Homo erectus

Izvor: Wikipedia
Homo erectus
Status zaštite
Sistematika
Carstvo: Animalia
Koljeno: Chordata
Razred: Mammalia
Red: Primates
Porodica: Hominidae
Rod: Homo
Vrsta: H. erectus
Područje života

Homo erektus (lat: Homo erectus - uspravan čovek) je biće iz porodice Homo. Smatra se da je nasledio forme Australopiteka i da je predak Homo sapiensa.

Kao i Australopiteci i erektus forme naseljavale su područje Afrike. Najstariji podaci o naseljavanju potiču iz vremena od pre 1.500.000 godina. Zbog prirodnih odlika Afrike, meso je postalo dominantno u ishrani. Zbog toga, tokom ranog Pleistocena, erektus napušta afrički kontinent i kreće se preko Bliskog istoka u Aziju, ponekad i u Evropu.

Uspravni ljudi erektus forme naviknuti su na mesnu ishranu, a koriste i vatru, tako da se pretpostavlja da su oni započeli ishranu karakterističnu za modernog čoveka. Vatru nisu znali da proizvode, već su je koristili iz prirode.

Najstariji podaci o vatri potiču sa lokaliteta Kobi Fora u istočnoj Africi (1.500.000/1.400.000 godina), ali pouzdane podatke za vatru imamo iz perioda 800/700 000 godina na dva nalazišta, Eskalp u Francuskoj, Cukutjen u Kini.

Takođe se za erektuse vezuje i kanibalizam. Veruje se da se kod njih razvio govor.

Otrkića Sisantropusa i Petakantropusa[uredi - уреди]

Javanski čovek (Pithecanthropus erectus) je podvrsta homo erektusa, kojeg je 1891. godine otkrio holandski antropolog Ežen Diboa u provinciji Java Timur na ostrvu Java, na obali reke Solo River blizu sela Trinil. Na ovom lokalitetu otkrivena je lobanjska kalota i godinu dana kasnije i 15 metara od mesta prvog otkrića, i femur (butnu kost), i još tri zuba.

Lobanjska kapa bila je debelih zidova, duga i niska, bez čela i imala jake grebene obrva. Kranijalni kapacitet procenjen je na 900 cm³, a femur je bio sličan ljudskom i dokazao je da je ovo biće hodalo uspravno zbog čega je i nazvan uspravnim čovekolikim majmunom ili Pithecanthropus erectus-om.

Ovoj vrsti pripadaju i fosili pronađeni u Kini, nedaleko od Pekinga, koji pripadaju Pekinškom čoveku (Sinanthropus pekinensis), kao i jednom broju fosila koji su otrkiveni u Arfici.

Pekinški čovek (lat: Sinanthropus pekinensis) je takođe biće iz porodice Homo erektusa, ponekad nazvan i lat: Homo erectus pekinensis. Lokalitet na kome su otkriveni nalazi se na 48 kilometara jugozapadno od Pekinga, na brdu Longuošan, blizu sela Džoukoudian, u oblasti Fangšan. Lokalitet je otkrio švedski geolog Johan Anderson (Johan Gunnar Andersson ). 1927. u Džoukoudianu su otkrivena tri čovečija zuba, a 1929. kineski arheolog Pej Venčong otkrio je tokom iskopavanja prvu lobanju pekinškog čoveka.

Karakteristike Homo erektusa[uredi - уреди]

Homo erektus - rekonstrukcija

Homo Erektus ima centre za govor koji su smesteni u brokinim kvrgama. To su dva udubljenja sa unutrašnje strane čeone kosti koja predstavljaju otisak centara za govor koji su postojali u mozgu. Stariji homo erektus nije znao artikulisano da govori. Do tog zaključka se došlo analizom građe kičmenih pršljenova. Bio je uspravan, zdepaste građe. Mozak mu je bio oko 30% manji od mozga savremenog čoveka.

Karakteristike homo erektusa:

  • starost - (?)1.5 miliona godina - 200.000 godina
  • visina tela - 160-165 cm
  • moždana zapremina - 700-1000cm³
  • odlike lobanje:neznatno presvođavanje moždanog dela lobanje, nadočni lukovi masivni i naglašeni, postorbitalno stezanje slepoočnog ugla, koštani zidovi veoma debeli, u okcipitalnoj projekciji širina lobanje leži nisko
  • odlike lica: velika širina nosnog otvora, mandibula velika i masivna, kao i zubi, obradak ravan, očnjaci nešto više odvojeni
  • postkranijalni skelet ima karakteristike hominida
  • kultura: kultura kamenih jezgra, počinje upotreba vatre
  • oblast rasprostiranja: jugoistočna Azija, centralna Evropa, severna i istočna Afrika.

Homo Hajdelbergensis ima mozak sličan današnjem čoveku. Pre oko pola miliona godina preci počinju da liče na nas mentalno i fizički. Evolucija ima dalje izdanke u u sapiens formama, koje su tako nazvane po mogućnostima mentalnog rasuđivanja i reagovanja. Te misleće sapientne forme granaju se u dva smera: neandertalskog pračoveka, koji je označen kao arhajski sapiens, i na drugoj strani tip Sapiens sapiens, anatomski savremeni čovek.

Vidi još[uredi - уреди]

Spoljašnje veze[uredi - уреди]

filogenetsko stablo čoveka edit