1998

Izvor: Wikipedia

---

Sadržaj/Садржај 1 Događaji 2 Rođenja 3 Smrti 4 Vidi takođe:

[uredi - уреди] Događaji

• 1.1. - Pušenje postaje zabranjeno u svim barovima i restoranima u saveznoj državi Kalifornija.
• 2.1. -
  • Vlasti Nigera uhapsile bivšeg premijera Hamu Amadua, pod optužbom da je učestvovao u zaveri u kojoj je ubijen šef države Ibrahim Bare Mainasara.
  • Rusija počinje sa cirkulacijom novih rublji kako bi se obuzdala inflacija.
• 12.1. -
  • 19 evropskih država potpisalo dokument o zabrani kloniranja ljudskih bića.
  • u Beogradu počeo štrajk Gradskog saobraćajnog preduzeća. Prvi put u stogodišnjoj istoriji javnog prevoza na beogradske ulice nije izašlo nijedno vozilo GSP. Štrajk trajao šest dana.
• 15.1. - inauguracija Mila Đukanovića za predsednika Crne Gore izazvala burne proteste pristalica bivšeg predsednika Momira Bulatovića, vođe promiloševićeve struje u Crnoj Gori. Taj događaj označio ozbiljan rascep u jugoslovenskoj vladajućoj nomenklaturi. Predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević nikada nije priznao pobedu Đukanovića, što je saveznu državu dovelo u stanje provizorijuma, koje se održalo i po odlasku Miloševića sa vlasti, u oktobru 2000.
• 21.1. -
  • na poziv kubanskog predsednika Fidela Kastra papa Jovan Pavle II počeo petodnevnu istorijsku posetu toj komunističkoj zemlji.
  • u Bosni i Hercegovini predstavljena konvertibilna marka, nova zajednička moneta za oba entiteta, Federaciju BiH i Republiku Srpsku.
• 24.1. - u eksploziji koja je izazvala požar u oknu rudnika uglja Vangđiajing u kineskoj provinciji Liaoning poginulo je 77 ljudi.
• 28.1. - u Indiji na smrt osuđeno svih 26 optuženih za učešće u zaveri i ubistvu bivšeg premijera Radživa Gandija.
• 31.1. - Skupština Republike Srpske premjestila glavni grad s Pala u Banju Luku.
• 2.3. - U Beču oteta Natascha Kampusch.
• 6.7. - Biački pokolj - Indonežanska vojska prekida demonstracije na otoku Biak.
• 27.7. bivša stažistikinja u Beloj kući, Monika Luinski dala je prvu izjavu istražiteljima i time prekinula šestomesečnu ćutnju u vezi sa ljubavnom aferom sa američkim predsednikom Bilom Klintonom.
• 7.8. U simultanim napadima na američka veleposlanstva u Nairobiju (Kenija) i Dar es Salaamu (Tanzanija) 224 mrtvih. Napadi povezani sa Osamom bin Ladenom.
• 20.12. - Amerikanka nigerijskog porekla Nkem Čukvu rodila osmorke, što je bio prvi takav poznat slučaj. Najmanja beba umrla sedam dana kasnije.
• 26.12. - Bivši lideri Crvenih Kmera Kije Sampan i Nuon Čea predali su se kambodžanskoj vladi. Za vreme režima Crvenih Kmera sredinom sedamdesetih godina 20. veka u Kambodži je ubijeno ili je umrlo od gladi i bolesti 1,7 miliona ljudi.
• 26.12. - Srpske snage bezbednosti na Kosovu počele su napad na području mesta Podujevo, nakon što je u selu Obrandže ubijen jedan Srbin.

• Hrvatska je osvojila treće mjesto u nogometu na SP-u u Francuskoj.

[uredi - уреди] Rođenja

[uredi - уреди] Smrti

• 7.1. - Vladimir Prelog, hrvatski znanstvenik, kemičar (* 1906.)
• 13.3. - Frano Vodopivec
• 3.5. - Gojko Šušak
• 9.5. - Đuro Knežević, enigmat (* 1948.)
• 14.5. - Frank Sinatra, slavni američki glumac i pjevač (* 1915.)
• 22.5. - Krešimir Zidarić
• 8.7. - Dušan Vukotić
• 21.7. umro američki kosmonaut Alen Šepard, prvi Amerikanac koji je poleteo u kosmos i jedini čovek koji je igrao golf na Mesecu.
• 29.7. - Zlatko Čik Čajkovski
• 29.7. - Branko Blažina
• 25.9. - Zvonimir Ferenčić
• 24.11. - Nikola Tanhofer, hrvatski glumac
• 1.12. - Freddie Young, britanski direktor filmske fotografije

[uredi - уреди] Vidi takođe:

Godišnji kalendar