•10-19 C

Masa mirovanja m_{\rm e} 5,485 799 110(12)•10-4 u =

9,109 381 88(72)•10-31 kg

energija mase mirovanja 0,510 998 902(21) MeV =

8,187 104 14(64)•10-14 J

magnetni moment \vec{\mu_{\rm s}} -928,476 362(37)•10-26 J T-1
Spin 1/2
g-faktor 2,002 319 304 3718(75)
Vreme života stabilan (u apsolutnom vakuumu)

Videti[uredi - уреди]

Literatura[uredi - уреди]

S. Macura, J. Radić-Perić, ATOMISTIKA, Službeni list, Beograd, 2004., str. 542.

Spoljašnje veze[uredi - уреди]