Silicijumova kiselina
| Silicijumova kiselina | |||
|---|---|---|---|
| |||
| IUPAC ime |
| ||
| Drugi nazivi | Monosilicijumova kiselina Ortosilicijumova kiselina | ||
| Identifikacija | |||
| CAS registarski broj | 10193-36-9 
| ||
| PubChem[1][2] | 14942
| ||
| ChemSpider[3] | 14236
| ||
| EINECS broj | |||
| ChEBI | 26675 | ||
| Gmelin Referenca | 2009 | ||
| Jmol-3D slike | Slika 1 | ||
| |||
| |||
| Svojstva | |||
| Molekulska formula | H4O4Si | ||
| Molarna masa | 96.11 g mol−1 | ||
| pKa | 9.84, 13.2 | ||
| Srodna jedinjenja | |||
| Srodna jedinjenja | Ortouljena kiselina | ||
|
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala | |||
| Infobox references | |||
Silicijumova kiselina je opšte ime za familiju hemijskih jedinjenja elementa silicijuma, vodonika, i kiseonika, sa opštom formulom [SiOx(OH)4-2x]n.[4][5] Neke od jednostavnih silicijumovih kiselina se identifikovane u veoma razblaženim vodenim rastvorima, npr. metasilicijumova kiselina (H2SiO3), ortosilicijumova kiselina (H4SiO4, pKa1=9.84, pKa2=13.2 na 25 °C), disilicijumova kiselina (H2Si2O5), i pirosilicijumova kiselina (H6Si2O7); međutim u čvrstom stanju one se verovatno kondenzuju da formiraju polimerne silicijumove kiseline kompleksnih struktura.
Silicijumova kiselina se može formirati zakišeljavanjem silikatnih soli (kao što je natrijum silikat) u vodenom rastvoru. Kad se zagrevaju one gube vodu i formiraju silikagel, aktivnu formu silicijum dioksida.
U okeanima, silicijum prvenstveno postoji kao ortosilicijumska kiselina (H4SiO4), i njen biogeohemijski ciklus je regulisan grupom algi poznatih kao diatomi.[6][7] Te alge polimerizuju silicijumovu kiselinu do takozvane biogene silike, od koje su formirani njihovi ćelijski zidovi (frustule).
Istraživanja korelacije aluminijuma i Alchajmerove bolesti zadnjih godina koriste silicijumovu kiselinu u pićima.[8][9][10] Silicijumova kiselina ima sposobnost umanjivanja unosa aluminijuma u probavnom sistemu, a i pomaže renalnu ekskreciju aluminijuma.
Reference[uredi | uredi kod]
- ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.
- ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.
- ↑ N. N. Greenwood, A. Earnshaw, Chemistry of the Elements, 2nd ed., Butterworth-Heinemann, Oxford, UK, 1997.
- ↑ R. K. Iler, The Chemistry of Silica, Wiley, New York, 1979.
- ↑ Siever, R. (1991). Silica in the oceans: biological-geological interplay. In: Schneider, S. H., Boston, P. H. (eds.), Scientists On Gaia, The MIT Press, Cambridge MA, USA, pp. 287-295.
- ↑ Treguer, P., Nelson, D. M., Van Bennekom, A. J., DeMaster, D. J., Leynaert, A. and Queguiner, B. (1995). The silica balance in the world ocean: A reestimate. Science 268, 375-379.
- ↑ Exley C, Korchazhkina O, Job D, Strekopytov S, Polwart A, Crome P (2006). „Non-invasive therapy to reduce the body burden of aluminium in Alzheimer's disease”. J. Alzheimers Dis. 10 (1): 17–24; discussion 29–31. PMID 16988476.
- ↑ González-Muñoz MJ, Peña A, Meseguer I (2008). „Role of beer as a possible protective factor in preventing Alzheimer's disease”. Food Chem. Toxicol. 46 (1): 49–56. DOI:10.1016/j.fct.2007.06.036. PMID 17697731.
- ↑ Gonzalez-Muñoz MJ, Meseguer I, Sanchez-Reus MI i dr.. (2008). „Beer consumption reduces cerebral oxidation caused by aluminum toxicity by normalizing gene expression of tumor necrotic factor alpha and several antioxidant enzymes”. Food Chem. Toxicol. 46 (3): 1111–8. DOI:10.1016/j.fct.2007.11.006. PMID 18096288.