Radijum

Izvor: Wikipedia
(Preusmjereno sa Radij)
Fr - Ra - Ac
Ba
Ra
 
Ra-TableImage.png
Opšti podaci
Ime, simbol, atomski broj Radijum, Ra, 88
Pripadnost skupu zemljanih alkalnih metala
grupa, perioda IIA, 7
gustina, tvrdoća 5000 kg/m3, bd
Boja srebrnobela
Osobine atoma
atomska masa 226 u
atomski radijus 215 pm
kovalentni radijus bez podataka
van der Valsov radijus bez podataka
elektronska konfiguracija [Rn]7s2
e- na energetskim nivoima 2, 8, 18, 32, 18, 8, 2
oksidacioni broj 2
Osobine oksida jako bazni
kristalna struktura regularna prostorno
centrirana
fizičke osobine
agregatno stanje čvrsto
temperatura topljenja 973 K (700 °C)
temperatura ključanja 2010 K (1737 °C)
molska zapremina 41,09×10-3 m3/mol
toplota isparavanja 136,8 kJ/mol
toplota topljenja 37 kJ/mol
pritisak zasićene pare 327 Pa (527 K)
brzina zvuka bez podataka
Ostale osobine
Elektronegativnost 0,89 (Pauling)
0,97 (Alred)
specifična toplota 94 J/(kg*K)
specifična provodljivost 1×106 S/m
toplotna provodljivost 18,6 W/(m*K)
I energija jonizacije 509,3 kJ/mol
II energija jonizacije 979 kJ/mol
III energija jonizacije 3300 kJ/mol
IV energija jonizacije 4400 kJ/mol
Najstabilniji izotopi
izotop zast. v.p.r. n.r. e.r. MeV p.r.
223Ra (veš.) 11,43 dana α 5,979 219Rn
224Ra (veš.) 3,66 dana α 5,789 220Rn
225Ra u tragovima 1600 godina α 4,780 221Rn
226Ra (veš.) 6,7 godina β- 0,045 226Ac
Tamo gde drugačije nije naznačeno,
upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi.
Objašnjenja skraćenica:

zast.=zastupljenost u prirodi,
v.p.r.=vreme polu raspada,
n.r.=način raspada,
e.r.=energija raspada,
p.r.=proizvod raspada,
z.e=zarobljavanje elektrona

Radijum (Ra, latinski - radium) - je zemljoalkalni metal IIA grupe. Ime potiče od latinske reči radius koja označava prečnik.

Radijum ima 25 izotopa čije se atomske mase nalaze između 213-230. Svi njegovi izotopi su nestabilni. Najstabilniji izotop je 226, koji ima vreme polu raspada 1600 godina.

Radijum je otkriven od strane bračnog para Pierrea i Marie Curie u Parizu. Oni su ga otkrili 1898. godine.

Radijum se u prirodi javlja među rudama urana, u obliku oksida RaO i hidroksida Ra(OH)2. Zastupljen je u zemljinoj kori u količini od 6x10-7 ppm (ang. parts per million).

Najvažnija jedinjenja radijuma su soli Ra2+ koje su se koristile za proizvodnju nekih vrsta farbi. Radijum se više ne koristi zbog toga što je radioaktivan.

Biološki značaj - radijum nema nikakav biološki značaj. Prisutan je u ljudskim kostima u količini od 2x10-9 ppm (ang. parts per million)..

U čistom obliku on je srebrnast, blistav metal. Ima jake radioaktivne osobine. Njegove hemijske osobine su slične magnezijumu. Vrlo sporo reaguje sa kiseonikom gradeći oksid RaO i dosta brzo sa vodom gradeći hidroksid Ra(OH)2 .