Bor (element)

Izvor: Wikipedia
Be - B - C
 
B
Al  
 
 
B-TableImage.png
Opšti podaci
Ime, simbol, atomski broj Bor, B, 5
Pripadnost skupu metaloida
grupa, perioda IIIA, 2
gustina, tvrdoća 2460kg/m3, 9,3
Boja blistavo crna
B,5.jpg
Osobine atoma
atomska masa 10,811 u
atomski radijus 85 (87) pm
kovalentni radijus 82 pm
van der Valsov radijus nepoznat
elektronska konfiguracija 1s22s22p1
e- na energetskim nivoima 2, 3
oksidacioni broj 3
Osobine oksida slabo kiseli
kristalna struktura romboidna
Fizičke osobine
agregatno stanje čvrsto
temperatura topljenja 2349 K (2076 °C)
temperatura ključanja 4200K (3927 °C)
molska zapremina 4,39×10-3 m3/mol
toplota isparavanja 489,7 kJ/mol
toplota topljenja 50,2 kJ/mol
pritisak zasićene pare 0,348 Pa (2573 K)
brzina zvuka 16200 m/s (293,15 K)
Ostale osobine
Elektronegativnost 2,04 (Pauling)
2,01 (Alred)
specifična toplota 1026 J/(kg*K)
specifična provodljivost 1,0×10-4 S/m
toplotna provodljivost 27,4 W/(m*K)
I energija jonizacije 800,6 kJ/mol
II energija jonizacije 2427,1 kJ/mol
III energija jonizacije 3659,7 kJ/mol
IV energija jonizacije 25025,8 kJ/mol
V energija jonizacije 32826,7 kJ/mol
Najstabilniji izotopi
izotop zast. v.p.r. n.r. e.r. MeV p.r.
8B (veš.) 772 ms β+   8Be
9B (veš.) 850 ms α   5Li
10B 19,9% stabilni izotor sa 5 neutrona
11B 80,1% stabilni izotor sa 6 neutrona
Tamo gde drugačije nije naznačeno,
upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi.
Objašnjenja skraćenica:


zast.=zastupljenost u prirodi,
v.p.r.=vreme polu raspada,
n.r.=način raspada,
e.r.=energija raspada,
p.r.=proizvod raspada

Bor (B, latinski- borum) je element III-a grupe, nemetalnih osobina.

Stabilni izotopi su mu 10B i 11B.

Zastupljenost[uredi - уреди]

Zastupljenost u gornjim slojevima Zemlje iznosi 0,0009 %. Najznačajnija ruda bora je: Na2B4O7•10H2O,

Bogatim izvorom bora u ishrani je i povrće i voće (među voćem bora najviše ima u orasima).

Bor se moze postoji u dva stanja - kao kristal, kada je izuzetno tvrd, i u amfoternom obliku, kada je mnogo reaktivniji. Elementarni bor je crne boje. U prirodi se ne moze naci u elementarnom stanju.

Jedinjenja[uredi - уреди]

Jedinjenja bora su : NaBH4, borna kiselina, bor(III) oksid(B2O3), bor(III)hidroksid (B(OH)3)). Poznata jedinjenja bora su i borati. Borati se iskopavaju iz isparavajućih ležišta kod jezera Sirles u Kaliforniji i drugim mestima u pustinjama. Ukupna vrednost hemikalija proizvedenih iz jezera Sirles prelazi vrednost od 1 milijarde američkih dolara($).

Biološki značaj[uredi - уреди]

Bor je neophodan za pravilan razvoj biljaka. Potpomaže transport organskih jedinjenja kroz biljku (najviše šećera), utiče na stvaranje elemenata za razmnožavanje kod biljaka.

Bor ima uticaj i na čovekov organizam, pre svega na skelet. Pretpostavlja se da je neophodan za ravnomerno raspoređivanje kalcijuma u organizmu. Zajedno sa kalcijumom, magnezijumom i vitaminom D reguliše metabolizam, rast i razvoj koštanog tkiva. Njegov nedostatak izaziva gubitak kalcijuma i demineralizaciju kostiju.

Primena[uredi - уреди]

Bor je bitan je sastojak u proizvodnji stakla, keramike, glazura, poljoprivrednih hemikalija, omekšivača vode, u farmaciji u proizvodnji lekova.

Dobijanje[uredi - уреди]

Bor se može dobiti iz boraksa i isparavanjem borata,