Ćelijski zid

Izvor: Wikipedia
Slika biljne ćelije, ćelijski zid - obojen zelenom bojom

Ćelijski zid je čvrsti, jedinstven omotač koji opkoljava i štiti plazmamembranu svake biljne ćelije, dok ga životinjske ćelije ne poseduju. Izgrađen je od polisaharida, ali je slojevit, vlaknast, elastičan, savitljiv i izuzetne čvrstine. Preko zidova se ćelije vezuju u složena tkiva, pri čemu je ostavljena mogućnost komunikacije među ćelijama preko kanalića nazvanih plazmodezme . Neke supstance ćelijski zid propušta, a drugima ne omogućava ulazak u ćeliju.

Obrazovanje ćelijskog zida[uredi - уреди]

Formiranje ćelijskog zida otpočinje u kasnoj anafazi. Prvi znak njegovog obrazovanja jeste pojava fragmoplasta (pregrada). On se javlja između dve kćerke ćelije u zoni ekvatorijalne ravni. U taj deo ćelije, zatim dospevaju cisterne i vezikule koje se odvajaju od endoplazmatičnog retikuluma i diktiozoma. Spajanjem tih cisterni i vezikula nastaje srednja lamela. Srednja lamela poseduje kanaliće, plazmodezme, preko kojih dve novonastale kćerke ćelije komuniciraju između sebe. Sa svake strane srednje lamele novonastale ćelije počinju da stvaraju primarni ćelijski zid i da rastu. Funkcija primarnog zida je da omogući rast ćelije i da joj u isto vreme obezbedi čvrstinu i potporu. Mladi, tek formirani ćelijski zid sadrži malu količinu celuloze. Kad ćelija prestane da raste, zid počinje da se uslojava, širi i ojačava. Tada se na već postojeći primarni zid dodaju novi slojevi, koji sadrže mnogo veći procenat celuloze. Takav zid se naziva sekundarni ćelijski zid. Onaj sloj sekundarnog zida koji je najdalji od plazma membrane, a najbliži je primarnom zidu označen je kao S1, zatim sledi S2, pa S3 uz samu plazma membranu . Često je sloj S2 najdeblji i on određuje mehaničku čvrstoću. Granica između primarnog i sekundarnog zida nije oštra tako da je teško reći gde prestaje primarni, a gde počinje sekundarni zid. Osnovne razlike između ova dva zida su u tome što je sekundarni zid višeslojan (primarni je jednoslojan) i sadrži mnogo celuloze. Sekundarni zid prilikom svog razvoja zadržava već pomenute plazmodezme , a zatim se formiraju jamice koje predstavljaju sačuvan primarni zid sa mnogo plazmodezmi.

Literatura[uredi - уреди]

  • Jančić, R.: Botanika farmaceutika, Sl. list SCG, Beograd, 2004.
  • Kojić, M: Botanika, Naučna knjiga, Beograd, 1989.

Spoljašnje veze[uredi - уреди]