Bermudski trougao

Izvor: Wikipedia


Koordinate: 26° 37′ 45" SG Š, 70° 53′ 1" ZGD

Oblast Bermudskog trougla

Bermudski trougao, poznat i kao Đavolji trougao, je oblast u Atlantskom okeanu u kojoj je nestala nekolicina letelica i plovila. Neki ljudi smatraju da uzrok ovih nestanaka nije mogla biti prosta ljudska greška ili slučaj, nego dela viših sila, vanzemaljaca isl., što je Bermudski trougao svrstalo u česte teme naučne i druge fantastike.

Iako postoji značajna količina dokumentacije koja objašnjava brojne od slučajeva nestanaka i dokazuje da su mnogi od njih preuveličani ili lažno prikazani, kao i izveštaji zvaničnih agencija koji pokazuju da se priroda i broj nestanaka u ovoj oblasti ne razlikuje značajno od drugih oblasti u okeanu, ipak neki od nestanaka nisu razjašnjeni[1][2][3], što predstavlja stalan izvor inspiracije za ljude koji veruju u paranormalne pojave.

Čest problem kod osoba koje ne prihvataju naučna objašnjenja nestanaka u Bermudskom trouglu je što očekuju jedinstven uzrok svih nestanaka, ali po prirodi stvari svaki slučaj je imao sopstvene uzroke.

Oblast bermudskog trougla[uredi - уреди]

Granice bermudskog trougla variraju od autora do autora. Najpoznatija, ona koja se pojavljuje u najviše tekstova, je trougao čija su temena u gradu Majami (Florida, SAD), ostrvo Bermuda i Portoriko, jedno od ostrva karibskog mora.

Popularne teorije[uredi - уреди]

  • Atlantida - postoji hipoteza za čudne nestanke u bermudskom trouglu po kojem je nestanak letelica podmornica, čamaca i brodova posledica uznapredovale tehnologije Atlantide.
  • NLO - neki tvrde da brodovi i letelice nestaju zato što su ih oteli vanzemaljci radi proučavanja.
  • Rupa u vremenu - po ovoj teoriji nestanci se dešavaju zato što se negde u regionu bermudskog trougla nalazi rupa u vremenu i da su svi nestali u stvari živi, ali ne žive u našem već u budućem ili prošlom vremenu.

Prirodni uticaji[uredi - уреди]

Metan hidrati[uredi - уреди]

Objašnjenje za neke od nestanaka se usredsređuje na prisustvo širokih polja metan hidrata na kontinentalnim obalama. Laboratorijski eksperimenti obavljeni u Australiji su dokazali da mehurići zaista mogu potopiti brod smanjenjem gustine vode[4]; brod koji bi naknadno isplivao na površinu bi bio brzo odnešen golfskom strujom. Postoje hipoteze po kojima povremene metanske erupcije (poznate i kao „blatni vulkani“) proizvele vodene oblasti u kojima brod ne bi mogao ostati na površini zbog smanjenog otpora vode. Ako bi ova hipoteza bila tačna, takva oblast obrazovana oko broda bi ga brzo progutala pre nego što bi posada uspela da se snađe.

Variranje kompasa[uredi - уреди]

Nevolje sa kompasom su često spominjane u vezi sa nezgodama u Bermudskom trouglu. Postoje tvrdnje da u ovoj oblasti postoje neobične magnetne anomalije koje utiču da se kompasi kvare, ali to nije potvrđeno nijednom naučnom analizom. Osim toga treba imati na umu da kompasi imaju očekivane varijacije povezane sa magnetnim polovima. Na primer, u Sjedinjenim Američkim Državama jedina oblast u kojoj se magnetni sever (koji se pokazuje na kompasu) podudara u potpunosti sa geografskim (pravim) severom linija između Viskonsina i Meksičkog zaliva. Moreplovci to znaju vekovima. Međutim šira javnost nije toliko obaveštena i misli da postoji nešto misteriozno kod „variranja“ kompasa u toj oblasti, što je sasvim prirodno. to je ziva istina!

Uragani[uredi - уреди]

Uragani su vrlo snažne oluje koje se pojavljuju širom Atlantskog okeana blizu ekvatora, i kroz istoriju su bili odgovorni za gubitak hiljada života i veliku štetu u novcu. Potapanje broda „Bobadilja“ iz španske flote u 1502. godini je prvi zapisani slučaj destruktivnog uragana. U prošlosti uragani su bili odgovorni za nekoliko nesreća u Bermudskom trouglu.

Golfska struja[uredi - уреди]

Golfska struja potiče iz Meksičkog zaliva, prolazi kroz Floridski tesnac i utiče u severne delove Atlantskog okeana. U suštini, struja je kao reka u okeanu, tako da može da nosi, i zaista i nosi, plutajuće predmete. Mali avion koji bi pristajao na vodi ili plovilo sa problemima u motoru bi bilo lako odnešeno strujom, što se i desilo krstarici „Vičkraft“ 22. decembra 1967. godine, kada je posada prijavila probleme sa motorom blizu Majamija 1,6 kilometara od obale, ali nije pronađena kada je obalska straža stigla da ih spasi.

Veliki talasi[uredi - уреди]

Izuzetno veliki talasi se mogu javiti čak i u mirnim morima. Jedan takav je potopio platformu „Oušn Rejndžer“, tada najveću morsku platformu na svetu, da se izvrne blizu obale Njufaundlenda 1982. godine. Nema, međutim, posebnog razloga da se veruje da su ovakvi talasi išta češći u Bermudskom trouglu, baš kao što ni ovakvi talasi ne mogu poslužiti kao objašnjenje nestanka letelica.

Ljudski učinci[uredi - уреди]

Ljudske greške[uredi - уреди]

Jedno od najčešćih objašnjenja u zvaničnim izveštajima pri rušenju ili nestanku plovila i letelica je ljudska greška. Bilo namerne ili slučajne, ljudske greške sa katastrofalnim ishodom nisu nimalo retke i Bermudski trougao nije nikakav izuzetak. Na primer, povodom gubitka tankera „V.A. Fog“ lokalna obalska straža je prijavila slabu obuku u čišćenju taloga benzola. Ljudska tvrdoglavost je verovatno prouzrokovala da poslovni čovek Harvi Konover izgubi jahtu „Revonok“ kada je pokušao da kroz oluju pristane na obalu Floride 1. januara 1958. godine. Ako ne može da se nađe olupina, međutim, zvaničan izveštaj nije moguće napisati.

Namerni činovi uništenja[uredi - уреди]

Namerni činovi uništenja se mogu podeliti na dve vrste: ratni i gusarski. Brojni neprijateljski zapisi su naknadno bivali pronađeni kao uzrok gubitaka; iako su mnoga potapanja kasnije bivala objašnjena zapisima brodskih dnevnika neprijateljskih snaga u svetskim ratovima, za neke od nesreća to nije dokazano. Smatra se da je američki „Kiklop“ 1918. godine nestao zahvaljujući nemačkim podmornicama, ali takav zapis u nemačkim brodskim dnevnicima nije pronađen.

Gusari, kao kriminalci koji otimaju brodove na pučini, postoje i danas. Iako je pljačka brodova češća u Tihom i Indijskom okeanu, trgovci drogom i šverceri su mogući krivci za neke od nestanaka u Karibima. Gusari koji su ostali upamćeni na Karibima (gde je gusarstvo bilo često od 1560. do 1760ih godina) su Edvard Tič (Crnobradi) i Žan Lafit. Za Lafita se često tvrdi da je i sam bio žrtvom u Bermudskom trouglu.

Incidenti[uredi - уреди]

Let 19[uredi - уреди]

Incident koji se desio 5. decembra 1945. godine u bermudskom trouglu pročuo se u mnogim delovima sveta i smatra se da su tad počele da se šire priče i stvaranje misterije o bermudskom trouglu. Let 19 je vežbao letenje i pod nerazjašnjenim okolnostima je nestalo svih pet aviona. Nikad nisu pronađeni i nisu tražili pomoć niti rekli šta se dešava. Vođa leta je bio veoma iskusan pilot Karol Tejlor Čarls. Ne zna se kako su nestali i šta im se zapravo desilo, ali je verovatnoća ljudske greške mala jer su piloti kao i njihov vođa bili veoma iskusni. Smatra se da bi se bar jedan od pilota javio da je u pitanju bilo loše vreme.[5]

Kiklop[uredi - уреди]

Jedan od incidenata se desio 4. marta 1918. godine. Američki „Kiklop“ je bez ikakvog traga pod vođstvom komandanta Vorlija nestao sa 306 ljudi o kojima se ništa ni danas ne zna.

Svetionik[uredi - уреди]

4. avgusta 1969. svetionik „Isak“ je nađen napušten. Dvojica nestalih ljudi nikad nisu nađeni[traži se izvor od 10. 2009.].

Izvori[uredi - уреди]

Vidi još[uredi - уреди]