Skandij

Izvor: Wikipedia
Ca - Sc - Ti
 
Sc
Y  
 
 
Sc-TableImage.png
Opšti podaci
Ime, simbol,atomski broj Skandijum, Sc, 21
Pripadnost skupu prelaznih metala
grupa, perioda IIIB, 4,
gustina, tvrdoća 2985 kg/m3, bez podataka
Boja srebrnobela
Sc,21.jpg
Osobine atoma
atomska masa 44,955910 u
atomski radijus 160 (184) pm
kovalentni radijus 144 pm
van der Valsov radijus bez podataka
elektronska konfiguracija [Ar]3d14s2
e- na energetskim nivoima 2, 8, 9, 2
oksidacioni broj 3
Osobine oksida slabo bazni
kristalna struktura heksagonalna
fizičke osobine
agregatno stanje čvrsto
temperatura topljenja 1814 K
(1541 °C)
temperatura ključanja 3103 K
(2830 °C)
molska zapremina 15,00×10-3 m3/mol
toplota isparavanja 314,2 kJ/mol
toplota topljenja 14,1 kJ/mol
pritisak zasićene pare 22,1 Pa (1812 K)
brzina zvuka bez podataka
Ostale osobine
Elektronegativnost 1,36 (Pauling)
1,20 (Alred)
specifična toplota 568 J/(kg*K)
specifična provodljivost 1,77×106 S/m
toplotna provodljivost 15,8 W/(m*K)
I energija jonizacije 633,1 kJ/mol
II energija jonizacije 1235,0 kJ/mol
III energija jonizacije 1235,0 kJ/mol
IV energija jonizacije 7090,6 kJ/mol
V energija jonizacije 8843 kJ/mol
VI energija jonizacije 10679 kJ/mol
VII energija jonizacije 13310 kJ/mol
VIII energija jonizacije 15250 kJ/mol
IX energija jonizacije 17370 kJ/mol
X energija jonizacije 21726 kJ/mol
Najstabilniji izotopi
izotop zast. v.p.r. n.r. e.r. MeV p.r.
45Sc 100% stabilni izotor sa 24 neutrona
46Sc (veš.) 83,79 dana β- 2,367 46Ti
47Sc (veš.) 3,42 dana β-   47Ti
48Sc (veš.) 43,7 sati β-   48Ti
Tamo gde drugačije nije naznačeno,
upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi.
Objašnjenja skraćenica:

zast.=zastupljenost u prirodi,
v.p.r.=vreme polu raspada,
n.r.=način raspada,
e.r.=energija raspada,
p.r.=proizvod raspada,

Skandijum ili skandij (Sc, latinski - scandium) je metal IIIB grupe. Ima 15 izotopa čije se atomske mase nalaze između 40-51. Stabilan je samo 45, koji čini skoro 100% njegovog izotopa u prirodi.

Zastupljen je u Zemljinoj kori u količini od oko 16 ppm (ang. parts per million) u obliku minerala torteveitita

Otkrio ga je Lars Fredrik Nilson 1879 u Uppsal-i, u Švedskoj.

Jedina poznata jedinjenja skandijuma su njegove soli sa ostatcima organskih kiselina i hidridi. Ta jedinjenja nemaju nikakav praktični značaj.

Biološki značaj: Pretpostavlja se da nedostatak skandijuma izaziva rak, ali o tome ne postoje precizni podaci.

Skandijum je srebrnast, mek metal. Na vazduhu se lako prekriva slojem oksida Sc2O3 zlatne boje. Reaguje sa vrućom vodom, sa kiselinama gradi soli. Vrlo dugo je imao samo teorijski značaj i nije imao nikakvu praktičnu primenu. Ipak u zadnje vreme počeo je da se koristi kao dodatak za legure od kojih se prave antene za mobilne telefone, jer on poseduje jedinstvene elektromagnetne osobine koje dozvoljavaju redukciju veličine tih antena.