Aluminijum

Izvor: Wikipedia
Mg - Al - Si
 
B
Al
Ga  
 
 
Al-TableImage.png
Opšti podaci
Ime, simbol,atomski broј aluminiјum, Al, 13
Pripadnost skupu slabih metala
grupa, perioda IIIA, 3,
gustina, tvrdoća 2700 kg/m3, 2,75
Boјa srebrnobela
80 px
Osobine atoma
atomska masa 26,981538 u
atomski radiјus 125 (118) pm
kovalentni radiјus 118 pm
van der Valsov radiјus bd
elektronska konfiguraciјa [Ne]3s23p1
e- na energetskim nivoima 2, 8, 3
oksidacioni broј 3
Osobine oksida amfoterni
kristalna struktura regularna zidno
centrirana
fizičke osobine
agregatno stanje čvrsto
temperatura topljenja 933,47 K
(660,32 &°C)
temperatura ključanja 2792 K
(2519 °C)
molska zapremina 10,00×10-3 m3/mol
toplota isparavanja 293,4 kJ/mol
toplota topljenja 10,79 kJ/mol
pritisak zasićene pare 2,42×10-6 Pa
brzina zvuka 5100 m/s (933 K)
Ostale osobine
Elektronegativnost 1,61 (Pauling)
1,47 (Alred)
specifična toplota 900 J/(kg*K)
specifična provodljivost 37,7×106 S/m
toplotna provodljivost 237 W/(m*K)
I energiјa јonizaciјe 577,5 kJ/mol
II energiјa јonizaciјe 1816,7 kJ/mol
III energiјa јonizaciјe 2744,8 kJ/mol
IV energiјa јonizaciјe 11577 kJ/mol
V energiјa јonizaciјe 14842 kJ/mol
VI energiјa јonizaciјe 18379 kJ/mol
VII energiјa јonizaciјe 23326 kJ/mol
VIII energiјa јonizaciјe 27465 kJ/mol
IX energiјa јonizaciјe 31853 kJ/mol
X energiјa јonizaciјe 38473 kJ/mol
Naјstabilniјi izotopi
izotop zast. v.p.r. n.r. e.r. MeV p.r.
26Al (veš.) 7,17×105 godina w.e. 4,004 26Mg
27Al 100% stabilni izotor sa 14 neutrona
28Al (veš.) 2,25 minuta β-   28Si
29Al (veš.) 6,5 minuta β-   29Si
Tamo gde drugačiјe niјe naznačeno,
upotrebljene su SI јedinice i normalni uslovi.
Obјašnjenja skraćenica:

zast.=zastupljenost u prirodi,
v.p.r.=vreme polu raspada,
n.r.=način raspada,
e.r.=energiјa raspada,
p.r.=proizvod raspada,
z.e=zarobljavanje elektrona

Aluminijum ili aluminij (Al, latinski- aluminium) je metal IIIA grupe. Jedini stabilni izotop mu je27Al.

Aluminijum je peti po rasprostranjenosti od svih elemenata koji se javljaju na površini Zemlje.

Hemijske osobine[uredi - уреди]

Alumiijum je srebrnasto sjajan metal i lak metal oko 3 puta tezi od vode (H2O).Elektroprovodljivost mu je vrlo visoka. Oksidacioni broj aluminijuma je +3, ali se vrlo rijetko može javiti i sa oksidacinim brojevima +1 i +2. Čist aluminijum na vazduhu polako se oksiduje, prekrivajući se slojem oksida Al2O3, koji štiti od korozije metal koji se nalazi ispod površine. Reaguje sa ključalom vodom istiskujući iz nje vodonik prelazeći u aluminijum-hidroksid. Aluminijum se lako rastvara u jakim bazama (kao na primjer natrijum-hidroksid-NaOH ili kalijum-hidroksid KOH) istiskujući vodonik i prelazeći u 2Na[Al(OH)4] : 2Al + 2NaOH + 6H2O → 2Na[Al(OH)4] + 3H2↑. Rastvara se u sonoj i u razblaženoj sumpornoj kiselini istiskujući vodonik, dok reakcija sa koncentrovanom sumpornom i razblaženom azotnom kiselinom teče drugačije - izdvaja se sumpor(IV)oksid i amonijak. Koncentrovana azotna kiselina pasivizira aluminijum.

Primjena[uredi - уреди]

Aluminijum i njegove legure koriste se u raznim granama industrije.Aluminijum sulfat Al3(SO4)2 je neophotad u procesu preciscavanja pijace vode i u proizvodnji papira.Zbog njegovih osobina, kao što su mala gustina i velika otpornost na koroziju, legure aluminijuma sa bakrom i molibdenom zvane duraluminijum našle su mnoge primjene i koriste se za proizvodnju široke grupe produkata - od konzervi do dijelova za kosmičke brodove. Čist, kristalan aluminijum je krh i lomljiv.

Jedinjenja[uredi - уреди]

Najvažnija jedinjenja aluminijuma su amfoteran aluminijum(III) oksid, i amfoteran aluminijum(III) hidroksid. Aluminijum takođe gradi i aluminijum(III) hidroksid, a aluminijumsko-litijumski hidroksid LiAlH4 se često koristi u organskoj hemiji. Veliki industrijski značaj imaju aluminosilikati, a posebno MAO (metalni aluminosilikat). Glina i ilovača koje se koriste u produkciji keramike su složene mješavine aluminijuma i K[AlSi3O8] ili aluminijuma i Na[AlSi3O8].

Biološki značaj[uredi - уреди]

Aluminijum nema nikakvog biološkog značaja, mada su neki ljudi alergični na taj metal.