Hromna kiselina

Izvor: Wikipedia
Hromna kiselina
Structural formulae of dichromic acid (left) and chromic acid (right)
IUPAC ime
Naziv po klasifikaciji Dihidroksidodioksidohromijum
Drugi nazivi Hromna(VI) kiselina
Tetraoksohromna kiselina
Identifikacija
CAS registarski broj 7738-94-5 YesY
PubChem[1][2] 24425
ChemSpider[3] 22834 YesY
EINECS broj 231-801-5
ChEBI 33143
Gmelin Referenca 25982
Jmol-3D slike Slika 1
Slika 2
Svojstva
Molekulska formula H2CrO4
Molarna masa 118.01 g mol−1
Agregatno stanje crveni kristali
Gustina 1.201 g cm-3
Tačka topljenja

197 °C, 470 K, 387 °F

Tačka ključanja

250 °C, 523 K, 482 °F (razlaže se)

Rastvorljivost u vodi 1666.6 g dm-3

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Hromna kiselina je smeša formirana dodavanjem koncentrovane sumporne kiseline u dihromat. Ona može da sadrži više jedinjenja, među kojima je hrom trioksid. Ova vrsta hromne kiseline se može koristiti kao smeša za čišćenje stakla. Hromna kiselina takođe može da bude molekul H2CrO4 kome je trioksid anhidrid. Hromna kiselina sadrži hrom u oksidacionom stanju +6 (ili VI). Ona je jak i korozivan oksidacioni agens.[4][5]

Molekulska hromna kiselina[uredi - уреди]

Parcijalni dijagram prevlasti hromata

Molekulska hromna kiselina, H2CrO4, je slična sumpornoj kiselini, H2SO4. Obe su klasifikovane kao jake kiseline, mada se samo njihov prvi proton lako gubi.

H2CrO4 u ekvilibrujumu sa [HCrO4] + H+

pKa ravnoteže nije dobro karakterisana. Objavljene vrednosti variraju između −0.8 do 1.6.[6] Vrednost na jonskoj jačini nula je teško odrediti zato što se polu disocijacija jedino javlja u veoma jako kiselim rastvorima, na oko pH nula, i.e koncentracija kiseline je oko 1 mol dm−3. Dodatni problem je da jon [HCrO4] ima tendenciju da se dimerizuje, uz gubitak molekula vode, čime se formira dihromatni jon, [Cr2O7]2−:

2 [HCrO4] u ekvilibrujumu sa [Cr2O7]2− + H2O, log KD = 2.05.

Dihromat se može protonisati[7]:

[HCr2O7] u ekvilibrujumu sa [Cr2O7]2− + H+, pK = 1.8

pK vrednost ove reakcije pokazuje da se to može ignorisati na pH > 4.

Do gubitka drugog protona dolazi u pH opsegu 4–8, te je jon [HCrO4] slaba kiselina.

Molekulska hromna kiselina se u principu može formirati dodatkom hrom trioksida u vodu (slično proizvodnji sumporne kiseline).

CrO3 + H2O u ekvilibrujumu sa H2CrO4

međutim u praksi dolazi do reverzibilne reakcije pri čemu se hromna kiselina dehidratiše. Do toga dolazi kad se koncentrovana sumporna kiselina doda u rastvor dihromata. Prvo se boja promeni iz narandžaste (dihromat) do crvene (hromna kiselina) i zatim bordo kristali hrom trioksida precipitiraju iz smeše, bez dalje promene boje. Boje su posledica promena kompleksa prenosa naboja.

Hrom trioksid je anhidrid molekulske hromne kiseline. On je Luisova kiselina te može da reaguje sa Luisovim bazama, kao što je piridin u nevodenoj sredini, poput dihlorometana (Kolinsov reagens).

Dihromna kiselina[uredi - уреди]

Dihromna kiselina, H2Cr2O7, je potpuno protonisani dihromatni jon. Ona je proizvod dodavanja hrom trioksida u molekulsku hromnu kiselinu.

[Cr2O7]2− + 2H+ u ekvilibrujumu sa H2Cr2O7 u ekvilibrujumu sa H2CrO4 + CrO3

Reference[uredi - уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). "PubChem as a public resource for drug discovery.". Drug Discov Today 15 (23-24): 1052–7. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). "Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities". Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217–241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). "Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining". J Cheminform 2 (1): 3. doi:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. http://www.pearsonhighered.com/educator/product/Housecroft-Inorganic-Chemistry-3e/9780131755536.page. 
  5. Holleman A. F., Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st edition izd.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5. http://pubs.acs.org/doi/abs/10.1021/ed079p944. 
  6. IUPAC SC-Database A comprehensive database of published data on equilibrium constants of metal complexes and ligands
  7. Brito, F.; Ascanioa, J.; Mateoa, S.; Hernándeza, C.; Araujoa, L.; Gili, P.; Martín-Zarzab, P.; Domínguez, S.; Mederos, A. (1997). "Equilibria of chromate(VI) species in acid medium and ab initio studies of these species". Polyhedron 16 (21): 3835–3846. doi:10.1016/S0277-5387(97)00128-9. 

Spoljašnje veze[uredi - уреди]