1945

Izvor: Wikipedia
Milenijum: 2. milenijum
Vijekovi: 19. vijek20. vijek21. vijek
Decenija: 1910-e  1920-e  1930-e  – 1940-e –  1950-e  1960-e  1970-e
Godine: 1942 1943 194419451946 1947 1948
1945 u drugim kalendarima
Gregorijanski 1945
MCMXLV
Ab urbe condita 2698
Islamski 1364 – 1365
Iranski 1323 – 1324
Hebrejski 5705 – 5706
Bizantski 7453 – 7454
Koptski 1661 – 1662
Hindu kalendari
 - Vikram Samvat 2000 – 2001
 - Shaka Samvat 1867 – 1868
 - Kali Yuga 5046 – 5047
Kineski
 - Kontinualno 4581 – 4582
 - 60 godina Yin Drvo P(ij)etao
(od kineske N. g.)
Holocenski kalendar 11945
p  r  u
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1945 (MCMXLV) bila je redovna godina koja počinje u ponedjeljak.

Događaji[uredi - уреди]

Januar/Siječanj[uredi - уреди]

  • 1. 1. - Formirane 1, 2. i 3. armija NOVJ.
  • 1. 1. - Poljski komitet nacionalnog oslobođenja se, uz blagoslov Moskve, proglasio za privremenu vladu Poljske.
  • 11. 1. - Kralj Petar II odbacio sporazum Tito-Šubašić od prethodnog novembra ("državni udar").
  • 12. 1. - 2. 2. - Vislansko-odranska operacija, uspešna sovjetsko-poljska ofanziva.
  • 13. 1. - CK KPJ šalje uputstva pokrajinskim rukovodstvima partije za organizovanje spontanih demonstracija protiv kralja Petra.
  • 14. 1. - U Beogradu određen Akcioni odbor za osnivanje Društva za kulturnu saradnju Jugoslavije sa SSSR.
  • 16. 1. - Pobedom savezničkih snaga pod komandom generala Bernarda Montgom erija i Omara Bredlija okončana nemačka ofanziva u Ardenima, u Belgiji. Ubijeno ili zarobljeno 220.000 nemačkih i 77.000 savezničkih vojnika.
  • 16. 1. - 10. 2. - Beogradski omladinci seku drva na Crnom vrhu.
  • 17. 1. - sovjetske trupe su zauzele Varšavu, više od pet godina nakon pada glavnog grada Poljske u ruke nemačkih nacista.
  • 17 - 21. 1. - "Zimska oluja": nemački protivnapad na Sremskom frontu, privremeno zauzeli Šid.
  • 19. 1. - Sovjetska Crvena armija je u prodoru ka Berlinu u Drugom svetskom ratu zauzela poljski grad Krakov. Opšte povlačenje Nemaca sa Istočnog fronta.
  • 20. 1. - Franklin Delano Roosevelt četvrti put inaugurisan za predsednika SAD. Jedini predsednik u istoriji SAD koji je izabran više od dva puta.
  • 20. 1. - Mađarska, odn. privremena vlada Fronta nacionalne nezavisnosti u Debrecenu, potpisuje primirje sa saveznicima.
  • 20. 1. Oslobođenje Varšave.
  • 23. 1. - Sovjetske trupe u Drugom svetskom ratu, napredujući ka Berlinu, izbile na reku Odru u Poljskoj.
  • 24. 1. - Počinje s radom Sud za povredu srpske nacionalne časti (do jula).
  • 25. 1. - Na zemaljskoj konferenciji u Beogradu osnovan Jedinstveni sindikat radnika i namještenika Jugoslavije (JSRNJ - od 1948 Savez sindikata Jugoslavije)
  • 26. 1. - Britanska vlada protestuje zbog stvaranja jugoslovensko-bugarske federacije (za sada se odustaje od ovih planova).
  • 27. 1. - Sovjetske jedinice oslobodile Aušvic, nacistički koncentracioni logor u Drugom svetskom ratu u kom je ubijeno milion i pol ljudi, među kojima više od milion Jevreja. Taj datum obeležava se u Evropi kao Dan holokausta.
  • 27. 1.? - Balista Adem Voca pokušao da zauzme Kos. Mitrovicu.
  • 28. 1. - Otvorena Burmanska cesta iz Britanske Indije prema Kini.
  • 30. 1. - Kralj Petar II preneo svoju vlast na namesništvo i priznao vladu Ivana Šubašića (pokušao da je smeni 22. 1.).
  • 30. 1. - Sovjeti torpedovali brod Wilhelm Gustloff s ogromnim brojem civila.
  • 30. 1. - Američki vojnik Eddie Slovik pogubljen zbog dezertiranja, prvi nakon Američkog građanskog rata i do danas poslednji.
  • januar -

Februar/Veljača[uredi - уреди]

Mart/Ožujak[uredi - уреди]

April/Travanj[uredi - уреди]

  • 1. 4. - Masakr u Baru: incident nakon kojeg je u Baru ubijeno nekoliko stotina prisilno mobilisanih kosovskih Albanaca.
  • 1. 4. - Završena prva radna akcija u Srbiji.
  • 1. 4. - 21. 6. - Bitka za Okinavu: američko iskrcavanje na to ostrvo.
  • 2. 4. - Jugoslovenska vlada traži zasebnu okupacionu zonu u Austriji.
  • 4. 4. - Iz Mađarske konačno istisnute nemačke i mađarske snage.
  • 5. 4. - Uputstvo o osnivačkim načelima za obrazovanje vlada federalnih jedinica DF Jugoslavije.
  • 6. 4. - Oslobođeno Sarajevo.
  • 6. 4. - Plenum Glavnog narodno-oslobodilačkog odbora Vojvodine doneo zaključak o priključenju Vojvodine federalnoj Srbiji.
  • 7. 4. - Potopljen japanski bojni brod Jamato.
  • 30. 3. - 8. 4. - Bitka na Lijevča polju - snage NDH razbile četnike, zarobljen Pavle Đurišić i dr. koji su ubrzo ubijeni u Jasenovcu.
  • 9. 4. - Narodna vlada federalne Srbije (dr. Blagoje Nešković).
  • 11. 4. - U Moskvi sklopljen sovjetsko-jugoslovenski ugovor o prijateljstvu, saradnji i uzajamnoj pomoći.
  • 12. 4. - Umro Ruzvelt, nasleđuje Truman.
  • 12. 4. - Proboj Sremskog fronta, počinju završne borbe za oslobođenje Jugoslavije.
  • 12. 4. - Prvi broj sarajevskog lista "Oslobođenje".
  • 13. 4. - Sovjetska Bečka ofanziva okončana zauzećem grada.
  • 14. 4. - Formirana vlada federalne Hrvatske, pod dominacijom komunista.
  • 15. 4. - UNRRA preuzela operacije pomoći u Jugoslaviji (prema sporazumu od 23. 3., isporučuje robu od juna).
  • 19. 4. - SSSR izjavljuje da će Jugoslaviji dati od svoje okupacione zone u Austriji, pod sovjetskom komandom.
  • 20 - 30. 4. - Zamena okupacionog novca u Jugoslaviji (oslobođenom delu) za dinar DF Jugoslavije (npr. najviše 100.000 Nedićevih dinara za novac, ostalo za priznanicu - mera protiv bogataša).
  • 22. 4. - Pokušaj proboja oko hiljadu logoraša u dve grupe iz logora Jasenovac, uspeva nešto preko stotinu.
  • 23. 4. - Sovjeti ulaze u Berlin.
  • 23. 4. - U Jugoslaviji Zakon o suzbijanju špekulacije i privredne sabotaže.
  • 24. 4. - Nemci povratili Baucen (Budišin) - jedan od poslednjih taktičkih uspeha u ratu.
  • 25. 4. - Sovjeti i Amerikanci se sreli kod Torgaua u Nemačkoj.
  • 25. 4. - Početak osnivačke konferencije UN u San Francisku, sa 45 zemalja antihitlerovske koalicije (uklj. Jugoslaviju).
  • 28. 4. - Italijanski partizani streljali Musolinija; nemačke jedinice u Italiji kapitulirale.
  • 28. 4. - SAD priznale privremenu vladu DF Jugoslavije.
  • 29. 4. - Kapitulacija nemačkih snaga u severnoj Italiji, Austriji, Štajerskoj i Koruškoj.
  • 29. 4. - Amerikanci oslobodili logor Dahau.
  • 30. 4. - Adolf Hitler izvršio samoubistvo u Berlinu, Karl Dönitz postaje predsednik a Joseph Goebbels kancelar Nemačke (ovaj drugi mrtav već sutradan).
  • 30. 4. - Počinje Karlovačka operacija Jugoslavenske armije.

Maj/Svibanj[uredi - уреди]

  • 1. 5. - Tršćanska operacija: Jugoslovenska 4. armija ušla u Trst, Goricu i Tržič (gde se susrela sa britanskom Osmom armijom).
  • 1. 5. - Masovno samoubistvo u gradu Demmin, u nemačkoj Pomeraniji.
  • 2. 5. - Crvena zastava na berlinskom Rajhstagu.
  • 2. 5. - Druga divizija (Novi Zeland) ušla u Trst i zarobila Nemce koji se nisu želeli predati Jugoslovenima.
  • 2. 5. - Jedinice Jugoslovenske armije ušle u Jasenovački logor.
  • 3. 5. - Kod Libeka Nemci potopili četiri transportna broda sa oko 15.000 logoraša, među kojima i 150 Jugoslovena.
  • 4. 5. - Nemačka armija na severu se predala maršalu Montgomeriju (zvanično od sutradan).
  • 5. 5. - Ustanak u Pragu.
  • 5. 5. - Oslobođen konc-logor Mauthauzen.
  • 5. 5. - Narodna vlada federalne Makedonije usvojila azbuku i pravopis makedonskog jezika.
  • 5. 5. - U Oregonu poginulo petoro dece i jedna žena od japanskog balona-bombe.
  • 5. 5. - Prvi broj lista "Fiskultura", danas "Sport".
  • 6. 5. - Povlačenje kolaboracionista: Pavelić beži sa vladom prema Austriji.
  • 6. 5. - Američke snage ušle u Trst.
  • 7. 5. - Nemačka kapitulacija potpisana u francuskom Reimsu u 02:41.
  • 7. 5. - Oslobođeni Karlovac i Varaždin.
  • 8. 5.- Zvanični dan pobede u Evropi (V-E Day); Čerčil u obraćanju naciji rekao da neprijateljstva zvanično prestaju u minut iza ponoći (UTC+2); u Berlinu u 23:43 (00:43, 9. maja po moskovskom vremenu) još jedna ceremonija potpisivanja, u prisustvu glavnokomandujućeg sovjetske armije, maršala Žukova (u istočnoj Evropi će 9. maj/svibnja biti Dan pobede).
  • 8. 5. - Jugoslovenska armija oslobađa Zagreb.
  • 8 - 12. 5. - Osnivački kongres KP Srbije.
  • 8 - 29. 5. - Masakri u Setifu i Gelmi u francuskom Alžiru - sukob francuskih vlasti i lokalnih Arapa.
  • 9. 5. - General Alexander Löhr potpisao predaju u Topolšici, Slovenija.
  • 9. 5. - Crvena armija ulazi u Prag.
  • 13. 5. - Bitka na Zelengori: četnici razbijeni na Sutjesci, Draža Mihailović i članovi Vrhovne komande uspeli da se izvuku.
  • 14 - 15. 5. - Bitka kod Poljane na jugoslovensko-austrijskoj granici, poslednja bitka rata u Evropi.
  • 15. 5. - Datum koji se smatra krajem Drugog svetskog rata u Jugoslaviji. Blajburška predaja i zatim "Križni put".
  • 21. 5. - Jugoslovenske snage povučene iz austrijske Koruške.
  • 23. 5. - Maršal Tito u principu pristao na povlačenje iz Trsta.
  • 23. 5. - Uhapšen Karl Dönitz, predsednik Nemačke, kao i Heinrich Himmler koji je izvršio samoubistvo.
  • 24. 5. - Jugoslavija: donet Zakon o oduzimanju ratne dobiti.
  • 25. 5. - Bitka za Odžak: prestaje jak otpor jedinica NDH u Odžaku.
  • 27. 5. - Titov govor u Ljubljani: "ruka osvetnica našeg naroda" dostigla je ogromnu većinu izdajnika; takođe i: "mi nećemo da budemo moneta za potkusurivanje, nećemo da nas miješaju u neku politiku interesnih sfera" - Sovjeti zbog ovog protestuju CK KPJ, biće takođe spočitnuto u Staljinovom pismu od 4. 5. 1948 (Tito ljut jer ga Sovjeti nisu podržali u Koruškoj i Veneciji-Đuliji).
  • 29. 5. - Nemački komunisti stigli u Berlin, na čelu Walther Ulbricht.

Jun/Juni/Lipanj[uredi - уреди]

  • jun, početak - Razgovor Tito-Stepinac bez rezultata.
  • 5. 6. - Berlinska deklaracija: Četiri sile preuzimaju upravu nad Nemačkom (biće uspostavljen Saveznički kontrolni savet).
  • 9. 6. - Predsedništvo AVNOJ-a donelo Zakon o konfiskaciji imovine i izvršenju konfiskacije, koji se odnosi na imovinu Trećeg rajha, folksdojčera, kao i ratnih zločinaca, saradnika okupatora, "narodnih neprijatelja"...
  • 10. 6. - Jugoslavija, V. Britanija i SAD postigli sporazum kojim je Slobodna zona Trsta podeljena na zonu A (jugoslovenska vojna uprava) i zonu B (saveznička) (v. Morganova linija). Britanci okupiraju Pulu. Administrator zapadne Venecije-Đulije feldmaršal Harold Alexander.
  • 12. 6. - Jugoslovenske snage se povlače iz Trsta (ostaju Novozelanđani).
  • 15. 6. - Prvi voz na liniji Zemun-Zagreb.
  • 21. 6. - Savezničkom pobedom okončana Bitka za Okinavu, najkrvavija bitka Pacifičkog teatra.
  • 26. 6. - Predstavnici 50 zemalja, među kojima i DF Jugoslavija, u San Francisku potpisuju Povelju UN (stupa na snagu 24. 10.).
  • 29. 6. - Čehoslovačka prepustila Karpatoukrajinu (Zakarpatje) SSSR-u.

Jul/Juli/Srpanj[uredi - уреди]

  • 1. 7. - Nemačka podeljena u četiri okupacione zone.
  • 1. 7. - Početni dan zamišljenog britansko-američko-poljsko-nemačkog napada na SSSR.
  • 5. 7. - Izbori u UK: Konzervativci premijera Čerčila ubedljivo poraženi od Laburista Clement Attlee-a.
  • 9. 7. - Rezolucija Oblasne narodne skupštine Kosmeta o priključenju Kosova i Metohije federalnoj Srbiji (odobreno na Trećem zasedanju AVNOJ-a).
  • 9. 7. - Utvrđene granice zona u okupiranoj Austriji - Britanci drže Korušku i Štajersku, Sovjeti Gradišće itd.
  • 16. 7. - Triniti test - prva detonacije atomske bombe, sa 6 kg plutonijuma, izvedena u Alamagordo-u, New Mexico - snaga 19-20 kilotona.
  • 17. 7. - 2. 8. - Potsdamska konferencija o posleratnoj budućnosti Evrope. Predstavnici zemalja pobednica u Drugom svetskom ratu. SSSR-a, SAD i Velike Britanije, Staljin, Truman i Čerčil, kojeg je 28. jula zamenio novi šef britanske vlade Klement Atli, doneli su odluku o demilitarizaciji i denacifikaciji Nemačke i dogovorili su se o teritorijalnim promenama u istočnoj Evropi.
  • 18. 7. - Nota vlade DFJ saveznicima povodom progona Makedonaca u Grčkoj.
  • 19. 7. - Čerčil u Potsdamu: "Tito je nametnuo striktnu partijsku organizaciju sa policijskom kontrolom i štampu tako strogo kontrolisanu kao u fašističkoj zemlji. Jugoslavija ni u kom slučaju nije opravdala nade koje smo imali u Jalti".
  • 25. 7. - Nota vlade DFJ predsedniku Trumanu povodom promena u civilnoj upravi u Julijskoj krajini.
  • 26. 7. - Čerčilova ostavka, Clement Attlee je novi britanski premijer.
  • 26. 7. - U Potstdamu se zahteva bezuslovna japanska kapitulacija.
  • 28. 7. - Bombarder B-25 udario u Empire State Building, 14 mrtvih.
  • 30. 7. - Torpedovana teška krstarica USS Indianapolis, 900 mornara završilo u moru, čekajući spas i do četiri dana, dve trećine nije uspelo.
  • 31. 7. - Predlog Skupštine izaslanika naroda Vojvodine da se Vojvodina pripoji federalnoj Srbiji (prihvaćen na Trećem zasedanju AVNOJ-a).
  • jul - Veliki skok cena u Srbiji (špekulacije).

Avgust/August/Kolovoz[uredi - уреди]

Atomska bomba
  • 5 - 7. 8. - Osnivački kongres Narodnog fronta Jugoslavije (ranije Jedinstveni narodnooslobodilački front - JNOF), organizacije kroz koju KPJ izražava svoj program. Titov govor u kome odbacuje monarhiju i zapadne tipove demokratije ("nema povratka na staro").
  • 6. 8.. - Američki bombarder B-29 izbacio je atomsku bombu nazvanu "Little Boy" (Mali dječak) na japanski grad Hirošimu. Na mjestu je poginulo 80,000 ljudi a još ih je 60,000 umrlo od posljedica zračenja do kraja godine. Pretpostavlja se da je bomba ukupno usmrtila 200,000 osoba.
  • 7. 8. - SSSR objavio rat Japanu.
  • 7 - 10. 8. - Treće i poslednje zasedanje AVNOJ-a. - proširen sa 118 ličnosti (poslanika iz 1938, zatim onih pozvanih iz stranaka ili kao pojedinci) i proglašen za Privremenu narodnu skupštinu Demokratske Federativne Jugoslavije.
  • 8. 8. - Kralj Petar II preko Radio Londona opoziva namesnike.
  • 8. 8. - U Beogradu osuđen na smrt četnički vojvoda Dragutin Keserović (streljan 17. 8.).
  • 9. 8. - Bačena A-bomba na Nagasaki; u Mandžuriji počeo Sovjetsko-japanski rat.
  • 9. 8. - Razvijen "Jasenovac", prvi dokumentarni film u posleratnoj Jugoslaviji.
  • 10. 8. - Japan nudi predaju, pod uslovom da se time ne prejudicira status Cara.
  • 10 - 26. 8. - Zaseda Privremena skupština DFJ - usvojen zakon o biračkim spiskovima; prema uredbi (11. 8.?) pravo glasa imaju žene i omladina starija od 18 godina; ratifikovana Povelja UN i Statut Međ. suda pravde (ca. 24. 8.).
  • 10. 8. - Milan Grol u Skupštini: "...još postoje tendencije da se fašizam i reakcija identifikuju sa normalnim razlikama u slobodi mišljenja..."
  • 14. 8. - Car Hirohito prihvata odredbe Potsdamske deklaracije (kapitulacija Japana).
  • 15. 8. - Oslobođenje Koreje od japanske vlasti.
  • 17. 8. -  Indonezija (Sukarno i Mohammad Hatta) proglašava nezavisnost od Holandije, što će ovi priznati 1949. nakon oružanih sukoba.
  • 19. 8. - Hồ Chí Minh-ov Viet Minh stavio Hanoi pod kontrolu.
  • 20. 8. - Milan Grol napustio Privremenu vladu DFJ, navodeći nedemokratske metode i upotrebu terora od strane OZNA-e (kasnije i Ivan Šubašić, 8. 10., kao i Juraj Šutej).
  • 23. 8. - Privremena Narodna skupština Demokratske Federativne Jugoslavije donela je Zakon o agrarnoj reformi i kolonizaciji, kojim je oduzet višak zemlje i poljoprivredne imovine zemljoposednicima, crkvama i manastirima i tzv. nezemljoradnicima.
  • 26. 8. ? - Rezolucija o teritorijalnim pravima Jugoslavije na krajeve koji su posle Prvog svetskog rata priključeni Italiji: Slovenačko primorje, Beneška Slovenija, Trst, Istra, Rijeka, Zadar i ostrva Lastovo i Palagruža.

Septembar/Rujan[uredi - уреди]

  • 1. 9. - Skupština Srbije usvojila je Zakon o administrativnoj podeli Srbije, čime su uspostavljeni Autonomna pokrajina Vojvodina i Autonomna Kosovsko-metohijska oblast.
  • 2. 9. - Kapitulacija Japana kojom je formalno završen drugi svjetski rat.
  • 2. 9. - Proglašena je Demokratska Republika Vijetnam sa predsednikom Ho Ši Minom.
  • 8. 9. - Trupe SAD iskrcale se na kraju Drugog svetskog rata u Južnoj Koreji, sovjetske od Japana preuzele Severnu Koreju, a 38. paralela postala linija podele dve korejske države.
  • 10. 9. - Vidkun Kvisling šef marionetske norveške vlade (1942-45) proglašen je krivim za izdaju i osuđen na smrt zbog saradnje sa nacističkom Nemačkom u Drugom svetskom ratu.
  • 12. 9. - Japanska vojska u Singapuru se formalno predala Britancima.
  • 13 - 19. 9. - Suđenje generalima NDH u Beogradu.
  • 18. 9. - Od tajfuna Makurazaki stradalo nekoliko hiljada ljudi u Japanu.
  • 20. 9. - Pastirsko pismo rimokatoličke crkve u Hrvatskoj - osuđena nova vlast zbog presuda katoličkim vernicima i svećenicima (osuđenim kao ustaše i njihovi saradnici), zbog odvajanja crkve od države i agrarne reforme.
  • 20. 9. - Sveindijski kongres i njegovi lideri Mahatma Gandi i Pandit Nehru odbacili britanski predlog o samoupravi i zatražili punu nezavisnost Indije.

Oktobar/Listopad[uredi - уреди]

  • 2. 10. - Štampan prvi broj lista "Narodna Armija".
  • 4. 10. - Osnovan FK Partizan.
  • 16. 10. - Osnovana Organizacija Ujedinjenih Nacija za hranu i poljoprivredu sa osnovnim ciljem da podigne nivo ishrane i poboljšanja životnog standarda. 1979. taj datum ustanovljen kao Svetski dan hrane.
  • 17. 10. - "Dan lojalnosti" u Argentini - veliko okupljanje podrške uhapšenom Juanu Peronu, što se smatra početkom peronizma.
  • 20. 10. - Marija Radić, Stjepanova udovica, izdala opozicioni "Narodni glas" (odmah zabranjen).
  • 21. 10. - na izborima u Francuskoj prvi put su glasale žene.
  • 24. 10. - Osnivanje Ujedinjenih Nacija (stupila na snagu Povelja UN); osnovan Međunarodni sud pravde.
  • 26. 10. - U Jugoslaviji Zakon o konačnoj likvidaciji zemljoradničkih dugova.
  • 29. 10. - Osnovan Savez novinara Jugoslavije.
  • 29. 10. - Brazilski predsednik Getúlio Vargas dao ostavku posle 15 godina vlasti.
  • 30. 10. - Jedinstvena Indija ulazi u UN (Pakistan se izdvojio kasnije).

Novembar/Studeni[uredi - уреди]

Decembar/Prosinac[uredi - уреди]

  • 2. 12. - Izbori za konstituantu u Albaniji, jedina lista je Demokratskog fronta, pod komunističkom kontrolom, zvanično dobija 93,2% glasova.
  • 2. 12. - Nacionalizacija banaka u Francuskoj.
  • 5. 12. - Nestanak Leta 19, pet američkih vojnih aviona, kod Floride (doprinosi mitu o Bermudskom trouglu).
  • 11. 12. - Dragoljub Jovanović u ustavnom odboru kritikuje etatizaciju i povećani broj službenika.
  • 16 - 26. 12. - Sastanak ministara ino-poslova Velike trojke u Moskvi.
  • 20. 12. - Karl Rener izabran za prvog predsednika austrijske Druge republike.
  • 21. 12. - General George S. Patton umro od posledica saobraćajne nesreće 9. 12..
  • 22. 12. - Britanska vlada priznala FNRJ, kao i vlada SAD, uz prigovore o načinu sprovođenja izbora i zbog kršenja ljudskih prava.
  • 27. 12. - Predstavnici 28 zemalja (među kojima i Jugoslavije) potpisali dokumente Bretton Woods-kog sistema (MMF i Svetska banka).
  • 27. 12. - Teroristički napadi na britanske baze u Palestini.

Tokom/tijekom godine[uredi - уреди]

1945. u temama[uredi - уреди]

Književnost[uredi - уреди]

Rukovodstvo zemlje (vlada u izbeglištvu, DFJ, FNRJ):

Rođenja[uredi - уреди]

Smrti[uredi - уреди]

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1945.
  • 19. 7. - Dragutin Gavrilović, srpski i jugoslovenski oficir (* 1882)
  • 20. 7. - Pol Valeri, klasik simbolizma, koji se smatra najelitnijim predstavnikom francuskog duha u periodu između dva svetska rata. Bio član Francuske akademije i predsednik Instituta za intelektualnu kooperaciju pri Društvu naroda u Ženevi.
  • 3. 9. - Anton Webern, austrijski kompozitor (* 1883.)
  • 26. 9. - Bela Bartok, čije je delo otvorilo nove pravce razvoja madjarske muzike. U svetskim razmerama jedan od začetnika „nove muzike“ XX veka.

Nobelove nagrade[uredi - уреди]

Takođe pogledati[uredi - уреди]

Literatura/Spoljne veze[uredi - уреди]

Vanjske veze[uredi - уреди]