Propan

Izvor: Wikipedia
Propan
Skeletal formula of propane
Skeletal formula of propane with all implicit carbons shown, and all explicit hydrogens added
Ball and stick model of propane
Spacefill model of propane
IUPAC ime
Identifikacija
CAS registarski broj 74-98-6 YesY
PubChem[2][3] 6334
ChemSpider[4] 6094 YesY
UNII T75W9911L6 YesY
EINECS broj 200-827-9
UN broj 1978
KEGG[5] D05625
ChEBI 32879
ChEMBL[6] CHEMBL135416 YesY
RTECS registarski broj toksičnosti TX2275000
Bajlštajn 1730718
Gmelin Referenca 25044
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula C3H8
Molarna masa 44.1 g mol−1
Agregatno stanje Bezbojni gas
Miris Bez mirisa
Gustina 2,0098 mg mL−1 (na 0 °C, 101.3 kPa)
Tačka topljenja

-188 °C, 85.5 K, -306 °F

Tačka ključanja

-42--42 °C, 230.9-231.11 K, -44--44 °F

Rastvorljivost u vodi 40 mg L−1 (na 0 °C)
log P 2,236
Napon pare 853,16 kPa (na 21,1 °C)
kH 15 nmol Pa−1 kg−1
Termohemija
Standardna entalpija stvaranja jedinjenja ΔfHo298 −105,2–−104,2 kJ mol−1
Std entalpija
sagorevanja
ΔcHo298
−2,2197–−2,2187 MJ mol−1
Specifični toplotni kapacitet, C 73,60 J K−1 mol−1
Opasnost
EU-klasifikacija Flammable F+
EU-indeks 601-003-00-5
NFPA 704
NFPA 704.svg
4
1
0
 
R-oznake R12
S-oznake S2, S16
Tačka paljenja −104 °C
Tačka spontanog paljenja 540 °C
Eksplozivni limiti 2,37–9,5%
Srodna jedinjenja
Srodna alkani
Srodna jedinjenja Dijodohidroksipropan

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Propan, (molekulska formula C3H8), je bezbojan alkan, u gasovitom agregatnom stanju.

Propan je nerastvorljiv u vodi, a rastvara se u organskim rastvaračima kao što je npr. Etil alkohol. U malim količinama se javlja u zemnom gasu a u većim količinama javlja se u nafti. Iz nafte se dobiva destilacijom u obliku smeše sa butanom, koja se koristi kao gorivo poznato pod nazivom Plin koji se koristi za punjenje boca koje se koriste u domaćinstvima, a koristi se i kao gorivo za vozila.

Propan je veoma slabo reaktivan kao i svi alkani. Na višim temperaturama podleže reakcijama paljenja, a reaguje i sa gasovitim hlorovodonikom i hlorom, usled čega nastaju hloroalkani. Propan je sirovina za mnoge organske sinteze.

Granice zapaljivosti u smesi sa vazduhom (u zapreminskim procentima gasa) su 2,1 ÷ 9,5 vol% (u prisustvu izvora upaljenja).

Osobine[uredi - уреди]

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 0
Broj donora vodonika 0
Broj rotacionih veza 0
Particioni koeficijent[7] (ALogP) 1,7
Rastvorljivost[8] (logS, log(mol/L)) -0,4
Polarna površina[9] (PSA, Å2) 0,0

Reference[uredi - уреди]

  1. "Propane – Compound Summary". PubChem Compound. USA: National Center for Biotechnology Information. 27. 3. 2005.. Identification and Related Records. http://pubchem.ncbi.nlm.nih.gov/summary/summary.cgi?cid=6334&loc=ec_rcs. pristupljeno 8. 12. 2011.. 
  2. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). "PubChem as a public resource for drug discovery.". Drug Discov Today 15 (23-24): 1052–7. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  3. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). "Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities". Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217–241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). "Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining". J Cheminform 2 (1): 3. doi:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  5. Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). "Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG". Yeast 17 (1): 48–55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  6. Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). "ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery". Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100–7. doi:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  7. Ghose, A.K., Viswanadhan V.N., and Wendoloski, J.J. (1998). "Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods". J. Phys. Chem. A 102: 3762–3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  8. Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE. (2001). "Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices". Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488–1493. doi:10.1021/ci000392t. PMID 11749573. 
  9. Ertl P., Rohde B., Selzer P. (2000). "Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties". J. Med. Chem. 43: 3714–3717. doi:10.1021/jm000942e. PMID 11020286. 

Literatura[uredi - уреди]

Vidi još[uredi - уреди]

Spoljašnje veze[uredi - уреди]