Hlorovodonična kiselina
| Hlorovodonična kiselina | |
 |
 |
| Opšte informacije | |
| IUPAC-ov naziv | {{{IUPAC naziv}}} |
| Drugi nazivi | Sona kiselina |
| Molekulska formula | HCl |
| Molarna masa | 38,46 g/mol |
| Izgled | bezbojna do bledo-žuta tečnost |
| Svojstva | |
| Gustina | 1,18 g/cm3 |
| Rastvorljivost u vodi | potpuno rastvorljiva |
| Temperatura topljenja | -26 °C (247 K) |
| Temperatura ključanja | 48 °C (321 K) |
| Konstanta disocijacije (pK) | -8,0 |
| Drugo | |
| Opasnosti | kaustik |
| Srodna jedinjenja | Bromovodonična kiselina Jodovodonična kiselina Fluorovodonična kiselina |
| Napomene | podaci o gustini i temperaturama topljenja i ključanja važe za 38% rastvor |
| Osim gde to nije drugačije naglašeno svi podaci su dati za materijale pri standardnim uslovima (1 atm, 25° C) | |
Hlorovodonična kiselina, sona kiselina (molekulska formula - HCl) je kiselina koja nastaje rastvaranjem hlorovodonika u vodi. Hlorovodonična kiselina se naziva i rastvor hlorovodonika u drugim polarnim rastvaračima npr. u acetonu. Razblažena hlorovodonična kiselina se nalazi u želucu čoveka i sisara i ona omogućava varenje belančevina.
Sadržaj/Садржај |
Dobijanje [uredi - уреди]
Molekul vodonika reaguje sa molekulom hlora dajući dva molekula hlorovodonika. Maksimalna koncentracija iznosi 38%
- H2 + Cl2 → 2HCl
Fiziološka uloga hlorovodonične kiseline [uredi - уреди]
- Aktivira neaktivan pepsinogen
- Pravi kiselu sredinu koja je neophodna za varenje proteina
- Olakšava varenje mesa
- Deluje kao antiseptik, ubija mikroorganizme ili otežava njihov razvoj.
- Očuvava neke vitamine koji lako gube aktivnost u alkalnoj sredini
- Olakšava apsorbovanje gvožđa i kalcijuma
Osobine [uredi - уреди]
Hlorovodonična kiselina je jedna od najjačih neorganskih kiselina, mnogo jača od sumporne kiseline ili azotne. Ipak hlorovodonična kiselina nema oksidacione osobine i zato je nagrizajuće dejstvo naizgled slabije od kiseoničnih kiselina. Jače od njega su samo perhlorna kiselina, bromovodonična kiselina i jodovodonična kiselina, ipak kod ovih kiselina se ne može dobiti visoka koncentracija u vodi.
Hlorovodonik se rastvara u vodi maksimalno u količini od 36.7% na temperaturi od 20 ° C i zato se ne može dobiti hlorovodonična kiselina veće koncentracije od 36.7%. Sa porastom temperature maksimalna koncentracija hlorovodonika dosta brzo opada i zato koncentrovana hlorovodonična kiselina pokazuje jaku tendenciju za oslobađanjem gasovitog hlorovodonika. Hlorovodonična kiselina koncentracije ispod 30% ne pokazuje ovakve tendencije.[1][2]
Hlorovodonična kiselina je u vodenom rastvoru bezbojna, dok njen rastvor u acetonu i etrima ima oštru žutu boju.
Primena [uredi - уреди]
Hlorovodonična kiselina je jedna od najvažnijih industrijskih kiselina. Između ostalog koristi se za čišćenje površine metala i za estrakciju ruda. Sem toga zajedno sa azotnom kiselinom gradi carsku vodu - rastvor koji rastvara čak i zlato.
Vidi još [uredi - уреди]
Literatura [uredi - уреди]
- ↑ Lide David R., ed. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th ed.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3. http://www.hbcpnetbase.com.
- ↑ Susan Budavari, ed. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th ed.). Merck Publishing. ISBN 0911910131. http://www.merckbooks.com/mindex/online.html.
