Dragoslav Račić

Izvor: Wikipedia
Dragoslav Miletić — Račić

Dragoslav Račić
Dragoslav Račić

Lični podaci
Datum rođenja 1905
Mesto rođenja Godačica (Kraljevina Srbija)
Datum smrti 1945.
Mesto smrti Savković (FNRJ)
Vojska Jugoslovenska vojska i Jugoslovenska Vojska u Otadžbini
Najviši čin Pukovnik
Bitke i ratovi Bitka za Šabac 1941.
Napad četnika na Užice
Borbe za Istočnu Bosnu 1942.
Bitka za Srbiju 1944.
Bitka za Srbiju 1944.
Proboj četnika i Nemaca kroz Sandžak

Dragoslav Račić je bio kapetan bivše jugoslovenske vojske i četnički komandant tokom II sv. rata. Tokom rata je sarađivao sa Nemcima u okupiranoj Srbiji protiv partizana. Posle oslobođenja ubijen u Srezu azbukovačkom kao odmetnik.[1]

Drugi svetski rat[uredi - уреди]

Ustanak u Srbiji[uredi - уреди]

Dragoslav Račić je leta 1941. godine učestvovao u ustanku u Srbiji. 25. avgusta 1941. sklopljen je sporazum između komandanta Mačvanskog partizanskog odreda Nebojše Jerkovića i komandanta Cerskog četničkog odreda Dragoslava Račića o zajedničkim borbama protiv okupatora.[2] Nebojša Jerković, komandant mačvanskih partizana, došao je kod kapetana Račića, komandanta cerskih četnika, radi dogovora o napadu na Šabac:

Wikicitati „Račić je pokušao da ga ubedi da bi takav napad bio preuranjen. Partizani su i posle toga insistirali da se ide na Šabac. Nije prošla ni nedelja dana, a Nebojša Jerković se ponovo sa užom pratnjom pojavio kod Račića. Ovom prilikom komunisti su prosto iznudili od Račića pristanak, govoreći mu da ako on opet odbije, onda će oni sami ići u napad, i istovremeno će reći narodu da su četnici odustali od dalje borbe protiv okupatora. (...) ako komunisti sami pođu na Šabac, njihov ugled bi znatno porastao, makar privremeno, pošto je celi narod Podrinja zaista bio raspoložen za borbu protiv Nemaca. [3]
(Dušan Trbojević iz Cerskog četničkog odreda)

Borbe za Šabac vođene su od 22. septembra do 24. septembra 1941. godine. 24. septembra po podne opkoljenim Nemcima je došla u pomoć 342. nemačka pešadijska divizija, koja razbija ustanički obruč. Nemci su posle bitke za Šabac u znak odmazde izvršili ratni zločin prema civilnom stanovništvom, streljavši oko 1.000 građana Šapca i Mačve.[4] Izveštaj nemačkog generala Turnera od 3. novembra 1941. ocenjuje ulogu Račića kao bitnu:

Na kraju je poznato, da su se odredi pukovnika Mihailovića, i to pukovnika Misite kod Loznice i vojvode Račića na planini Cer, aktivno borili protiv nemačkih oružanih snaga i da su u prvom redu odgovorni za jake borbe u zapadnoj Srbiji i teške gubitke nemačkih oružanih snaga.[5]

Izveštaj upravnog štaba opunomoćenog komandanta korpusa u Srbiji od 3. novembra 1941. opunomoćenom komandantu korpusa

Nakon kratkotrajnog učešća u ustanku protiv Nemaca, kapetan Račić se okrenuo protiv partizana. Po Mihailovićevom naređenju, Račić je vodio četnički napad na Užice.[6] Snage koje je vodio u napad na partizane (oko 1.500 boraca) bile su povučena sa položaja prema Nemcima kod Valjeva i Krupnja.

Borbe za Istočnu Bosnu[uredi - уреди]

Dragoslav Račić je početkom 1942. boravio u istočnoj Bosni, kada su u Višegradu organizovani pregovori četnika Istočne Bosne sa nemačkom i italijanskom komandom. Prema četničkom izveštaju od 15. januara, rezultati pregovora sa okupatorima su povoljni, sukoba sa Nemcima ne sme biti, a partizane moraju progoniti i prokazivati Nemcima.[7] Prvi oružani obračun četnika i partizana tokom borbi za Istočnu Bosnu dogodio se 20. 2. u Vukosavcima kod Lopara, kada su četnici Dragoslava Račića na prepad su napali i uništili štab Majevičkog partizanskog odreda.

Saradnja sa Nemcima[uredi - уреди]

Maja 1944. godine, komandant Cersko-majevičke grupe korpusa Dragoslav Račić nakon borbe protiv partizana na nemačkoj strani, pokušao je da se distancira od saradnje sa okupatorom. Prvo u depeši Draži Mihailoviću 11. maja 1944. piše:

Wikicitati „Saznajem da su Užice pune Jankovićevih četnika i da Raković, Neško, Ajdačić, Janković i Mitić drže neke konferencije sa Nemcima. Ako boga znate sprečavajte ovo... Ako dalje budem vodio borbu protiv komunista zajedno sa Nemcima, ja ću duboko zaglaviti... Neko od nas mora ostati čist.[8][9]
()

Istovremeno, i Nemci doznaju da on neće više da se "prlja" saradnjom sa okupatorom:

Prema sigurnom izveštaju, četnički komandant Račić, koji je učestvovao u borbi protiv Grupe "Morača" u prostoru Valjevo, naredio povratak u svoje dotadašnje operacijsko područje, jer neće više da se "prlja" saradnjom sa okupatorom.[10]

Izveštaj nemačkog Komandanta Jugoistoka od 13. Maja 1944.

Nemački kapetan Wrede i četnički komandanti Nikola Kalabić, Dragoslav Račić i Neško Nedić, nakon potpisanog sporazuma o zajedničkoj borbi protiv partizana, u Topoli 11. avgusta 1944. (nemački izvor)[11][12][13][14]

U avgustu 1944. godine je, zajedno sa Mihailovićem i drugim četnicima, bio na sastanku sa predsednikom kvislinške vlade Milanom Nedićem na kojem je sklopljen sporazum o zajedničkoj "borbi protiv komunizma", odnosno protiv Narodno oslobodilačke vojske Jugoslavije.[15] U Topoli je 11. avgusta 1944. održan sastanak između predstavnika nemačke komande Jugoistoka i predstavnika Draže Mihailovića, na kome je major JVuO Dragoslav Račić uverio nemačke predstavnike u spremnost četničkog pokreta na saradnju sa nemačkim okupatorom:

Wikicitati „Politička usmerenost Draže Mihailovića i njegovog pokreta potpuno se izmenila. Oni predlažu stvaranje jednog nacionalnog fronta koji bi obuhvatio Srpsku državnu stražu, Srpski dobrovoljački korpus, formacije Draže Mihailovića i sve nacionalne snage koje su protiv komunizma. Pokret Draže Mihailovića je spreman da u celosti ide u ovaj front. Glavni zadatak je opšta mobilizacija i stvaranje jedne srpske nacionalne armije za uništenje komunizma u Srbiji. Kada komunizam u Srbiji bude pobeđen, pokret Draže Mihailovića je spreman da se, po naređenju nemačkog vođstva, angažuje na Balkanu i svuda drugde.[16][17]
(Nemački zapisnik sa pregovora sa četnicima 11.8.1944.)

Bitka za Srbiju[uredi - уреди]

Glavni članak: Bitka za Srbiju 1944.

Tokom odsudne bitke za Srbiju Dragoslav Račić se borio na strani Nemaca, o čemu svedoči njegova naredba iz avgusta:

Wikicitati „"Naše trupe i trupe potpukovnika Keserovića uz podršku jednog nemačkog bataljona napašće 26-og u zoru na Petu diviziju sa zadatkom - da je tuku i da je izbace iz Župe."[18]
(Račićeva naredba od 25. avgusta 1944.)

Razočaran u Mihailovićevu politiku, major Dragoslav Račić mu je 20. septembra 1944. uputio "Memorandum" u kojem kaže:

Wikicitati „Od 1941. godine mi smo sebi stavili u zadatak da organizujemo vojsku i sa naslonom na naše saveznike kao potpuno legalna vojska otpočnemo borbu za oslobođenje svoje zemlje... Za tri godine rada mi smo ispustili inicijativu iz ruku, i to zbog nejasnog zauzimanja stava... Naš nedovoljno uspešan stav prema saveznicima i nedovoljno energičan stav prema protivnicima doveo je do toga da su nam komunisti preoteli politički uticaj na saveznike i nas od pre nekoliko meseci stavili u ilegalnost kod saveznika... Sav dosadašnji rad zbog nejasnog stava imao je za posledicu naše očajno kolebanje u toku proteklih godina, što je često dovodilo do užasnog ponižavanja prema našim protivnicima. Čas smo paktirali, čas bili legalni, čas zauzimali stav oružanog sukoba...[19]
(Račićev Memorandum Mihailoviću)

Na kraju Memoranduma, Račić predlaže “Gospodinu Ministru” da hitno odluči: ili udariti na Nemce da bi povratili stav saveznika ili se potpuno osloniti na njih da bi uništili komuniste i postali “gospodari situacije u zemlji”.[20]

Tokom septembra 1944. glavna Mihailovićeva mobilna formacija u centralnoj i zapadnoj Srbiji, Četvrta grupa jurišnih korpusa pod komandom Dragoslava Račića, zajedno sa brojnim pridruženim jedinicama, poražena je od nastupajućih snaga NOVJ i potisnuta prema Beogradu. Ove jedinice Nemci su potom 3, 4. i 5. oktobra 1944. vozovima prebacivali od Beograda do Kraljeva.[21][22]

Izbijanje Crvene armije na severoistočnu granicu Jugoslavije izazvalo je pometnju u četničkim redovima. Neki su, poput Račića, pokušali da napadom na Nemce pred sam dolazak Crvene armije ponovo steknu saveznički status, ali nisu prihvaćeni.

Račić je odlučio da povede borbu protiv "Okupatora", uprkos obeshrabrivanju od strane Kalabića, koji smatra takav potez preuranjenim.[23]

Njemački izveštaj od 19.10. 1944.

Wikicitati „Mi smo blokirali Čačak — Kraljevo i Požegu i čekamo Ruse koji su u Trsteniku. U borbama sa Švabama zarobili smo juče 310 vojnika. Pošto vidimo postupak Rusa krenućemo tebi, ako nam ovde ne bude opstanka.[24]
(Depeša Dragoslava Račića Zahariju Ostojiću od 17/X 1944.)

Račićev preokret je trebao poslužiti eventualnom uspostavljanju kontakta sa Crvenom armijom. Ova Račićeva borba protiv Nemaca je 16. 10. počela, a već 22.10. Račić zajedno sa Nemcima napada partizane u Sjenici.[25][26] Na Sjenicu su 22-24. oktobra napadali četnici pod komandom Račića iz pravca Ivanjice, i "prethodnica Scheuerlen" Armijske grupe E (u čijem su sastavu bili i RZK i SUK - preformirani nedićevci, nominalno pod Mihailovićevom komandom).

Proboj u Bosnu[uredi - уреди]

Wikicitati „18000 srpskih boraca na maršu za Čajniče. Prvi ešalon danas ulazi u Prijepolje. Prvog novembra verovatno ćemo stići u Čajniče. Tamo treba da se sastanemo. Treba prikupiti sve što se može od hrane. Nemci idu istim putem, armija maršala Lera.[27]
(Depeša Dragoslava Račića Zahariju Ostojiću od 29. X. 1944.)
Wikicitati „U Prijepolju sam. Švabe vode borbe a mi samo pomalo. Kalait u Sjenici prikuplja Srbe i Turke. Gde si ti, a gde je Čiča? Pozdrav Račić.[28]
(Depeša Dragoslava Račića Zahariju Ostojiću od 1. XI. 1944.)

Komandant Armijske grupe E Ler u izveštaju vrhovnoj komandi za četnike iz Srbije kaže da se prilikom povlačenja iz Srbije "drže u senci Vermahta". Četničko-nemačko nevoljno savezništvo dobro oslikava sledeći izveštaj:

"Grupa Marković (2500—3000), u sporazumu sa nem. vojskom, osigurava odsek Mitrovica — Raška (mesta uklj.) — Novi Pazar. Izviđanje protiv Bugara, Tita i Sovjeta. Do sada nije bilo ozbiljnih incidenata. Potrebna je opreznost. Trifunović sa oko 10.000 četnika Račića i Keserovića, uporedno sa nem. pokretima u rejonu Prijepolje. Pravac marša Foča. U početku učešće u borbenim dejstvima na nemačkoj strani (zaštita bokova). U poslednje vreme samo saputnici. Utisak: dokle god postoje zajednički interesi — uopšte mir. Ako vide mogućnost uspeha, bezuslovno treba očekivati prepade na nemački Vermaht, naročito na odvojene grupe."[29]

Izveštaj Komande grupe armija E od 11.11.1944.

Nakon uspešnog proboja sa Nemcima u Bosnu, Dragoslav Račić 10. januara 1945. izveštava generala Mihailovića:

Wikicitati „Nemci žele što jaču vezu sa nama. Traže oficira za vezu iz Vašeg štaba i radio-telegrafsku vezu. U tom slučaju obećavaju municiju, odelo, hranu, lekove i sve druge potrebe. Prema nama i našim ljudima su veoma raspoloženi i ljubazni i predusretljivi. Izgleda mi, da imaju naređenje od višeg vodstva da nas po svaku cenu pridobiju. Imam podataka da će Drinu utvrditi i držati preko cele zime, a možda i dalje...[30]
()

Posle oslobođenja, ubijen je 1945. godine u Srezu azbukovačkom kao odmetnik.[31]

Izvori[uredi - уреди]

  1. http://www.znaci.net/00001/4_2_3.htm
  2. Zbornik NOR-a, tom I, knj. 1, dok. br. 19; tom II, knj. l, str. 45
  3. Dušan Trbojević, Cersko-Majevička grupa korpusa, 21-22.
  4. Nemački masakri u Srbiji
  5. http://znaci.net/00001/4_14_1_242.htm
  6. http://znaci.net/00001/9_5.htm
  7. Arhiv VII, Ča, k. 232, reg. br. 1/1 (BH-X-23O)
  8. Arhiv VII, Ča, k. 276, reg. br. 2/1—28
  9. http://www.znaci.net/00001/4_14_3_165.htm
  10. Izveštaj Vojnoupravnog komandanta jugoistoka od 13. Maja 1944.
  11. Wredeova zabeleška str.1
  12. Wredeova zabeleška str.2
  13. Wredeova zabeleška str.3
  14. Wredeova zabeleška str.4
  15. Miodrag Zečević: DOKUMENTA SA SUĐENjA DRAŽI MIHAILOVIĆU, Beograd 2001: Saslušanje optuženih
  16. Nemački zapisnik sa pregovora sa četnicima 11.8.1944.
  17. Zbornik NOR-a, XIV/4, Beograd, 1985., str. 1069.
  18. NAREĐENJE KOMANDANTA 4. GRUPE JURIŠNIH KORPUSA OD 25. AVGUSTA 1944. KOMANDANTIMA 3. I 5. JURISNOG KORPUSA ZA ORGANIZACIJU NAPADA NA JEDINICE OPERATIVNE GRUPE DIVIZIJA NOVJ NA PROSTORIJI ŽUPA — RASINA
  19. http://www.znaci.net/00001/11_73.htm
  20. http://www.znaci.net/00001/11_73.htm
  21. Ratko Parežanin; MOJA MISIJA U CRNOJ GORI, Rim 1974 - strane 17-18
  22. Radomir Milošević - Čeda: ZAKASNELI RAPORT, Interprint, Beograd 1996 - strane 78-79
  23. Zbirka dokumenata Armijske grupe F: "Racic beschloss den Kampf gegen den "Okkupator" aufzunehmen trotz abraten von Kalabic, der ein solches Vorgehen mit verfrüht bezeichnet."
  24. http://www.znaci.net/00001/4_14_4_137.htm
  25. Zapovest Štaba 2. divizije Srpskog udarnog korpusa od 24. oktobra 1944. potčinjenim jedinicama za napad na jedinice NOVJ u rejonu Sjenice, Zbornik dokumenata i podataka NOR-a, tom XIV, knjiga 4, Vojnoizdavački zavod, Beograd - dokument broj 91
  26. Zapovest potpukovnika Račića, Zbornik dokumenata i podataka NOR-a, tom XII, knjiga 4, Vojnoizdavački zavod, Beograd - dokument broj 219
  27. http://www.znaci.net/00001/4_14_4_137.htm
  28. http://www.znaci.net/00001/4_14_4_137.htm
  29. Izveštaj Komande grupe armija "E" Komandantu Jugoistoka od 11.11.1944., Vojnoistorijski institut, NAV--T-311, r. 184
  30. http://www.znaci.net/00001/4_14_4_156.htm IZVOD IZ KNJIGE PRIMLJENIH DEPEŠA ŠTABA ČETNIČKE VRHOVNE KOMANDE OD 12. DECEMBRA 1944. DO 26. FEBRUARA 1945. GODINE
  31. http://www.znaci.net/00001/4_2_3.htm

Vidi još[uredi - уреди]