Talog

Izvor: Wikipedia
Šematski prikaz taloga i taloženja.

Talog predstavlja čvrstu supstancu koja se izdvaja iz nekog rastvora. Pri pisanju hemijskih reakcija izdvajanje taloga se obično obeležava strelicom (↓), na primer:

(CH3COO)2Pb + H2S ⇌ PbS↓ + 2CH3COOH

Supstanca će se taložiti iz rastvora kada taj rastvor postane presićen ili kada proizvod koncentracije njenih jona bude veći od proizvoda rastvorljivosti. Pojava taloga je od izuzetnog značaja za analitičku hemiju, gde identifikacija i odvajanje različitih supstanci zavisi u velikoj meri od njihovog odnosa rastvorljivosti ili taloženja.

Primeri[uredi - уреди]

Odvajanje metala u okviru različitih analitičkih grupa zasniva se na različitoj rastvorljivosti njihovih sulfida pod različitim uslovima. Bakar, kadmijum i bizmut, odnosno njihovi joni pripadaju takozvanim sulfobazama i talože se kao sulfidi u kiselom rastvoru, dok se katjoni treće analitičke grupe, gde pripadaju i joni cinka i mangana talože samo u alkalnom rastvoru. U zasićenom rastvoru vodonik-sulfida postoji izvesna koncentracija jona čiji se odnos može prikazati izrazom:

k=\frac{[H^+]^2[S^{2-}]}{[H_2S]}

Stvarne koncentracije su male, jer je vodonik-sulfid u rastvoru samo malo disosovan. Ukoliko se u rastvor doda hlorovodonična kiselina, koja je inače jako disosovana, povećava se koncentracija vodoničnih jonova, pa da bi se održala ravnoteža, suzbija se disocijacija vodonik-sulfida, odnosno mora se smanjiti koncentracija sulfidnih jona. Zbog toga kada se u vodeni rastvor kuprisulfida čiji je proizvod rastvorljivosti 1 x 10— 44 (što je manje od koncentracije sulfidnih jona u zasićenom rastvoru vodonik-sulfida u prisustvu hlorovodnične kiseline) dodaju navedene kiseline, kuprisulfid će se taložiti. Obrnut slučaj će biti sa manganosulfidom koji ima veći proizvod rastvorljivosti, pa se on neće taložiti.

Digestija[uredi - уреди]

Pod starenjem rastvora podrazumevaju se sve ireverzibilne strukturne promene u talogu od njegovog nastajanja. U kontaktu sa matičnicom dolazi do promena koje dovode do veće stabilnosti taloga usled veće veličine čestica i smanjene specifične površine. Ukoliko talog stari uz povišenje temperature, reč je o digestiji.

Vidi još[uredi - уреди]

Literatura[uredi - уреди]

  • Parkes, G. D. & Fil, D. 1973. Melorova moderna neorganska hemija. Naučna knjiga. Beograd.
  • Grupa autora, 1976. Popularna enciklopedija. BIGZ: Beograd.

Spoljašnje veze[uredi - уреди]