1983

Izvor: Wikipedia

< | 19. vijek | 20. vijek | 21. vijek | >
< | 1950-e | 1960-e | 1970-e | 1980-e | 1990-e | 2000-e | 2010-e | >
<< | < | 1979. | 1980. | 1981. | 1982. | 1983. | 1984. | 1985. | 1986. | 1987. | > | >>


Ovo je članak o godini 1983.
1983 u drugim kalendarima
Gregorijanski 1983
MCMLXXXIII
Ab urbe condita 2736
Islamski 1403 – 1404
Iranski 1361 – 1362
Hebrejski 5743 – 5744
Bizantski 7491 – 7492
Koptski 1699 – 1700
Hindu kalendari
 - Vikram Samvat 2038 – 2039
 - Shaka Samvat 1905 – 1906
 - Kali Yuga 5084 – 5085
Kineski
 - Kontinualno 4619 – 4620
 - 60 godina Yin Voda Svinja
(od kineske N. g.)
Holocenski kalendar 11983
p  r  u
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1983 bila je redovna godina koja počinje u subotu (link pokazuje kalendar).

Događaji[uredi - уреди]

Januar/Siječanj[uredi - уреди]

  • 1. 1. - Zvanični završetak migracije sa protokola ARPANET na TCP/IP.
  • 1. 1. - Početak emitovanja programa klasične muzike Stereorama na Radio Beogradu.
  • 3. 1. - Počinje erupcija Kilauee na Havajima, koja (2012.) još uvek traje.
  • 16. 1. - Umro Vladimir Bakarić, potpredsednik predsedništva SFRJ i član predsedništva CK SKJ (u državnom predsedništvu ga zamenjuje Mika Špiljak).
  • 17. 1. - U Cirihu počinju pregovori Jugoslavije i 50-tak zapadnih banaka o paketu pomoći kako bi zemlja mogla otplaćivati dugove (18 mlrd. dolara).
  • 17. 1. - Zemljotres u Grčkoj (ostrvo Kefalonija), osetio se u i u Italiji i Jugoslaviji.
  • 19. 1. - Nacistički ratni zločinac Klaus Barbie uhapšen u Boliviji.
  • 19. 1. - Ustavni sud prigovorio Saveznoj skupštini zbog zakona kojim se putovanje u inostranstvo uslovljava depozitom od 5000 dinara (uvedeno prošlog oktobra).
  • 19. 1. - Predstavnici 15 stranih vlada preporučili srednjoročni kredit od 1,3 milijarde dolara Jugoslaviji; 90-dnevna suspenzija vraćanja glavnice bankama.
  • 20. 1. - Vlada SFRJ optužuje Albaniju za "flagrantno" mešanje u unutrašnje stvari (povodom Kosova) i "pretnju silom".
  • 20. 1. - U Beču dogovoreno da se iranska nafta za svetsko tržište prerađuje u Jugoslaviji. (šta je bilo s tim?)
  • 22. 1. - Björn Borg nakon pet uzastopnih pobjeda na Wimbledonu objavljuje povlačenje iz tenisa.
  • 26. 1. - Izdana verzija programa Lotus 1-2-3 za PC.
  • 26. 1. - Janko Smole, zadužen za inostrane jugoslovenske finansije, tvrdi da će i bez reprograma biti isplaćeno 4,5 milijardi dolara dugova koji prispevaju ove godine.
  • januar - Zabrana predstave "Golubnjača" Jovana Radulovića u Novom Sadu izaziva raspravu u zemlji[1]

Februar/Veljača[uredi - уреди]

  • 2. 2. - Zagrebački nadbiskup Franjo Kuharić proizveden u kardinala.
  • 3. 2. - SIV najavio povećanje cena transporta i poljoprivrednih proizvoda do 33% (kraj polugodišnjeg zamrzavanja cena).
  • 7. 2. - Iran napada jugoistok Iraka.
  • 9. 2. - Krenula TE Gacko u Hercegovini (nominalna snaga 300 MW).
  • 12. 2. - U Beogradu uvedeni bonovi za ulje, prašak za veš i kafu - Ustavni sud kaže da je to nelegalno (neke gradske opštine ih uvele 31. 1., bonovi za benzin uvedeni u celoj zemlji prošlog oktobra).
  • 15. 2. - Grupa od 23 Albanca osuđena na jednu do 14 godina zatvora zbog zavere za "republiku Kosovo".
  • 17. 2. - Intervju šefa SKJ Mitje Ribičiča - potrebna strana pomoć, strožija kontrola nad štampom.
  • 18. 2. - Opljačkane prodavnice u Titogradu, gde se prvi put posle mesec dana pojavio prašak za veš, izveštavaju beogradske novine.
  • 23. 2. - U Briselu ratifikovan trgovački i ekonomski sporazum Evropske ekonomske zajednice i SFRJ (parafiran 1980, stupa na snagu 1. 4.).
  • 25. 2. - Zemljotres kod Skoplja (VI).
  • 26. 2. - Neke američke grupe za praćenje ljudskih prava (među kojima i Helsinki Watch) kritikuju (u smislu prikrivanja) izveštaj administracije o stanju ljudskih prava u svetu u vezi 12 zemalja, među kojima je i Jugoslavija.
  • 28. 2. - Posljednja epizoda TV-serije M*A*S*H postaje najgledanija emisija u historiji američke televizije.
  • 28. 2. - Kiro Hadži-Vasilev, lider SK iz Makedonije, kritikuje "intelektualce" koji kroz štampu "provociraju" partijsku vladavinu i traže višepartijski sistem.

Mart/Ožujak[uredi - уреди]

  • 5. 3. - Laburistički vođa Bob Hawke postaje premijer Australije.
  • 7. 3. - Banka za međunarodna poravnanja (BIS) pristala dati pozajmicu od 500 miliona dolara SFRJ (300 miliona odmah, ostatak dobila 14. 9. - kratkoročni kredit za predah).
  • 7 - 12. 3. - VII Konferencija Pokreta nesvrstanih u New Delhi-ju.
  • 8. 3. - Predstavljen IBM PC XT, naslednik originalnog IBM PC-ja iz 1981.
  • 9. 3. - Ubistvo Galipa Balkara: atentat jermenskih terorista na turskog ambasadora Galipa Balkara u Beogradu (podlegao dva dana kasnije). Građani pojurili za njima, poginuo student Željko Milivojević.
  • 21. 3. - Sovjetski premijer Nikolaj Tihonov stigao u petodnevnu posetu Jugoslaviji - dogovorena privredna saradnja, uvećanje uvoza nafte za 20%, 5,35 miliona tona ove godine.
  • 23. 3. - Američki predsjednik Ronald Reagan objavljuje Stratešku obrambenu inicijativu, odnosno proturaketni program koji će mediji nazvati "Ratovi zvijezda".
  • 25. 3. - Jugoslavija postigla sporazum sa komitetom banaka kreditora - paket od dve milijarde dolara (1,4 mlrd. reprograma i 600 miliona novog zajma), deo MMF-ovog paketa od pet milijardi[2] (potpisano u septembru).
  • 25. 3. - U TV emisiji povodom 25 godina Motowna-a Michael Jackson nastupio sa plesom moonwalk.
  • 25. 3. - Prva izvedba opere "Karmen" u beogradskom Narodnom pozorištu.
  • 27. 3. - U Jugoslaviji uvedeno ljetno računanje vremena (od poslednje nedelje u martu do poslednje u septembru, od 1996 u oktobru).
  • 29. 3. - Dokument Savezne komisije za Program ekonomske stabilizacije ohrabruje mali biznis.
  • mart - Dvojica funkcionera izdavačkog preduzeća "Otokar Keršovani" ostala bez posla, jer su objavili knjigu "Stvarno i moguće" Dobrice Ćosića, uprkos protivnom mišljenju hrvatskog CK, koji je knjigu opisao kao "nacionalističko i šovinističko delo"[3]
  • mart - Krajem meseca pesnik Gojko Đogo odlazi na odsluženje zatvorske kazne (zbog zbirke "Vunena vremena"), što izaziva niz protestnih večeri u Udruženju književnika Srbije.
  • mart - Izveštaj radne grupe o odnosima u federaciji: republike se "autarkično ponašaju".
  • mart - U Austriji od herpesa stradao 31 lipicaner.
  • mart - U prvom kvartalu SFRJ smanjila trgovinski deficit za 43,7% u odnosu na isti period lane (iznosi 522 miliona dolara).

April/Travanj[uredi - уреди]

Maj/Svibanj[uredi - уреди]

Jun/Juni/Lipanj[uredi - уреди]

Jul/Juli/Srpanj[uredi - уреди]

  • 2/3. 7. - Predsednica SIV-a Milka Planinc na noćnoj sednici predstavila stroge ekonomske mere kako bi se izbegao bankrot zemlje[6][7] - "moraju se prihvatiti oštri uvjeti za paket podrške stabilizacionom programu"; "alternativa je bila proglasiti moratorijum s ozbiljnim posledicama".
  • 11. 7. - Komisija za međunarodne odnose CK SKJ poziva na rešenje pitanja autokefalnosti Makedonske pravoslavne crkve (zbog "unutrašnjih i spoljnih... negativnih posledica" nepriznavanja iste od strane SPC).
  • 15. 7. - Najavljeno još sedam vrsta poreza u SFRJ od 1. 11., uz postojećih 14, očekuje se dodatni prihod od 400 miliona dolara.
  • 15. 7. - Jermenska teroristička organizacija bacila bombu na pult Turkish Airlinesa na pariskom aerodromu Orly - osam poginulih.
  • 20. 7. - Poljska vlada objavljuje kraj ratnog stanja i amnestiju političkih zatvorenika.
  • 21. 7. - Na antarktičkoj stanici Vostok zabeleženo -89,2 °C.
  • 22. 7. - Tanjug: u prvoj polovini godine više nego prepolovljen jugoslovenski deficit u trgovini sa zapadom (sa 2,12 na 0,99 mlrd. dolara), zahvaljujući smanjenom uvozu i povećanom izvozu.
  • 23. 7. - Neredi zvani Crni jul u Šri Lanki u kojima gine na stotine Tamila označavaju početak građanskog rata u Šri Lanki (do 2009).
  • 23. 7. - "Gimli Glider" - kanadski putnički avion uspeo da se prinudno spusti bez poginulih nakon što je jedrio zbog nestanka goriva.
  • 26. 7. - U SFRJ cene formalno "odleđene".
  • 28. 7. - U Zapadnoj Nemačkoj ubijen Stjepan Đureković, hrvatski emigrant.
  • 31. 7. - Šumski požar u blizini Dubrovnika.

Avgust/August/Kolovoz[uredi - уреди]

  • 20. 8. - Osuđena grupa "muslimanskih nacionalista" uhapšenih u aprilu; Alija Izetbegović osuđen na 14 godina (kasnije skraćeno na 12, izašao 1988.).
  • 21. 8. - Lider filipinske opozicije Benigno Aquino, Jr. ubijen na aerodromu odmah po povratku u zemlju - preuzima udovica Corazon.
  • 22. 8. - Nekoliko hiljada ljudi u Beogradu prisustvuje sahrani Aleksandra Rankovića, koji je umro tri dana ranije u Dubrovniku[8].

Septembar/Rujan[uredi - уреди]

Oktobar/Listopad[uredi - уреди]

Novembar/Studeni[uredi - уреди]

Decembar/Prosinac[uredi - уреди]

  • 2. 12. - Premijera Džeksonovog spota Thriller.
  • 10. 12. - Raúl Alfonsín postaje argentinski predsednik, čime je okončana vojna vladavina.
  • 13. 12. - Potvrđeno da je ministar (savezni sekretar) za finansije Jože Florijančič dao ostavku (navodno protest zbog predloga budžeta za '84 i zakona o alokaciji strane valute).
  • 13. 12. - Stane Dolanc, s.s. unutrašnjih poslova, izjavio u Skoplju da Državna bezbednost ne bi trebala da se ponaša kao "politička policija".[12]
  • 15. 12. - Francuski predsednik Miteran stigao u trodnevnu posetu Jugoslaviji.
  • 20. 12. - 11. plenum CK SKJ, o Kosovu - govori se o oštrim merama za probleme.
  • 21. 12. - Pobedom nad Bugarskom 3:2 u zadnjim trenucima meča u Splitu, Jugoslavija se kvalifikovala na Euro 84 (Mladen Delić: "Ljudi, je li to moguće!?").
  • 25 - 27. 12. - Savezna skupština usvojila novi budžet, kao i niz novih ekonomskih zakona i mera, zamrznute cene do 1. 7.[13]
  • 29. 12. - Premijera predstave "Kolubarska bitka" u JDP, Mihizova dramatizacija Ćosićevog "Vremena smrti".
  • decembar - U jednoj novosadskoj srednjoj školi bojkotovali časove marksizma zbog učenja napamet (đačka uzrečica "Mrzim ga kao marksizam").

Tokom godine[uredi - уреди]

1983. u temama[uredi - уреди]

  • Televizija. TV serije: "Kiklop" (TV serija nakon filma a po romanu), "Lažeš, Melita", "Rade Končar", "Zamke" (TV Zagreb); "Ilinden" (TV Skopje); "Priče iz Nepričave", "Osvajanje sreće" (TV Beograd); "Dani AVNOJ-a" (TV Sarajevo); "Mrtvi se ne vraćaju" (TV Novi Sad).

Rođenja[uredi - уреди]

Smrti[uredi - уреди]

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1983.

Nobelova nagrada za 1983. godinu[uredi - уреди]

Reference[uredi - уреди]

  • Collier's Year Book za 1983 (Microsoft Encarta 2004).

Spoljne veze[uredi - уреди]