Led

Izvor: Wikipedia
Ledeni brijegovi

Led je voda u čvrstom agregatnom stanju. Pri temperaturi od 0°C voda pod normalnim tlakom prelazi u čvrsto stanje. Pri smrzavanju volumen vode u ledenom stanju povećava se za otprilike 1/9.[1][2]

Specifična toplota leda je duplo manja od vode u tečnom stanju. Zbog toga se led relativno brzo obrazuje na površini vode rashlađene do temperature od 0 °C, a za njegovo topljenje potrebna je mnogo manja količina toplote (79,72 cal g -1) nego za uparavanje tečne vode (539,6 cal g -1). Povećanjem saliniteta snižava se tačka mržnjenja vode; tako se morska voda (prosečnog saliniteta od 35 g L -1) mrzne tek na -1,91 °C.[3][4] Najveće količine leda u biosferi se nalaze u polarnim kapama.

Led nije samo svojstvo krutosti vode. Naime, takva vrsta leda se u nauci naziva „vodeni led“, dok gotovo svaki gasoviti spoj pri određenim temperaturama i pritiskom može preći u stanje leda. Gledano u svemiru, na Marsu postoje određene količine vodenog leda, ali npr. na Plutonu postoji tzv. metanski led, na Uranu amonijakov led itd.

Reference[uredi - уреди]

  1. Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. http://www.pearsonhighered.com/educator/product/Housecroft-Inorganic-Chemistry-3e/9780131755536.page. 
  2. Grupa autora (2003). Atlas fosila i minerala. Kreativni centar: Beograd. 
  3. Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3. http://www.hbcpnetbase.com. 
  4. Susan Budavari, ur. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th izd.). Merck Publishing. ISBN 0-911910-13-1. http://www.merckbooks.com/mindex/online.html. 

Literatura[uredi - уреди]

  • Grupa autora (2003). Atlas fosila i minerala. Kreativni centar: Beograd. 

Spoljašnje veze[uredi - уреди]