Hrom(III) oksid

Izvor: Wikipedia
Hrom(III) oksid
Cr2o3 gruener farbstoff.jpg
Eskolaite structure.jpg
Drugi nazivi Hrom seskvioksid
hromi oksid
hrom zeleno
Eskolait
Identifikacija
CAS registarski broj 1308-38-9 YesY
PubChem[1][2] 517277
ChemSpider[3] 451305 YesY
UNII X5Z09SU859 YesY
ChEBI 48242
RTECS registarski broj toksičnosti GB6475000
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula Cr2O3
Molarna masa 151.99 g/mol
Gustina 5.22 g/cm3
Tačka topljenja

2435 °C, 2708 K, 4415 °F

Tačka ključanja

4000 °C, 4273 K, 7232 °F

Rastvorljivost u vodi nerastvoran
Rastvorljivost u alkohol rastvoran u kiselinama
Indeks prelamanja (nD) 2.5

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Hrom(III) oksid je neorgansko jedinjenje sa formulom Cr2O3. On je jedan od glavnih oksida hrom. Cr2O3 se koristi kao pigment. U prirodi se javlja kao retki mineral eskolait.

Struktura i osobine[uredi - уреди]

Cr2O3 poprima strukturu korunda, koja se sastoji od heksagonalnog gusto pakovanog niza oksidnih anjona sa 2/3 oktaedralnih šupljina zauzetih hromom. Slično korundu, Cr2O3 je tvrd, krt materijal (Mosova tvrdoća 8-8.5).[4]

On je antiferomagnetan do 307 K (Nilova temperatura).[5][6] On nije u znatnoj meri podložan napadu kiselina i baza, mada istopljene alkalije proizvode hromite (soli sa Cr}{su2|b=2}}O2−
4
jonom, što različito od srodnog minerala hromita). On postaje braon kad se zagreje, ali se vraća u tamno zelenu boju hlađenjem. On je higroskopan.

Pojava[uredi - уреди]

Mineral eskolaita

Cr2O3 se prirodno javlja kao eskolait, koji je nađen u chromom bogatim tremolitskim stenama, metakvarcitima, i hlornim žilama. Eskolait je isto tako retka komponenta hondritnih meteorita. Mineral je dobio ime po finskom geologu Penti Eskola.[4]

Proizvodnja[uredi - уреди]

Pantier i Binet su prvi pripremili transparentno hidratisanu formu Cr2O3 1838 putem tajnog procesa. On je prodavan kao pigment.[7] Cr2O3 je izveden iz minerala hromita, (Fe,Mg)Cr2O4. Konverzija hromita do hrom(III) oksida ide putem Na2Cr2O7, koji se redukuje sumporom na visokim temperaturama:[8]

Na2Cr2O7 + S → Na2SO4 + Cr2O3

Oksid se takođe formira dekompozicijom hromnih soli, kao što je hrom nitrat, ili egzotermnom dekompozicijom amonijum dihromata.

(NH4)2Cr2O7 → Cr2O3 + N2 + 4 H2O

Reakcija ima nisku temperatura paljenja na manje od 200 °C, i ponekad se koristi u demonstracijama "vulkana".[9]

Reference[uredi - уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). "PubChem as a public resource for drug discovery.". Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). "Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities". Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). "Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining". J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. 4.0 4.1 "Eskolaite". Webminerals. http://webmineral.com/data/Eskolaite.shtml. pristupljeno 6. 6. 2009.. 
  5. J.E Greedan, (1994), Magnetic oxides in Encyclopedia of Inorganic chemistry R. Bruce King, Ed. John Wiley & Sons. ISBN 0471936200
  6. A. F. Holleman and E. Wiberg "Inorganic Chemistry" Academic Press, 2001, New York. ISBN 0-12-352651-5.
  7. Nicholas Eastaugh, Tracey Chaplin, Ruth Siddall (2004). The pigment compendium: a dictionary of historical pigments. Butterworth-Heinemann. str. 391. ISBN 0750657499. 
  8. Gerd Anger, Jost Halstenberg, Klaus Hochgeschwender, Christoph Scherhag, Ulrich Korallus, Herbert Knopf, Peter Schmidt, Manfred Ohlinger, "Chromium Compounds" in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry, Wiley-VCH, Weinheim, 2005.
  9. Ammonium dichromate volcano Retrieved 2009-06-06.