Rajna

Izvor: Wikipedia
Mapa reke Rajne

Reka Rajna (holandski: Rijn; francuski: Rhin; nemački: Rhein; italijanski: Reno); je jedna od najdužih i najvažnijih reka u Evropi duga 1.230 km, s prosečnim protokom od više od 2.000 kubnih metara vode u sekundi. Ime Rajna dolazi od keltskog Renos, što doslovce znači "ona koja teče", od proto-indoevropskog korena rei- ("teći, trčati").

Rajna i Dunav obrazovali su najveći deo severne granice Rimskog carstva, i od tih vremena Rajna je vitalan plovni vodeni put, kojim se prevozi roba u unutrašnjost kontinenta. Služila je i kao odbrambena linija, a često je regionalna i međunarodna granica. Mnogi zamkovi i praistorijska utvrđenja svedoče o njenoj važnosti kao vodenog puta.

Geografija[uredi - уреди]

Kanjon Rajne (Ruinaulta) u Graubindenu u Švajcarskoj
Rajna na izlazu iz Bodenskog jezera
Marksburg u blizini Koblenca podignut 1231.
Rajna i hemijska industrija u Veselingu u blizini Kelna

Švajcarska[uredi - уреди]

Izvor Rajne je u švajcarskim Alpima u kantonu Graubinden, gde se spajaju njene dve pritoke, Forderhajn i Hinterhajn. Forderhajn izvire iz jezera Tuma u gornjim Alpima i teče kroz živopisni kanjon Ruinaulta (švajcarski Veliki kanjon). Hinterhajn počinje od glečera Paradiz na južnoj granici Švajcarske. Jedna od kasnijih pritoka dotiče iz doline Val de Lej u Italiji.

Obe pritoke sastaju se u blizini mesta Rajhenau u Graubindenu. Odatle Rajna, kao Alpska Rajna, teče na sever do granice Lihtenštajna i kasnije Austrije, a zatim se uliva u Bodensko jezero. Ponovi se izliva iz Bodenskog jezera, i kao Gornja Rajna prolazi preko Vodopada Rajne, gde se u nju uliva reka Are, koja gotovo duplo uvećava količinu vode do gotovo 1.000 kubnih metara u sekundi. Zatim čini granicu Nemačke dok se ne okrene ka severu kod tzv. Kolena Rajne kod Bazela.

Nemačka i Francuska[uredi - уреди]

Posle Bazela, kao Gornja Rajna, formira južni deo granice između Nemačke i Francuske u širokoj dolini, pre nego što uđe u Nemačku kod Rajnštetena, u blizini Karlsruea.

Duga više od 1000 km Rajna najvećim delom prolazi kroz Nemačku. Tu se u Rajnu ulivaju brojne pritoke, kao što su Nekar, Majna i kasnije Mozel, koja donosi dodatnih 300 kubnih metara vode u sekundi.

Između Bingena i Bona, Srednja Rajna teče kroz Rajnski klanac, formaciju stvorenu erozijom, koja se dogodila otprilike u istom periodu kada se okolno zemljište uzdiglo, dok je reka ostala na svom prvobitnom nivou. Klanac je vrlo dubok, a poznat je po mnogobrojnim zamkovima i vinogradima. Nalazi se na listi Svetske baštine, a poznat je kao „romantična Rajna“, sa više od 40 zamaka i tvrđava iz srednjeg veka i mnogih živopisnih vinogradarskih sela.

Iako ima dosta industrijskih mesta duž Rajne, najveći deo industrije skoncentrisan je oko Donje Rajne u Rurskoj oblasti, gde Rajna prolazi pored većih gradova, Kelna, Diseldorfa i Duizburga. Reka Rur, koja se uliva u Rajnu kod Duizburga je iznenađujuće čista i koristi se kao voda za piće. Ona dodaje Rajni još 70 kubnih metara vode u sekundi. Međutim, druge reke iz Rurske oblasti, pre svih Emšer, su prilično zagađene. Približujući se holandskoj granici Rajna dostiže prosečni protok vode od 2.290 kubnih metara u sekundi, a prosečna širina joj je više od 300 metara.

Holandija[uredi - уреди]

Rajna potom skreće na zapad i ulazi u Holandiju, gde zajedno s rekama Meza i Šelt obrazuje široku deltu. Na granici kod Spajka, u blizini Najmegena i Arnhema Rajna je najšira, ali se zatim deli na tri glavna rukavca: Val, Nederrajn (Donja Rajna) i Ajzel.

Odavde situacija postaje prilično komplikovana, jer ime „Rajna“ više nije povezano samo s glavnim tokom reke. Najveća količina rajnske vode (dve trećine) teče dalje na zapad Valom, gde se spaja s Mezom i uliva u Severno more. Drugi rukavac Vala prolazi kroz Roterdam i teče dalje do Severnog mora, a treći rukavac se odvaja kod Dordrehta.

Druga trećina vode teče kroz Panerdens kanal i razdvaja se na Ajzel i Nederrajn. Rukavac Ajzela nosi oko jedne devetine vodenog toka u Ajselmer (bivši zaliv), dok Nederrajn teče paralelno s Valom i nosi oko dve devetine vode. Međutim, kod Vajk baj Durštedea Nederrajn menja ime i postaje reka Lek. Ona teče dalje na zapad, gde se spaja s prvim rukavcem i uliva u Severno more.

Ime „Rajna“ odavde se koristi samo za manje rukavce dalje na severu koji su u rimsko doba činili glavni tok reke Rajne. Iako nose to ime, ovi rukavci zapravo i ne nose vodu reke Rajne, već služe za isušivanje okolnog zemljišta i poldera. Od Vaj baj Durštedea, stari severni rukavac Rajne zove se „Vijugava Rajna“ (Kromme Rijn) i prolazi kroz Utreht i dalje do Severnog mora.

Veći gradovi[uredi - уреди]

Bazel, Strazbur, Brajzah, Karlsrue, Mahnajm, Ludvigshafen, Vizbaden, Majnc, Koblenc, Bon, Keln, Diseldorf, Duizburg, Arnhem (Nederrijn), Najmegen (Waal), Utreht (Kromme Rijn), Rotterdam (Nieuwe Maas).

Kanali[uredi - уреди]

Praistorija[uredi - уреди]

Paleolit[uredi - уреди]

Za vreme Srednjeg paleolita, oko 100.000-30.000. pne. (datumi uveliko variraju) zapadnu Evropu, uključujući doline Rajne i Dunava, nastanjivao je Neandertalac, koji je pripadao musterijanskoj kulturi kamenih oruđa. Veruje se da je Neandertalac evoluirao od svog prethodnika Homo erektusa u blizini glečera, ali ovo pitanje nije definitivno rešeno.

Neandertalska nalazišta su zastupljenija na jugu, gde su preovladavale otvorene šume, a krečnjački teren je nudio više pećina za stanovanje. Rajna je tekla kroz otvorenu tundru, gde su Neandertalci lovili krupnu divljač, kao što je dlakavi nosorog i mamut. Zbog toga su musterijanska nalazišta otkrivena u i oko doline Rajne.

Mezolit[uredi - уреди]

Pre otprilike 5600 godina pne, dolinu Rajne, kao i najveći deo Evrope, nastanjivao je Kromanjonac na mezolitskom stupnju kulturnog razvoja; što će reći da je bio lovac i sakupljač, ali je imao veća i specijalizovanija oruđa nego paleolitski čovek, znao je više o biljkama i životinjama, a možda je neke životinje i pripitomio.

Gvozdeno doba[uredi - уреди]

U ranom gvozdenom dobu, obe obale Rajne nastanjivala su keltska plemena. Međutim, na početku preromanskog gvozdenog doba, oko 600. pne., proto-germanska plemena su prešla reku Vezer i Aler, i raširila se duž čitave obale Rajne. Ova ekspanzija se u arheologiji naziva Jastorf kultura. Od oko 500. pne. i kasnije, donja Rajna, a ne Vezer i Aler, bila je granica između keltskih i germanskih plemena.

Reference[uredi - уреди]

  • Berendsen, H.J.A. & E. Stouthamer (2001) [1]: Palaeogeographic development of the Rhine-Meuse delta, The Netherlands; Koninklijke van Gorcum, Assen; ISBN 90-232-3695-5

Za dalje čitanje[uredi - уреди]

  • Blackbourn, David., (2006) The Conquest of Nature: Water, Landscape and the Making of Germany. The transformation of the Rhine since the eighteenth century.

Vanjski linkovi[uredi - уреди]

Etimologija[uredi - уреди]

Geologija[uredi - уреди]

Istorija[uredi - уреди]

Zamkovi[uredi - уреди]

Navigacija[uredi - уреди]

Turistički vodič[uredi - уреди]