Etar (fizika)

Izvor: Wikipedia
Postojala je hipoteza da se Zemlja kreće kroz sredinu etra koji prenosi svetlost.

Etar je i apstraktna supstanca, kvintesencija, u alhemiji i filozofiji peti element (pored vode, zemlje, vatre i vazduha) u kojem se prostiru svi elementi kosmosa.

U kolokvijalnom govoru, pod etrom se podrazumeva prostor u kome se rasprostiru elektromagnetni talasi, pre svega nosači elektronskih medija (radio, televizija).

Hipoteza o eteru[uredi - уреди]

Reč etar potiče od grčke reči αιθηρ koja označava "šljašteće, goreće" i odnosilo se na prostor daleko iznad oblaka u kojem se nalazila materija etar.

Pošto je u danima burnog razvoja fizike svako talasno kretanje povezivano sa elastičnom sredinom kroz koju se talas prostire tako se i elektromagnetno talasno zračenje (kada je dokazana talasna priroda svetla) povezalo sa zamišljenom idealnom sredinom koja je nepokretna, nema masu i idealno je elastična. Dat joj je naziv svetlonosni etar. Teorije koje su uključivale etar nisu odmah dobile svoj konačni oblik. Hajgens je u XVII veku postavio hipotezu da je svetlost talasno kretanje kroz etar. Smatrao je da je svetlost longitudinalni talas, čemu se Njutn protivio, tvrdeći da svetlost ima čestičnu prirodu. Frenel dokazuje transverzalnost talasnog kretanja ali je nejasno da li se etar kreće zajedno sa Zemljom kroz svemir ili je nepokretan. Ceo XIX vek protiče u pokušaju dokazivanja nepokretnosti etra, što ne uspeva.

U drugoj polovini XIX veka je ova teorija nije dovođena u pitanje, ali je bilo sve više pitanja i eksperimenata koji su zahtevali izmene u teoriji. Sve izmene koje su predlagane su bile sitne i nisu dovodile u pitanje postojanje etra. Maksvelova teorija elektromagnetizma i njegove jednačine su utvrdile da je svetlost elektromagnetno zračenje koje se prostire brzinom svetlosti c. Međutim, ako ne postoji referentna tačka u svemiru u odnosu na koju računamo ovu brzinu, to znači da brzina svetlosti može biti različita u raznim situacijama. Zbog ovog problema je etar uzet kao nepokretni referentni sistem (Njutnov relativitet) u odnosu na koga se računaju sve brzine u univerzumu. Onda se pojavila specijalna teorija relativnosti, odbačena je mogućnost o nepokretnoj tački u svemiru i apsolutno nepokretnom telu, a sva kretanja su postala međusobno relativna. Etar se u ovoj teoriji nije pojavljivao. Hipoteza o postojanju etra je potpuno odbačena.