Molibden

Izvor: Wikipedia
Nb - Mo - Tc
 
Cr
Mo
W  
 
 
Mo-TableImage.png
Opšti podaci
Ime, simbol,atomski broj Molibden, Mo, 42
Pripadnost skupu prelaznih metala
grupa, perioda VIB, 5
gustina, tvrdoća 10280 kg/m3, 5,5
Boja srebrnosbela
80 px
Osobine atoma
atomska masa 95,94 u
atomski radijus 145 pm
kovalentni radijus 145 pm
van der Valsov radijus bez podataka
elektronska konfiguracija [Kr]4d55s1
e- na energetskim nivoima 2, 8, 18, 13, 1
oksidacioni brojevi 2, 3, 4,. 5, 6
Osobine oksida jako kiseli
kristalna struktura regularna prostorno
centrirana
fizičke osobine
agregatno stanje čvrsto
temperatura topljenja 2896 K
(2623 °C)
temperatura ključanja 4912 K
(4639 °C)
molska zapremina 9,38×10-3 m3/mol
toplota isparavanja 598 kJ/mol
toplota topljenja 32 kJ/mol
pritisak zasićene pare 3,47 Pa (3000 K)
brzina zvuka bez podataka
Ostale osobine
Elektronegativnost 2,16 (Pauling)
1,30 (Alred)
specifična toplota 250 J/(kg*K)
specifična provodljivost 18,7×106 S/m
toplotna provodljivost 138 W/(m*K)
I energija jonizacije 684,3 kJ/mol
II energija jonizacije 1560 kJ/mol
III energija jonizacije 2618 kJ/mol
IV energija jonizacije 4480 kJ/mol
Najstabilniji izotopi
izotop zast. v.p.r. n.r. e.r. MeV p.r.
92Mo 14,84% stabilni izotor sa 50 neutrona
93Mo (veš.) 4×104 godina z.e. 0,405 93Nb
94Mo 9,25% stabilni izotor sa 52 neutrona
95Mo 15,92% stabilni izotor sa 53 neutrona
96Mo 16,68% stabilni izotor sa 54 neutrona
97Mo 9,55% stabilni izotor sa 55 neutrona
98Mo 24,13% stabilni izotor sa 56 neutrona
99Mo (veš.) 65,94 sati β- 1,357 99Tc
100Mo (veš.) 1×1019 godina β- 3,034 100Tc
tamo gde drugačije nije naznačeno,
upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi.
Objašnjenja skraćenica:

zast.=zastupljenost u prirodi,
v.p.r.=vreme polu raspada,
n.r.=način raspada,
e.r.=energija raspada,
p.r.=proizvod raspada,
z.e=zarobljavanje elektrona

Molibden (Mo, latinski - molybdos) - je metal VIB grupe. Ime potiče od grčkog naziva za olovo - molybdos.

Osobine[uredi - уреди]

Molibden je prelazni metal. Čist molibden je srebrnobeo, veoma tvrd, i ima jednu od najviših temperatura topljenja među elementima. Dodaje se čeliku u malim količinama da pi povećao njegovu tvrdoću.

Biološki značaj[uredi - уреди]

Molibden je mikroelement koji odigrava važnu ulogu u metabolizmu biljaka. Takođe se nalazi i u nekim enzimima u telu čoveka.

Primena[uredi - уреди]

Preko 2/3 molibdena koji se proizvede koristi se za proizvodnju legura. Upotreba molibdena je naglo porasla za vrema Drugog svetskog rata, kada su potrebe za volframom izazvale iscrpljivanje njegovih ležišta. Molibden se i danas koristi za proizvodnju čelika velike izdržljivosti i otpornosti na visoke temperature. Neke legure su sem otpornosti na visoke temperature otporne i na koroziju. Molibden se koristi i u: avionskoj industriji, produkciji oružja, kao i za proizvodnju sijalica.

Kao katalizator molibden se koristi u naftnoj industriji, posebno pri katalitzatorskom odstranjivanju sumpora iz naftnih proizvoda.

Molidbenov izotop 99 nalazi primenu u nuklearnoj industriji. Jedinjenja molibdena su obojena u razne nijanse narandžaste boje, pa se stoga koriste za proizvodnju farbi, plastike i gumenih proizvoda. Molibden se koristi i u električnoj industriji.

Zastupljenost[uredi - уреди]

U zemljinoj kori molibden je zastupljen u količini od 1,5 ppm (eng. parts per million). Osnovnim izvorom molibdena je mineral molibdenit (MoS2). Ostali minerali manjeg značaja su vulfenit (PbMoO4) i povelit (CaMoO4).

Istorija[uredi - уреди]

Na grčkom jeziku molybdos znači "sličan olovu" - jedinjenja molibdena su do kraja XVIII veka mešana sa jedinjenjima drugih elemenata, pre svega ugljenika i olova. Godine 1778 Carl Wilhelm Scheele je uspeo da izdvoji molibden od grafita i olova, kao i da dobije njegov oksid. Molibden nije našao primenu i nije izašao iz labaratorije sve do kraja XIX veka. Posle su osobine njegovih legura otkrivene od strane Francuza.