Hrom

Izvor: Wikipedia
Disambig.svg Za ostala značenja v. Hrom (razvrstavanje).
V - Cr - Mn
 
Cr
Mo  
 
 
Cr-TableImage.png
Opšti podaci
Ime, simbol,atomski broj Hrom, Cr, 24
Pripadnost skupu prelaznih metala
grupa, perioda VIB, 5
gustina, tvrdoća 7140 kg/m3, 8,5
Boja srebrnoplava
Cr,24.jpg
Osobine atoma
atomska masa 51,9961 u
atomski radijus 140 (166) pm
kovalentni radijus 127 pm
van der Valsov radijus bd
elektronska konfiguracija [Ar]3d54s1
e- na energetskim nivoima 2, 8, 13, 1
oksidacioni brojevi 6, 3, 2
Osobine oksida jako kiseli
kristalna struktura regularna prostorno
centrirana
fizičke osobine
agregatno stanje čvrsto
temperatura topljenja 2130 K
(1857 °C)
temperatura ključanja 2945 K
(2672 °C)
molska zapremina 7,23×10-3 m3/mol
toplota isparavanja 344,3 kJ/mol
toplota topljenja 16,9 kJ/mol
pritisak zasićene pare 990 Pa (2130 K)
brzina zvuka 5940 m/s (293,15 K)
Ostale osobine
Elektronegativnost 1,66 (Pauling)
1,56 (Alred)
specifična toplota 450 J/(kg*K)
specifična provodljivost 7,74×106 S/m
toplotna provodljivost 93,7 W/(m*K)
I energija jonizacije 652,9 kJ/mol
II energija jonizacije 1590,6 kJ/mol
III energija jonizacije 2987 kJ/mol
IV energija jonizacije 4743 kJ/mol
V energija jonizacije 6702 kJ/mol
VI energija jonizacije 8744,9 kJ/mol
Najstabilniji izotopi
izotop zast. v.p.r. n.r. e.r. MeV p.r.
50Cr 4,35% > 1,8×1017 z.e.   50V
51Cr (veš.) 27,7025 dana z.e. 0,753 51V
52Cr 83,789% stabilni izotor sa 28 neutrona
53Cr 9,501% stabilni izotor sa 29 neutrona
54Cr 2,365% stabilni izotor sa 30 neutrona
tamo gde drugačije nije naznačeno,
upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi.
Objašnjenja skraćenica:

zast.=zastupljenost u prirodi,
v.p.r.=vreme polu raspada,
n.r.=način raspada,
e.r.=energija raspada,
p.r.=proizvod raspada,
z.e=zarobljavanje elektrona

Hrom ili krom (Cr, latinski chromium) je metal. Elektronska konfiguracija njegovog atoma određuje njegovu pripadnost VIB grupi. Poseduje 13 izotopa čije se atomske mase nalaze između 45-57. Izotopi 50, 52, 53 i 54 su postojani.

Otkriven je 1797 godine od strane N.L. Vauqellina (Louis Nicolas Vauquelin).

Zastupljenoist[uredi - уреди]

Hrom je zastupljen u zemljinoj kori u količini od oko 102 ppm (eng. parts per million), uglavnom u obliku minerala hromita.

Namirnice najbogatije hromom su pekarski kvasac, kukuruz, kuvana junetina, jabuka, crnihleb, ovsane pahulje.

Osobine[uredi - уреди]

Metalni hlor je sjajnobeo metal veoma otporan na koroziju. Koristi se kao spoljašnji sloj koji pokriva čelične elemente, popravljajuči njihov izgled i štiteći ih od korozije. Hrom je sastojak nerđajućih čelika.

Hrom je najmanje rastvoran od svih metala. Iako ima negativni standardni redoks-potencijal na površini hroma stvara se pasivno stanje, te se ne rastvara u azotnoj kiselini, ni u carskoj vodi, dok se u razblaženoj hladnoj hlorovodoničnoj i sumpornoj kiselini rastvara, a rastvaranje u vrućim kiselinama prestaje

Jedinjenja[uredi - уреди]

Najvažnija ruda hroma je hromit FeCr2O4 poznato kao hromit. Ovo jedinjenje se koristi kao aktivan sloj na magnetnim trakama. Redukcijom hromita koksom nastaje ferhrom (Fe + 2Cr)l koji se u metalurgiji koristi za dobijanje drugih legura koje sadrže hrom.

Rastvori soli Cr(III) i Cr(VI) poseduju veoma intenzivne boje (zelenu i narandžastu) što se koristi u fotohemiji.

Mešavina Na2Cr2O7 sa sumpornom kiselinom se koristi za pranje labaratorijskih stakala.

Oksid hroma(III) se koristi kao za bojenje.

Soli hroma(VI) su otrovne i izazivaju rak.

biološki značaj[uredi - уреди]

Hrom je sastojak mnogih enzima i spada u mikroelemente neophodne za život. Olakšava prelazak glukoze iz krvi u ćelije. Smanjuje potrebe za insulinom. Smanjuje rizik od infarkta pošto spušta nivo holesterola u krvi.

Njegova dnevna upotreba bi trebalo da iznosi minimum 1 miligram dnevno. Nedostatak hroma može da izazove razvoj šećera kod odraslih osoba i bolesti transportnog sistema.