Sekund

Izvor: Wikipedia

Sekund ili sekunda (simbol s) je merna jedinica za vreme i jedan je od sedam SI osnovnih jedinica. Definiše se kao trajanje od 9.192.631.770 perioda zračenja koje odgovara prelazu između dva hiperfina nivoa osnovnog stanja atoma cezijuma 133 na nula stepeni kelvina.

Sekund je 1/60 minuta i 1/3600 sata.

Istorija[uredi - уреди]

Istorijski, sekunda je definisana u vezi sa rotacijom Zemlje kao 1/86.400 prosečnog solarnog dana. 1956. godine Međunarodni komitet za težine i mere, pod dozvolom koju je dobio od desete Generalne konferencije težina i mera 1954. godine, definisao je sekundu u vezi sa periodom revolucije Zemlje oko Sunca za određenu epohu, zato što je do tada postalo prepoznatljivo da Zemljina rotacija oko svoje ose nije bila dovoljno učestala kao standard za vreme. Zemljino kretanje je bilo opisano u Njukomovim Tabelama Sunca, što pruža formulu za kretanje Sunca u epohi 1900 baziranoj na astronomskim posmatranjima urađenim tokom osamnaestog i devetnaestog veka. Stoga je sekunda definisana kao

1/31.556.925,9747 tropske godine za 0. Januar 1900 u 12 sati efemernog vremena.

Ovu definiciju je ratifikovala jedanaesta Generalna konferencija težina i mera 1960. godine. Korišćenje 1900. godine ne znači da je ovo epoha gde prosečni solarni dan traje 86.400 sekundi. To je, radije, epoha gde tropska epoha traje 31.556.925,9747 sekudnu efemernog vremena. Efemerno vremene je definisano kao mera vremena koja dovodi posmatrane pozicije nebeskih tela u slogu sa Njutnovskom dinamičnom teorijom kretanja.

Sa razvojem atomskog časovnika, odlučeno je da se oni koriste kao osnov definicije sekunde, pre nego rotacija zemlje.

Posle nekoliko godina rada, dva astronoma iz Američke Mornaričke Opservatorije (USNO) i dva astronoma iz Nacionalne Fizičke Laboratorije (Tedington, Engleska) su ustanovili vezu između frekvencije hiperfinog prelaza cezijumovog atoma i efemerne sekunde. Koristeći obične metode merenja bazirane na primljenim signalima iz radio stanice WWV, ustanovili su orbitalno kretanje Meseca oko Zemlje, iz čega je moglo da se zaključi očigledno kretanje Sunca, u vezi sa vremenom kao što meri atomski časovnik. Kao posledica, 1967. godine, trinaesta Generalna konferencija težina i mera je definisala sekundu atomskog vremena u Internacionalnom Sistemu Jedinica kao

trajanje od 9.192.631.770 perioda zračenja koje odgovara prelazu između dva hiperfina nivoa osnovnog stanja atoma cezijuma 133.

Osnovno stanje se definiše na nuli magnetnog polja. Sekunda tako definisana je ekvivalentna efemernoj sekundi.

Definicija sekunde je kasnije poboljšana na BIPM-ovom sastanku iz 1997, kako bi se uključila i izjava

Ova definicija se odnosi na cezijum atom na temperaturi od 0 K.

U praksi, ovo znači da veoma precizne realizacije sekunde treba da kompenzuju efekte ambijentalne radijacije kako bi se ekstrapolisala vrednost sekunde kao što je iznad definisano.

Umnošci i podumnošci[uredi - уреди]

  • Milisekund je SI izvedena jedinica za vreme jednaka jednoj hiljaditnini sekunde.
  • Mikrosekund je SI izvedena jedinica za vreme jednaka jednom milionitom delu (10-6) sekunde. Često se koristi za merenje stvari kao što su atomske i hemijske reakcije, koje se normalno dešavaju u malim vremenskim trajanjima. Njegov simbol je µs.
  • Nanosekund je SI izvedena jedinica za vreme jednaka 10-9 sekunde.
    • Retko se koristi u svakodnevnoj upotrebi. U tehničkim situacijama je, međutim, veoma česta jedinica, pogotovo u telekomunikaciji, kod pulsirajućih lasera i u nekim oblastima elektronike.
    • U 1 ns, svetlost pređe tačno 29,9792458 cm u vakuumu (preko definicije metra). Ali brzina svetlosti je sporija u drugim sredinama, što pokazuje indeks prelamanja veči od 1. Stoga u vazduhu (1,003), svetlost putuje brzinom od oko 29,89 cm u jednoj nanosekundi, ali zato putuje samo oko 22,54 cm u vodi (1,33) u svakoj nanosekundi.
  • Pikosekund je SI izvedena jedinica za vreme jednaka 10-12 sekunde, ili jednom bilionitom delu (tj, milionu miliona) sekunde.
  • Femtosekund je SI izvedena jedinica za vreme jednaka 10-15 sekunde.
    • Talasi vidljive svetlosti osciluju sa periodom od oko 1 femtosekund.
  • Atosekund je SI izvedena jedinica za vreme jednaka 10-18 sekunde.
    • Trenutno najkraće izmereno vreme (od februara 2004.) je 100 atosekundi.

(BBC News)

  • Zeptosekund je SI izvedena jedinica za vreme jednaka 10-21 sekunde.
  • Joktosekund je SI izvedena jedinica za vreme jednaka jednom kvadrilionu (10-24) sekunde.

Vidi još[uredi - уреди]

Spoljašnje poveznice[uredi - уреди]