Entropija

Izvor: Wikipedia

Entropija (grč. έντροπή, "obrt ka unutra"), uveo Rudolf Julijus Εmanuel Klauzijus 1865; veličina stanja koja se može posmatrati kao mera za "vezanu" energiju nekog zatvorenog materijalnog sistema, tj. za energiju koja se, nasuprot "slobodnoj", više ne može pretvoriti u rad. Suprotni pojam je ektropija.

Od Bolcmana (Predavanja o principima mehanike, 1897. do 1904) entropijom se u smislu "kinetičke teorije gasova" označava toplotni sadržaj nekog sistema kao energija kretanja njegovih molekula.

Entropija definicija[uredi - уреди]

Entropija je težnja sistema da spontano pređe u stanje veće NEuređenosti, dakle, entropija je merilo NEuređenosti sistema. Najveća uređenost sistema je temperatura apsolutna nula. (pogledaj: Magnetno hlađenje ) Pošto ona ne može da se postigne, prema Trećem principu termodinamike (Nernstova teorema) uzima se da entropija asimptotski teži nuli kada temperatura sistema prilazi apsolutnoj nuli.

Entropija - termodinamička definicija[uredi - уреди]

Entropija je veličina određena količnikom toplote i apsolutne temperature. Ova definicija ne otkriva pravi smisao entropije, ali omogućava njeno merenje

Drugi princip termodinamike opisuje posledice entropije: Nije moguć perpetuum mobile druge vrste. Ili prostije, ne može se dobiti rad prenosom toplote sa hladnijeg na toplije telo.

Sa entropijom se neprekidno srećemo u svakodnevnom životu. Svako je video knjigu kako padne sa stola pri čemu se njena kinetička energija pretvoila u toplotu i malko ugrejala podlogu na koju je pala. Ali niko nije video da knjiga sa poda poleti na policu uz spontano hlađenje poda. U prvom slučaju entropija sistema raste a u drugom opada. Svi spontani procesi se odigravaju u smeru porasta entropije. Normalno, niko nas ne sprečava da knjigu podignemo i vratimo u policu. Ali tada smo smanjili entropiju na račun rada koji je izvršen podizanjem knjige. A da bi se došlo do te energije morala je da poraste entropija na nekom drugom mestu pri čemu je ukupan rezultat porast entropije u svemiru.

Entropija organizacije[uredi - уреди]

Vrlo često se u ovaj termin sreće pri obeležavanju istih pojava, ali sasvim drugačije prirode. U teoriji organizacije entropija se definiše kao prirodna sila koja teži da svaki organizovani sistem dovede do stanja potpune neorganizovanosti i haosa. Ovde se definiše i negentropija, ili anti-entropija, kao suprotna sila. Negentropijsko delovanje je jedino moguće pružanjem ispravnih informacija. Jedino se stalnim pružanjem informacija može delovati na smanjenje i ispravljanje uticaja društvene entropije.