Silicij

Izvor: Wikipedia
Al - Si - P
 
C
Si
Ge  
 
 
Si-TableImage.png
Opšti podaci
Ime, simbol, atomski broj Silicijum, Si, 14
Pripadnost skupu metaloida
grupa, perioda IVA, 3,
gustina, tvrdoća 2330 kg/m3, 6,5
Boja siva
Si,14.jpg
Osobine atoma
atomska masa 28,0855 u</
atomski radijus 110 (111) pm
kovalentni radijus 111 pm
van der Valsov radijus 210 pm
elektronska konfiguracija [Ne]3s23p2
e- na energetskim nivoima 2, 8, 4
oksidacioni broj 4
Osobine oksida amfoterni
kristalna struktura regularna zidno
centrirana
fizičke osobine
agregatno stanje čvrsto
temperatura topljenja 1687 K
(1414 °C)
temperatura ključanja 3173 K
(2900 °C)
molska zapremina 12,06×10-3 m3/mol
toplota isparavanja 384,22kJ/mol
toplota topljenja 50,55 kJ/mol
pritisak zasićene pare 4,77 Pa (1683 K)
brzina zvuka bd
Ostale osobine
Elektronegativnost 1,90 (Pauling)
1,74 (Alred)
specifična toplota 700 J/(kg*K)
specifična provodljivost 2,52×10-4 S/m
toplotna provodljivost 148W/(m*K)
I energija jonizacije 786,5 kJ/mol
II energija jonizacije 1577,1 kJ/mol
III energija jonizacije 3231,6 kJ/mol
IV energija jonizacije 4355,5 kJ/mol
V energija jonizacije 16091 kJ/mol
VI energija jonizacije 19805 kJ/mol
VII energija jonizacije 23780 kJ/mol
VIII energija jonizacije 29287 kJ/mol
IX energija jonizacije 33878 kJ/mol
X energija jonizacije 38726 kJ/mol
Najstabilniji izotopi
izotop zast. v.p.r. n.r. e.r. MeV p.r.
28Si 92,23% stabilni izotor sa 14 neutrona
29Si 4,67% stabilni izotor sa 15 neutrona
30Si 3,1% stabilni izotor sa 16 neutrona
32Si (veš.) 276 godina β- 0,224 32P
Tamo gde drugačije nije naznačeno,
upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi.
Objašnjenja skraćenica:

zast.=zastupljenost u prirodi,
v.p.r.=vreme polu raspada,
n.r.=način raspada,
e.r.=energija raspada,
p.r.=proizvod raspada,

Silicij ili Silicijum (Si, latinski -silicium) je je metaloid IVA grupe. Stabilni izotopi silicijuma su:28Si, 29Si i 30Si.

Najvažnija jedinjenja silicijuma su: oksid silicijuma, koji je glavni sastojak peska i stakla; kiseline silicijuma H2nSimO2m+n, njihove soli, hlorosilikati i alkosilikati. Silicijum se takođe dosta koristi u elektro industriji. Silicijum je drugi element po zastupljenosti(odmah posle kiseonika) na Zemlji. Silicijum slično ugljeniku gradi lance silicijum-silicijum, silicijum-kiseonik-silicijum i silicijum-azot-silicijum. Postoji dosta brojna (oko 300 000) grupa takvih jedinjenja, ipak ima ih dosta manje nego ugljenikovih jedinjenja. Značaj silicijuma za žive organizme ipak nije veliki. Njega neki organizmi koriste za građenje ćelijskog zida, a značajan je kao i sastojak nekoliko enzima

Silicijum je 1822 godine izdvoio Jons Beželius iz SiO2(koji je tada smatran za hemijski element), pretvarajući ga fluorovodoničnom kiselinom (HF) u SiF4 i redukujući ga kalijumom. Rasprostranjenost silicijuma na Zemlji je dosta velika 26,95% i on je drugi element po rasprostranjenosti (odmah posle kiseonika). Kao što ugljenik ima najvažniju ulogu u organskom svetu takvu ulogu silicijum ima u neorganskom, jer SiO2 u raznim oblicima(kvarc, pesak, kristobalit) kao i minerali silikati i alumosilikati čine većinu stena koje grade zemljinu koru.

Vidi još[uredi - уреди]