Berilijum

Izvor: Wikipedia
Li - Be - B
 
Be
Mg  
 
 
Be-TableImage.png
Opšti podaci
Ime, simbol, atomski broj berilijum, Be, 4
Pripadnost skupu zemljani alkalni metali
grupa, perioda IIA, 2,
gustina, tvrdoća 1848 kg/m3, 5,5
Boja srebrnobela 80 px
Osobine atoma
atomska masa 9,01218 u
atomski radijus 112 pm
kovalentni radijus 90 pm
van der Valsov radijus bez podataka
elektronska konfiguracija 1s22s2
e- na energetskim nivoima 2, 2
oksidacioni broj 2
Osobine oksida amfoterni
kristalna struktura heksagonalna
Fizičke osobine
agregatno stanje čvrsto
temperatura topljenja 1551,15 K (1278 °C)
temperatura ključanja 3243,15 K (2970 °C)
molska zapremina 4,85×10-3 m3/mol
toplota isparavanja 292,40 kJ/mol
toplota topljenja 12,20 kJ/mol
pritisak zasićene pare 4180 Pa
brzina zvuka 13000 m/s
Ostale osobine
Elektronegativnost 1,57 (Pauling)
1,47 (Alred)
specifična toplota 1825 J/(kg*K)
specifična provodljivost 31,3×106 S/m
>toplotna provodljivost 201 W/(m*K)
I energija jonizacije 899,5 kJ/mol
II energija jonizacije 1757,1 kJ/mol
III energija jonizacije 14848,7 kJ/mol
Najstabilniji izotopi
izotop zast. v.p.r. n.r. e.r. MeV p.r.
7Be (veš.) 53,12 dana z.e. 0,862 7Li
9Be 100% stabilni izotor sa 5 neutrona
10Be tragovi 1,51×106 godina β- 0,556 10B
11Be (veš.) 13,8 s β-   11B
Tamo gde drugačije nije naznačeno, upotrebljene
su SI jedinice i normalni uslovi.
Objašnjenja skraćenica:

zast.=zastupljenost u prirodi,
v.p.r.=vreme polu raspada,
n.r.=način raspada,
e.r.=energija raspada,
p.r.=proizvod raspada,

Berilij (bos., hrv.) ili Berilijum (srp.; Be, latinski - beryllium) - hemijski element, metal IIA grupe. Njegova rasprostranjenost u gornjim slojevima Zemlje iznosi 0,0002%. Jedini stabilni izotop mu je 9Be.

Najznačajniji mineral berilijuma je Be3Al2(SiO3)6 . Sem njega postoje i fenakit i Al2BeO4.

U važnija jeinjenja berilijuma ubrajaju se berilijumov oksid (BO) i berilijumov hidroksid (BOH), koji sem baznih osobina takođe pokazuje slabe kisele osobine gradeći berilijumove soli.

Berilijum kao element nema nikakvog biološkog značaja. Berilijumova jedinjenja su otrovna.

Nicolas-Luis Vauquelin je 1798. godine proizveo berilij u obliku oksida iz minerala berila i smaragda. Frierich Vöhler i Antoine Bussy su 1828. godine uspjeli iz berilij-hlorida pomoću kalija izdvojiti metal berilij.

Berilij je siv, tvrd i krt, kemijski je sličan aluminiju i sastojak je mnogih minerala, ali se za njegovo dobijanje koristi mineral beril (Kina i Brazil), koji je dvojni silikat i bertrandita (SAD). Berilij se dobija razlaganjem berila i njegovim prevođenjem u aluminij-berilij oksid, koji se pod utjecajem fluorvodikove kiseline prevodi u berilij-fluorid. Elektrolizom fluorida na 1350 stupnjeva Celzija sa magnezijem se dobija berilij čistoće od 98 - 98,5%.

Berilij se upotrebljava, uglavnom, kao dodatak drugim metalima budući da im povećava tvrdoću i opornost. Najčešće se upotrebljava u legurama bakra. Spoj berilija i bronce je vrlo čvrst, oporan i elastičan, pa se upotrebljava u izradi opruga, za izradu dijelova na brodovima, koji trebaju biti otporni na koroziju, u industriju satova, kompasa i rendgenskoj tehnici. Berilij je odličan odbijač neutrona.