1981

Izvor: Wikipedia
Ovo je članak o godini 1981.
Milenijum: 2. milenijum
Vijekovi: 19. vijek20. vijek21. vijek
Decenija: 1950-e  1960-e  1970-e  – 1980-e –  1990-e  2000-e  2010-e
Godine: 1978 1979 198019811982 1983 1984
1981 u drugim kalendarima
Gregorijanski 1981
MCMLXXXI
Ab urbe condita 2734
Islamski 1401 – 1402
Iranski 1359 – 1360
Hebrejski 5741 – 5742
Bizantski 7489 – 7490
Koptski 1697 – 1698
Hindu kalendari
 - Vikram Samvat 2036 – 2037
 - Shaka Samvat 1903 – 1904
 - Kali Yuga 5082 – 5083
Kineski
 - Kontinualno 4617 – 4618
 - 60 godina Yin Metal P(ij)etao
(od kineske N. g.)
Holocenski kalendar 11981
p  r  u
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1981 (MCMLXXXI) bila je redovna godina koja počinje u četvrtak po gregorijanskom kalendaru.

Događaji[uredi - уреди]

Januar/Siječanj[uredi - уреди]

Februar/Veljača[uredi - уреди]

  • 1. 2. - MMF odobrio Jugoslaviji stand-by kredit od 2,2 milijarde dolara u tri godišnje rate za prevazilaženje ekonomskih problema (najveći ikada dat zemlji u razvoju).
  • 3. 2. - INA-Naftaplin objavljuje da će nastaviti istraživanje nafte u Jadranu, po ceni od 600 miliona dolara u sledećih pet godina.
  • 6. 2. - Yoweri Museveni počinje građanski rat u Ugandi.
  • 11. 2. - General Wojciech Jaruzelski izabran za poljskog premijera.
  • 13. 2. - Rupert Murdoch kupio londonski The Times.
  • 17. 2. - Objavljen "Tanjug"-ov komentar u kojem se odbacuju peticije beogradskih i zagrebačkih intelektulaca za izmenu Krivičnog zakona (prošlog novembra, u vezi političkih prestupa).
  • 18. 2. - Predsednik SAD Regan predstavio Kongresu plan smanjenja inflacije i nezaposlenosti putem smanjenja federalne potrošnje i poreza na prihod.
  • 20. 2. - Povjesničar Franjo Tuđman osuđen na 3 godine zatvora zbog "neprijateljske propagande".
  • 22. 2. - Šestoro mrtvih u lavini na Šar-planini.
  • 23. 2. - Pokušaj puča u Španiji: Antonio Tejero sa pripadnicima Guardia Civil (žandarmerije) upao u španski parlament - puč sprečen zahvaljujući kralju Huanu Karlosu.
  • 24. 2. - Jak zemljotres u Ateni, 16 mrtvih.
  • 26. 2. - 17. plenum CK SKJ - o pitanjima odbrane.
  • februar - Rok koncert "Pozdrav iz Beograda" u Zagrebu.
  • februar - Bugarska štampa opet tvrdi da su Makedonci u stvari Bugari.

Mart/Ožujak[uredi - уреди]

April/Travanj[uredi - уреди]

  • 1 - 3. 4. - Treći i najteži talas nemira na Kosovu u kojima učestvuju studenti, đaci i neki radnici; zvanično osam mrtvih, nagađa se čak i 1000 mrtvih[2].
  • 2. 4. - Nemiri na Kosovu 1981: Predsjedništvo SFRJ proglašava vanredno stanje na Kosovu i šalje JNA da uspostavi red posle jučerašnjih nereda. Vanredno stanje traje tri meseca, 585 osuđenih.
  • 4. 4. - Pesma Evrovizije: prvi je jedan britanski bend, Vajta je 15. sa "Lejlom" (prvo učešće Jugoslavije od 1976).
  • 8. 4. - Ukinut policijski čas na Kosovu.
  • 10 - 12. 4. - Brixtonski neredi u južnom Londonu (u julu/srpnju će biti još rasnih nereda u Liverpulu i Lidsu).
  • 12. 4. - Prvo lansiranje Space Shuttlea Columbia (STS-1).
  • 13. 4. - Jože Smole, član CK SKJ i SK Slovenije: mogu se očekivati ljudi koji će tražiti politiku čvrste ruke, povodom Kosova (ilustracija postojanja dve struje u SKJ)[3]
  • 20. 4. - Ponovo otvoren Prištinski univerzitet.
  • 24. 4. - Sirijska vojska nasumice uhvatila 150 ljudi u Hami i streljala ih - odmazda za napad Muslimanskog bratstva tri dana ranije.
  • 27. 4. - Operacija Crveni Pas: FBI sprečio bele rasiste da izvrše puč u Dominici.
  • 29/30. 4. - Skrnavljenje srpskih grobova u selu Bresje kod Prištine.

Maj/Svibanj[uredi - уреди]

  • 5. 5. - Plenum PK SK Kosova - Veli Deva na čelu SK Kosova umesto Mahmuta Bakalija, koji je prinuđen na ostavku zbog nemira.
  • 6. 5. - Plenum CK SK Srbije poziva na "zaustavljanje egzodusa Srba i Crnogoraca sa Kosova".
  • 7. 5. - 20. sednica CK SKJ o stanju na Kosovu.
  • 10. 5. - Francuska: François Mitterrand pobedio sadašnjeg predsednika d'Estaing-a (preuzima 21. 5.).
  • 13. 5. - Papa Ivan Pavao II ranjen u pokušaju atentata koga je izveo Ali Agca.
  • 13. 5. - Manji nemir u studentskim domovima u Prištini, smenjeni direktori studentskih centara na Kosovu.
  • 15. 5. - Rotacija u Predsedništvu: Sergej Krajger umesto Cvijetina Mijatovića.
  • 19. 5. - Nakon novih demonstracija zatvoren Prištinski univerzitet; narednih dana se najavljuju reforme univerziteta - smanjenje broja studenata za 10%, otpuštanje nekih predavača, prelaz na prevedene srpske udžbenike itd..
  • 23. 5. - Dve eksplozije u krugu jugoslovenske ambasade u Tirani - sledi prekid kulturnih veza između Albanije i pokrajine Kosovo.
  • 24. 5. - Kongres Udruženja književnika Srbije - svi pisci Srbi da budu srpski pisci, bez obzira iz koje su republike.
  • 24. 5. - Predsednik Ekvadora Jaime Roldós Aguilera poginuo u avionskoj nesreći.
  • 25. 5. - Osnovan Savet zalivske saradnje (GCC, današnji Savet saradnje arapskih država zaliva).
  • 29. 5. - Pesnik Gojko Đogo uhapšen zbog zbirke "Vunena vremena" - optužen za vređanje sećanja na predsednika Tita - hapšenje izaziva proteste književnika i profesora.
  • 30. 5. - Ubijen predsednik Bangladeša Ziaur Rahman.
  • 31. 5. - Azem Vlasi izabran za predsednika SSRN Kosova.
  • svibanj - Osuđen Dobroslav Paraga, u vezi sa peticijom za političke zatvorenike.

Jun/Juni/Lipanj[uredi - уреди]

Jul/Juli/Srpanj[uredi - уреди]

  • jul - Poseta patrijarha Germana predsedniku SIV-a Veselinu Đuranoviću povodom događaja na Kosovu (inače pogoršani odnosi države i crkve)[6].
  • 1. 7. - Ministarstvo pravde SAD izjavljuje da će Andrija Artuković, ministar pravde NDH, biti izručen Jugoslaviji (ostvareno 1986).
  • 1-2. 7. - Komitet CK SKJ raspravlja o statutarnim pitanjima, neki se zalažu za demokratski centralizam, protiv federalizacije partije.
  • 3. 7. - Izglasani Amandmani I - VIII na Ustav SFRJ - uređivanje kolektivnog rukovodstva, 4-godišnji mandat za predsednik Saveznog izvršnog veća, mogućnost glasanja o poverenju.
  • 7. 7. - Vladimir Bakarić kritikuje SIV i NBJ da izazivaju inflaciju štampanjem novca (objavljeno 19. 7.).
  • 9. 7. - Nintendo predstavio arkadnu igru Donkey Kong.
  • 10 - 24. 7. - Izraelsko vazduhoplovstvo bombarduje uporišta PLO u Libanu.
  • 11. 7. - Neredi u nizu engleskih gradova.
  • 14. 7. - Jugoslovenski diplomata Blagoja Anakioski i još jedan Jugosloven ranjeni u Briselu, kada je pucano na njih (sumnja se na Albance).
  • 16. 7. - Mahathir Mohamad postaje premijer Malezije, što ostaje do 2003.
  • 17. 7. - Ostavku dao Džavid Nimani, predsednik predsedništva Kosova.
  • 17. 7. - Izraelci bombardovali višespratnice u Bejrutu u kojima su bile prostorije grupa povezanih sa PLO - gine oko 300 civila, SAD zavodi embargo na izvoz aviona.
  • 17. 7. - U rušenju dve pasarele u hotelu Hyatt Regency u Kansas City-ju poginulo 114 osoba.
  • 20. 7. - Martina Navratilova dobila američko državljanstvo.
  • 22. 7. - Trojica kosovskih Albanaca osuđena na 6-8 godina, povodom nereda proletos (prvo u nizu suđenja).
  • 23. 7. - Predsedništvo Zajednice jugoslovenskih univerziteta predložilo prekid veza između Univerziteta u Tirani i jugoslovenskih škola.
  • 27. 7. - Microsoft kupuje 86-DOS kojeg će preraditi u MS-DOS.
  • 27. 7. - Šestogodišnji Adam Walsh kidnapovan i ubijen na Floridi, njegov otac John će povesti kampanju za prevenciju kriminala i biti voditelj emisije America's Most Wanted.
  • 29. 7. - Kraljevsko vjenčanje: Diana Spencer se udala za britanskog prijestolonasljednika Charlesa, princa od Walesa.

Avgust/August/Kolovoz[uredi - уреди]

  • 1. 8. - MTV kreće na kablovskoj televiziji u SAD.
  • 5. 8. - Ali Šukrija izabran za predsednika predsedništva Kosova.
  • 5. 8. - Predsednik SAD Regan otpustio 11.359 kontrolora leta koji nisu želeli prekinuti štrajk.
  • 6. 8. - Sednica CK SK Kosova: isključen Mahmut Bakali, kao i još četvorica članova, predsedništvo CK svedeno sa 19 na 13 članova (na čelu Veli Deva).
  • 12. 8. - Predstavljen IBM PC (osnovna cena $1565 tj. $3950 u dolarima iz 2012).
  • 13. 8. - Reganomika: u SAD potpisan zakon kojim je porez na prihod snižen za 25%.
  • 13. 8. - Jak zemljotres u banjalučkom kraju, 44 povređenih.
  • 13. 8. - Umro Stevan Doronjski, član predsedništava SFRJ i CK SKJ (u državnom predsedništvu ga zamenjuje Radovan Vlajković).
  • 15 - 16. 8. - Evropski kup u atletici u Zagrebu.
  • 19. 8. - Incident u zaljevu Sidre 1981.: dva američka aviona oborila dva libijska.
  • 19. 8. - Nakon što je udruženje poljoprivrednih proizvođača tražilo povećanje cena, "panična kupovina" u celoj SFRJ (SIV ipak odbio zahteve).
  • 23. 8. - Operacija Protea: južnoafričke snage ulaze u Angolu protiv SWAPO-a (sledi joj operacija Daisy).
  • 25. 8. - Voyager 2 stigao do Saturna.
  • 30. 8. - Eksplozijom ubijeni nedavno postavljeni predsednik i premijer I. R. Iran - sledi krvavi progon Narodnih mudžahedina.

Septembar/Rujan[uredi - уреди]

Oktobar/Listopad[uredi - уреди]

Novembar/Studeni[uredi - уреди]

Decembar/Prosinac[uredi - уреди]

Tokom godine[uredi - уреди]

  • Izgrađena nova zgrada VMA u Beogradu.
  • Osnovana Komisija za ekonomsku stabilizaciju, poznata kao Krajgerova komisija.
  • Spoljna trgovina SFRJ: izvoz 10,457 mlrd. dolara (realno +11%), uvoz 15,265 mlrd (-5%), deficit 20% manji nego 1980.
  • U SFRJ ima 594 "politička zatvorenika" (380 Albanaca, 78 Hrvata, 72 Srba itd.), što je po izveštaju Amnesty International-a srazmerno najviše u Evropi[12].
  • Nagli porast upotrebe heroina u Jugoslaviji[13]
  • Knjiga "Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita" Vladimira Dedijera izaziva kontraverze.
  • SFRJ: Dogovoreno 4,67 milijardi dolara stranih kredita od MMF i ostalih u 3-godišnjem periodu. Za finansiranje obaveza u 1981. uzeto 3,8 milijardi dolara kredita (MMF, strane banke, Libija, Francuska, Kuvajt); inflacija 39%.
  • Tanzanija dogovorila zajam od Jugoslavije, između ostalih.
  • Tvornica glinice u Obrovcu ("Jadral"), otvorena siječnja 1979, zatvorena zbog nerentabilnosti i nedostatka sirovina. Najpoznatija "propala investicija" ex-Yu.
  • Poplava Save i Dunava.
  • Marjan Beneš se povukao s ringa zbog gubitka vida na jednom oku.

1981. u temama[uredi - уреди]

  • Stekli nezavisnost:
  • Televizija. TV serije: "Velo Misto" 1980-81, "Nepokoreni grad", "Jelenko" (snim. 1980) (TV Zagreb); "Poslednji čin", "Duvanski put" (snim. 1980), "Pesničke vedrine" (1981-82), "Svetozar Marković" (snim. 1980), "Priče preko pune linije" (1981-82), "Vojnici" (snim. 1980), "Sedam sekretara SKOJ-a" (snim. 1978?) (TV Beograd); "Mi smo smešna porodica", "Baza na Dunavu", "Optimisták" (TV Novi Sad); "Djetinjstvo mladosti", "Osma ofanziva" (TV Sarajevo).

Rođenja[uredi - уреди]

Smrti[uredi - уреди]

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1981.

Nobelove nagrade[uredi - уреди]

Literatura[uredi - уреди]

  • Collier's Year Book za 1981 (Microsoft Encarta 2004).

Reference[uredi - уреди]

  1. A New High In Albanian-Kosovar Relations, Louis Zanga, OSA-RFE
  2. Sabrina Ramet, Tri Jugoslavije..., str. 301
  3. Yugoslavia One Year After Tito's Death, page 4, Slobodan Stanković, Open Society Archives - Radio Free Europe
  4. New Conflicts Between Church and State in Yugoslavia, Zdenko Antić RFE Research
  5. The Madonna Embarrasses Yugoslav Communists, Z.Antić RFE
  6. Serbian Orthodox Church Under Attack in Yugoslavia, Z. Antić, RFE Research
  7. Arab Countries Finance Construction of A Mosque in Zagreb, Stanković, RFE Research (1982)
  8. Yugoslavia Opens Its First Nuclear Power Plant
  9. Hirurg koji je dobio sve bitke (6): Putnici prevarili otmičare, Vesti online (15. 10. 2011.)
  10. Yugoslav Leaders Discuss the Country's Negative Economic Trade, Z.Antić RFE Research
  11. Yugoslavia's Federal System put in Question, Slobodan Stankovic (Radio Free Europe Research), Open Society Archives
  12. "Political Crimes" In Yugoslavia and the Case of The Naked Island, S.Stanković, RFE Research
  13. Yugoslavs Alarmed by Sharp Rise in Drug Use, New York Times, October 4, 1981

Spoljne veze[uredi - уреди]