Borijum

Izvor: Wikipedia
Sg - Bh - Hs
Re
Bh
 
Bh-TableImage.png
Važniji podaci
Ime, simbol, atomski broj Borijum, Bh, 107
Pripadnost skupu prelaznih metala
grupa, perioda VIIB, 7
atomska masa 264 u
elektronska konfiguracija [Rn]5f146d57s2
e- na energetskim nivoima 2, 8, 18, 32, 32, 13, 2
oksidacioni broj bez podataka
agregatno stanje bez podataka
elektronegativnost bez podataka
Najstabilniji izotopi
izotop zast. v.p.r. n.r. e.r. MeV p.r.
262Bh (veš.) 0,102 s α 10,420 258Db
264Bh (veš.) 0,440 s α 9,970 260Db
Tamo gde drugačije nije naznačeno,
upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi.
Objašnjenja skraćenica:

zast.=zastupljenost u prirodi,
v.p.r.=vreme polu raspada,
n.r.=način raspada,
e.r.=energija raspada,
p.r.=proizvod raspada,
z.e=zarobljavanje elektrona

Borijum (Bh, latinski - bohrium), prethodno je nosio ime Unnilsepium (Uns) - je prelazni metal. Naziv je dobio po danskom fizičaru Nielsu Bohru.

Istorija[uredi - уреди]

Prvi put su ga dobili Sovjeti u gradu Dubna 1976. godine. Najzaslužniji za to je Y. Ogenessian koji je bio vođa tima istraživača u Ujedinjenom Institutu za ispitivanje jedara. Tamo je dobijen izotop 261Bh sa vremenom raspada oko 10 ms. Atom borijuma je dobijen bombardovanjem bizmuta -204 jedrima hroma -54.

Godine 1981. nemački tim naučnika pod veđstvom P.Armbrustera i G. Münzenberga je dobio izotop 262Bh.

Nemci su predložili naziv nielsbohr,da bi nagradili Nielsa Bohra, a Rusi su hteli da mu daju ime dubnijum. Nesuglasice su dovele do toga da element privremeno dobije ime Unilseptium.

Godine 1994 komitet IUPACa, je predložio ime borijum. Ipak nesuglasice su postojale sve do 1997 kada je dobio današnji naziv.