Selenova kiselina

Izvor: Wikipedia
Selenova kiselina
Structural formula of selenic acid
Space-filling model of selenic acid
IUPAC ime
Drugi nazivi Selenova kiselina
Identifikacija
CAS registarski broj 7783-08-6 YesY
PubChem[1][2] 1089
ChemSpider[3] 1058 YesY
KEGG[4] C05697
ChEBI 18170
RTECS registarski broj toksičnosti VS6575000
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula H2SeO4
Molarna masa 144.9734 g/mol
Agregatno stanje Bezbojni delikvescentni kristali
Gustina 2.95 g/cm3, čvrsto stanje
Tačka topljenja

58 °C (331 K)

Tačka ključanja

260 °C (533 K) (razlaže se)

Rastvorljivost u vodi 130 g/100 mL (30 °C)
pKa slična sa H2SO4
Indeks prelamanja (nD) 1.5174 (D-linija, 20 °C)
Struktura
Oblik molekula (orbitale i hibridizacija) tetraedralna na Se
Opasnost
Opasnost u toku rada Korozivna, visoko toksična
NFPA 704
NFPA 704.svg
0
3
2
 
R-oznake 23/25-33-50/53
S-oznake 20/21-28-45-60-61
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni selenasta kiselina
vodonik selenid
Drugi katjoni natrijum selenat
Srodna jedinjenja sumporna kiselina
selen dioksid
selen trioksid
telurna kiselina

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Selenova kiselina je hemijsko jedinjenje sa formulom H2SeO4. Ona je oksokiselina selena, i njena struktura se preciznije opisuje sa (HO)2SeO2.

Kao što je predviđeno VSEPR teorijom, selenski center je tetraedralan, sa Se–O dužinom veze od 161 pm.[5] U čvrstom stanju, njeni kristali imaju rombičnu strukturu.[6]

Priprema[uredi - уреди]

Usled nestabilnosti selen trioksida, nije praktično sintetisati selenovu kiselinu rastvaranjem selen trioksida u vodi, poput načina na koji se sintetiše sumporne kiseline rastvaranjem sumpor trioksida.[5] Umesto toga ona se priprema oksidacijom jedinjenja selena na nižim oksidacionim stanjima.

Selenova kiselina se može pripremiti oksidacijom selen dioksida koristeći vodonik peroksid:

SeO2 + H2O2H2SeO4

Da bi se dobila anhidratna kiselina kao kristalni materijal, rezultirajući rastvor se uparava na temperaturama ispod 140 °C u vakuumu.[7]

Selenova kiselina se isto tako može pripremiti oksidacijom selenaste kiseline (H2SeO3) halogenima, kao što su hlor ili brom, ili sa kalijum permanganatom.[8] Korišćenje hlora ili broma kao oksidicionih agensa proizvodi hlorovodoničnu ili bromovodoničnu kiselinu kao sporedni proizvod. Ovu kiselinu je neophodno ukloniti iz rastvora pošto ona može da redukuje selenovu kiselinu do selenaste kiseline.[9]

Još jedan metod pripreme selenove kiseline je oksidacija elementarnog selena u vodenoj suspenziji hlora:[8]

Se + 4 H2O + 3 Cl2H2SeO4 + 6 HCl

Hemija[uredi - уреди]

Poput sumporne kiseline, selenova kiselina je jaka kiselina koja je higroskopna i ekstremno rastvorna u vodi. Koncentrovani rastvori su viskozni. Kristalni mono- i di-hidrati su poznati.[8] Monohidrat se topi na 26 °C, a dihidrat na −51.7 °C.[5]

Selenova kiselina se razlaže na oko 200 °C:[8]

2 H2SeO4 → 2 H2SeO3 + O2

Reference[uredi - уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). "PubChem as a public resource for drug discovery.". Drug Discov Today 15 (23-24): 1052–7. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). "Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities". Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217–241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). "Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining". J Cheminform 2 (1): 3. doi:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). "Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG". Yeast 17 (1): 48–55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. 5.0 5.1 5.2 Don M. Yost (2007). Systematic Inorganic Chemistry. Read Books. str. 343–346. ISBN 1406773026. 
  6. Mathias S. Wickleder (2007). Francesco A. Devillanova. ur. Handbook of chalcogen chemistry: new perspectives in sulfur, selenium and tellurium. Royal Society of Chemistry. str. 353. ISBN 0854043667. 
  7. Seppelt, K. “Selenoyl difluoride” Inorganic Syntheses, 1980, volume XX, pp. 36-38. ISBN 0-471-07715-1. The report describes the synthesis of selenic acid.
  8. 8.0 8.1 8.2 8.3 Anil Kumar De (2003). A Text Book of Inorganic Chemistry. New Age International. str. 543–545. ISBN 8122413846. 
  9. V. Lenher, C. H. Kao (June 1925). "The preparation of selenic acid and of certain selenates". Journal of the American Chemical Society 47 (6): 1521–1522. doi:10.1021/ja01683a005.