Bromasta kiselina

Izvor: Wikipedia
Bromasta kiselina
Bromige saeure.png
IUPAC ime
Identifikacija
MeSH acid Bromous acid
Svojstva
Molekulska formula HBrO2
Molarna masa 112.911 g/mol
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni Hidroksibromna kiselina; Hipobromasta kiselina; Bromna kiselina; Perbromna kiselina



Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Bromasta kiselina je kiselina broma hemijske formule HBrO2 u kojoj je oksidacioni broj broma +3. Kiselina do sada nije izolovana[1] jer nije stabilna i postoji samo u prelaznom stanju, na primer pri oksidaciji hipobromita.[2][3][4]

Sadržaj/Садржај

Dobijanje[uredi - уреди]

Pretpostavlja se da nastaje pri reakciji bromne vode i srebro-nitrata, ali se potom ona dalje oksiduje:

\mathrm{AgNO_3 + Br_2 + H_2O \longrightarrow \; HOBr + AgBr + HNO_3}
\mathrm{2AgNO_3 + Br_2 + H_2O + HOBr \longrightarrow \; HBrO_2 + 2AgBr + 2HNO_3}

Pri tome je potrebno da bromne vode bude u višku, a da rastvor srebro-nitrata bude koncentrovan.[1]

Soli[uredi - уреди]

Nekoliko bromita su stabilni i izolovani su, kao što su NaBrO2•3H2O i Ba(BrO2)2•H2O.[2]

Upotreba[uredi - уреди]

Bromiti mogu da se koriste za redukciju permanganata do manganata.[2]

\mathrm{2MnO_4^- + BrO_2^- + OH^- \longrightarrow \; 2MnO_4^{2-} + BrO_3^- + H_2O}

Izvori[uredi - уреди]

  1. 1.0 1.1 Parkes, G. D. & Fil, D. 1973. Melorova moderna neorganska hemija. Naučna knjiga. Beograd.
  2. 2.0 2.1 2.2 Egon Wiberg, Arnold Frederick Holleman (2001) Inorganic Chemistry, Elsevier ISBN 0-12-352651-5
  3. Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3. http://www.hbcpnetbase.com. 
  4. Susan Budavari, ur. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th izd.). Merck Publishing. ISBN 0-911910-13-1. http://www.merckbooks.com/mindex/online.html.