Itrijum

Izvor: Wikipedia
Sr - Y - Zr
 
Sc
Y
Lu  
 
 
Y-TableImage.png
Opšti podaci
Ime, simbol,atomski broj Itrijum, Y, 39
Pripadnost skupu prelaznih metala
grupa, perioda IIIB, 5
gustina, tvrdoća 4472 kg/m3, bez podataka
Boja srebrnosiva
80 px
Osobine atoma
atomska masa 88,90585 u
atomski radijus 180 (212) pm
kovalentni radijus 162 pm
van der Valsov radijus bez podataka
elektronska konfiguracija [Kr]4d15s2
e- na energetskim nivoima 2, 8, 18, 9, 2
oksidacioni broj 3
Osobine oksida slabo bazni
kristalna struktura heksagonalna
fizičke osobine
agregatno stanje čvrsto
temperatura topljenja 1799 K
(1526 °C)
temperatura ključanja 3609 K
(3336 °C)
molska zapremina 19,88×10-3 m3/mol
toplota isparavanja 363 kJ/mol
toplota topljenja 11,4 kJ/mol
pritisak zasićene pare 5,31 Pa (1799 K)
brzina zvuka 3300 m/s (293,15 K)
Ostale osobine
Elektronegativnost 1,22 (Pauling)
1,11 (Alred)</
specifična toplota 300 J/(kg*K)
specifična provodljivost 1,66×106 S/m
toplotna provodljivost 17,2 W/(m*K)
I energija jonizacije 600 kJ/mol
II energija jonizacije 1180 kJ/mol
III energija jonizacije 1980 kJ/mol
IV energija jonizacije 5847 kJ/mol
V energija jonizacije 7430 kJ/mol
VI energija jonizacije 8970 kJ/mol
VII energija jonizacije 11190 kJ/mol
VIII energija jonizacije 12450 kJ/mol
IX energija jonizacije 14110 kJ/mol
X energija jonizacije 18400 kJ/mol
Najstabilniji izotopi
izotop zast. v.p.r. n.r. e.r. MeV p.r.
87Y (veš.) 80,3 sati z.e.   87Sr
88Y (veš.) 106,6 dana β+   88Sr
89Y 100% stabilni izotor sa 50 neutrona
91Y (veš.) 58,5 dana β-   91Zr
tamo gde drugačije nije naznačeno,
upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi.
Objašnjenja skraćenica:

zast.=zastupljenost u prirodi,
v.p.r.=vreme polu raspada,
n.r.=način raspada,
e.r.=energija raspada,
p.r.=proizvod raspada,
z.e=zarobljavanje elektrona

Itrijum (Y, latinski ytrium) - je metal IIIB grupe

Ima 32 izotopa čije se atomske mase nalaze između 80-99. Postojan je samo jedan - izotop 89, koji predstavlja 100% prirodnog sastava tog elementa.

Zastupljen je u zemljinoj kori u količini od 30 ppm (eng. parts per million) u obliku minerala ksenotimita.

Otkriven je 1794 godine od strane J. Gadolina u Finskoj.

To je jedan od četri elemenata koji su dobili imena po švedskim gradovima.

Gradi hidride, okside, fluoride i hidrokside. Hidridi itrijuma se koriste kao vrlo jaka redukciona sretstva.

Biološki značaj - pretpostavlja se da izaziva rak.

U čistom obliku itrijum je srebrnosiv metal. Na njegovoj površini se stvara postojan sloj oksida, kao i kod aluminijuma. Njegove hemijske osobine podsećaju na magnezijum. Lako se pali ali ne sam od sebe. Sa vodom reaguje veoma sporo gradeći hidroksid. U čistom obliku se koristi kao jedan od elemenata u proizvodnji televizijskih ekrana. Lampe od legure itrijuma sa Volframom se koriste u rendgenografiji.