Hlorovodonična kiselina

Izvor: Wikipedia
Hlorovodonična kiselina
Hydrogen-chloride-2D-dimensions.png
Hydrogen-chloride-3D-vdW.png
Hydrochloric acid 30 percent.jpg
Drugi nazivi
Identifikacija
CAS registarski broj 7647-01-0 YesY
ChemSpider[4] 307 YesY
UNII QTT17582CB YesY
EINECS broj 231-595-7
ChEMBL[5] CHEMBL1231821 YesY
ATC code A09AB03,B05XA13
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Agregatno stanje bezbojna do bledo-žuta tečnost
Opasnost
EU-indeks 017-002-01-X
NFPA 704
NFPA 704.svg
0
3
1
COR
R-oznake R34, R37
S-oznake (S1/2), S26, S45
Srodna jedinjenja
Сродна једињења

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Hlorovodonična kiselina, sona kiselina (molekulska formula - HCl) je kiselina koja nastaje rastvaranjem hlorovodonika u vodi. Hlorovodonična kiselina se naziva i rastvor hlorovodonika u drugim polarnim rastvaračima npr. u acetonu. Razblažena hlorovodonična kiselina se nalazi u želucu čoveka i sisara i ona omogućava varenje belančevina.

Dobijanje[uredi - уреди]

Molekul vodonika reaguje sa molekulom hlora dajući dva molekula hlorovodonika. Maksimalna koncentracija iznosi 38%

H2 + Cl2 → 2HCl

Fiziološka uloga hlorovodonične kiseline[uredi - уреди]

  1. Aktivira neaktivan pepsinogen
  2. Pravi kiselu sredinu koja je neophodna za varenje proteina
  3. Olakšava varenje mesa
  4. Deluje kao antiseptik, ubija mikroorganizme ili otežava njihov razvoj.
  5. Očuvava neke vitamine koji lako gube aktivnost u alkalnoj sredini
  6. Olakšava apsorbovanje gvožđa i kalcijuma

Osobine[uredi - уреди]

Hlorovodonična kiselina je jedna od najjačih neorganskih kiselina. Ipak hlorovodonična kiselina nema oksidacione osobine i zato je nagrizajuće dejstvo naizgled slabije od kiseoničnih kiselina. Jače od njega su samo perhlorna kiselina, fluorovodonična kiselina i sumporna kiselina, ipak kod ovih kiselina se ne može dobiti visoka koncentracija u vodi.

Hlorovodonk se rastvara u vodi maksimalno u količini od 36,7 % na temperaturi od 20 ° C i zato se ne može dobiti hlorovodonična kiselina veće koncentracije od 36.7%. Sa porastom temperature maksimalna koncentracija hlorovodonika dosta brzo opada i zato koncentrovana hlorovodonična kiselina pokazuje jaku tendenciju za oslobađanjem gasovitog hlorovodonika. Hlorovodonična kiselina koncentracije ispod 30% ne pokazuje ovakve tendencije.[6][7]

Hlorovodonična kiselina u vodenom rastvoru je bezbojna dok je rastvor u acetonu i etrima ima oštru žutu boju.

Primena[uredi - уреди]

Hlorovodonična kiselina je jedna od najvažnijih industrijskih kiselina. Između ostalog koristi se za čišćenje površine metala i za estrakciju ruda. Sem toga zajedno sa azotnom kiselinom gradi carsku vodu - rastvor koji rastvara čak i zlato i platinu.

Vidi još[uredi - уреди]

Reference[uredi - уреди]

  1. "Hydrochloric Acid". http://www.bayermaterialsciencenafta.com/products/index.cfm?mode=grades&pp_num=EB7C4476-A4F6-7AE6-7CD78F4E6C60AA44&o_num=3. pristupljeno 16. 9. 2010.. 
  2. "Muriatic Acid" (pdf). PPG Industries. 2005. http://www.ppg.com/chemicals/chloralkali/Documents/english/MuriaticAcid.pdf. pristupljeno 10. 9. 2010.. 
  3. "spirits of salt". http://www.thefreedictionary.com/spirits+of+salt. pristupljeno 29. 5. 2012.. 
  4. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). "Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining". J Cheminform 2 (1): 3. doi:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  5. Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). "ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery". Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100–7. doi:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  6. Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3. http://www.hbcpnetbase.com. 
  7. Susan Budavari, ur. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th izd.). Merck Publishing. ISBN 0-911910-13-1. http://www.merckbooks.com/mindex/online.html. 

Spoljašnje veze[uredi - уреди]