Kiseonik

Izvor: Wikipedia
N - O - F
 
O
S  
 
 
O-TableImage.png
Opšti podaci
Ime, simbol, atomski broј Kiseonik, O, 8
Pripadnost skupu nemetala
grupa, perioda VIA, 2
gustina, tvrdoća 1,429 kg/m3, bd
Boјa bezboјan
Osobine atoma
atomska masa 15,9994 u
atomski radiјus 60 (48) pm
kovalentni radiјus 73 pm
van der Valsov radiјus 152 pm
elektronska konfiguraciјa [He]2s22p4
e- na energetskim nivoima 2, 6
oksidacioni broјevi ±2, 1
Osobine oksida nema
kristalna struktura regularna
Fizičke osobine
agregatno stanje gasovito
temperatura topljenja 50,35 K
(-222,8 °C)
temperatura ključanja 90,18 K
(-182,97 °C)
molska zapremina 17,36×10-3 m3/mol
toplota isparavanja 3,4099 kJ/mol
toplota topljenja 0,22259 kJ/mol
pritisak zasićene pare bez podataka
brzina zvuka 317,5 m/s (293 K)
Ostale osobine
Elektronegativnost 3,44 (Pauling)
2,50 (Alred)
specifična toplota 920 J/(kg*K)
specifična provodljivost bez podataka
toplotna provodljivost 0,02674 W/(m*K)
I energiјa јonizaciјe 1313,9 kJ/mol
II energiјa јonizaciјe 3388,3 kJ/mol
III energiјa јonizaciјe 3388,3 kJ/mol
IV energiјa јonizaciјe 7469,2 kJ/mol
Naјstabilniјi izotopi
izotop zast. v.p.r. n.r. e.r. MeV p.r.
15O (veš.) 122 s β+   15N
16O 99,762% stabilni izotor sa 8 neutrona
17O 0,038% stabilni izotor sa 9 neutrona
18O 0,2% stabilni izotor sa 10 neutrona
Tamo gde drugačiјe niјe naznačeno,
upotrebljene su SI јedinice i normalni uslovi.
Obјašnjenja skraćenica:


zast.=zastupljenost u prirodi,
v.p.r.=vreme polu raspada,
n.r.=način raspada,
e.r.=energiјa raspada,
p.r.=proizvod raspada

Kiseonik ili Kisik (O, latinski oxygenium) je nemetal iz VIA. On je najrasprostranjeniji element na Zemlji - količina kiseonika u zemljinoj kori iznosi 45%. On takođe čini i 20,8% atmosfere zemlje.

Stabilni izotopi su mu 16O, 17O i18O

Osobine kiseonika[uredi - уреди]

Pod normalnim uslovima je u gasovitom agregatnom stanju. Neophodan je za opstanak živih bića. Snažan je oksidans. U tečno stanje prelazi na -183 °C (1.013 bara). Podržava gorenje, i element je bez boje, ukusa i mirisa. Kiseonik u čistom obliku se javlja u vidu molekula O2 i ozona O3.

Primjena[uredi - уреди]

  • U procesima sagorjevanja radi postizanja viših temperatura.
  • U metaloprerađivačkoj industriji i metalurgiji za sječenje i zavarivanje, za intenziviranje tehnoloških procesa.
  • U industriji nemetala za postizanje viših temperatura.
  • U hemijskoj industriji za proizvodnju sintenznih gasova, u pirolitičkim procesima ...
  • U ostalim primjenama (medicina, biološke nauke, prehrambena industrija, naučnotehnička istraživanja).

Postupak sa gasom[uredi - уреди]

Upotreba kiseonika pod pritiskom i upotreba tečnog kiseonika podležu posebnim propisima i mjerama zaštite.

Nije dozvoljen kontakt kiseonika sa organskim materijalima. Za tečni kiseonik se preporučuju austenitni čelnici, aluminijum i legure, bakar i legure. Dozvoljena je upotreba fluornih polimera (teflon). Za gasoviti kiseonik je pod određenim uslovima dozvoljena primjena ugljeničnih lako legiranih čelika i legura bakra i aluminijuma.

Način dobijanja i distribucije[uredi - уреди]

U industriji se dobija rektifikacijom tečnog vazduha na temperaturi ispod -185 °C

Najčešće se isporučuje u čeličnim sudovima - bocama, pod pritiskom od 150 bara. Boce su pojedinačne ili u baterijama - paletama sa zajedničkim ventilom za punjenje i pražnjenje, u baterijama sudova - boca trajno ugrađenim na transportno vozilo ili u tečnom agregatnom stanju specijalnim transportnim vozilima do rezervoara korisnika kiseonika.

Eksterni linkovi[uredi - уреди]