1853

Izvor: Wikipedia
Ovo je članak o godini 1853.
Milenijum: 2. milenijum
Vijekovi: 18. vijek19. vijek20. vijek
Decenija: 1820-e  1830-e  1840-e  – 1850-e –  1860-e  1870-e  1880-e
Godine: 1850 1851 185218531854 1855 1856
1853 u drugim kalendarima
Gregorijanski 1853
MDCCCLIII
Ab urbe condita 2606
Islamski 1269 – 1270
Iranski 1231 – 1232
Hebrejski 5613 – 5614
Bizantski 7361 – 7362
Koptski 1569 – 1570
Hindu kalendari
 - Vikram Samvat 1908 – 1909
 - Shaka Samvat 1775 – 1776
 - Kali Yuga 4954 – 4955
Kineski
 - Kontinualno 4489 – 4490
 - 60 godina Yin Voda Vo(l)
(od kineske N. g.)
Holocenski kalendar 11853
p  r  u
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1853 (MDCCCLIII) bila je redovna godina koja počinje u subotu po gregorijanskom, odn. redovna godina koja počinje u četvrtak po 12 dana zaostajućem julijanskom kalendaru (linkovi pokazuju godišnje kalendare).


Događaji[uredi - уреди]

Januar/Siječanj – Mart/Ožujak[uredi - уреди]

Pogled na Manastir Ostrog
  • 2. 2. - Patentom cara Franje Josipa službeno ukinuta crkvena desetina (u Hrvatskoj se ne ubire od 1848).
  • 12. 2. (31. 1. po j.k.) - Austrijski izaslanik gen. Lajningen predao Turskoj ultimatum da obustavi dejstva protiv Crne Gore[4].
  • 18. 2. - Atentat na Franju Josipa: mađarski nacionalista pokušao ubiti cara u Beču.
  • 28. 2. - Ruski knez Aleksandar Sergejevič Menjšikov stigao ratnim parobrodom "Gromonosec" u Galatu[5], u diplomatskoj misiji na Visokoj porti: zahteva protektorat nad 12 miliona pravoslavnih hrišćana i kontrolu nad crkvenom hijerarhijom, pristup svetim mestima u Palestini u zamenu za tajni vojni savez; ubrzo iznudio smenu pro-francuskog ministra inostranih poslova.

April/Travanj – Jun/Lipanj[uredi - уреди]

  • 1. 5. - U Srpskoj Vojvodini i Tamiškom Banatu stupio na snagu Opšti austrijski građanski zakonik. Takođe ove godine stvoreno namesništvo kao centralni organ vlasti u Vojvodini; viša zvanja zauzimaju Nemci i germanizovani Česi[8].
  • 1. 5. - Donesen prvi ustav Argentine - federacija sa značajnom autonomijom provincija (buenosaireska provincija pristupa tek 1859).
  • maj - U Londonskom zoo vrtu otvoren prvi javni akvarijum.
  • maj - Epidemija žute groznice u New Orleansu od koje će stradati oko 7.800 ljudi.
  • 21. 5. - Knez Menjšikov napustio Tursku; pod britanskim uticajem, sultan odbacuje ruske zahteve[9].

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan[uredi - уреди]

  • 2. 7. - Nakon neuspele Menjšikovljeve misije, ruski car šalje vojsku u Moldaviju i Vlašku (okupacija traje do jula '54).
  • 8. 7. - Perryjeva ekspedicija otvara Japan: komodor Matthew C. Perry stigao u Tokijski zaliv - nakon pretnje silom uspeva da 14. 7. preda pismo od predsednika Fillmorea, najavljuje da će se vratiti sledeće godine s većom eskadrom.
  • c. 25. 7. - U Kaliforniji ubijen bandit, ili meksički patriota, Joaquin Murrieta.
  • 14. 7. - U njujorškoj verziji Kristalne palate otvorena Izložba industrije svih nacija (traje do 14. nov.).
  • 27. 7. - Fizički slabi Tokugawa Iesada postaje novi tokugawski šogun Japana (do 1858) - počinje Bakumatsu, završni period šogunata (1853-67).
  • 28. 7. - Velike sile sastavile Bečku notu: sultan će reafirmirati ugovore iz Jedrena i Kučuk Kajnardže, a Rusija i Francuska će garantovati njihovo ispunjavanje - ruski car prihvata ali ne i sultan[9].
  • leto - Pokret srpskih seljaka na konfiskovanim imanjima Husein-kapetan Gradaščevića u bosanskoj Posavini[11].
Krimski rat 1853-56

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac[uredi - уреди]

  • 30. 12. - Dogovorena Gadsdenova kupovina: SAD kupuje pojas zemlje od Meksika (današnji jug Arizone i jugozapad Novog Meksika) radi gradnje železnice.

Kroz godinu[uredi - уреди]

Parižani posmatraju kometu u avgustu

Karte[uredi - уреди]

Rođenja[uredi - уреди]

Smrti[uredi - уреди]

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1853.

Reference[uredi - уреди]

  1. Popović, Justin. Život svetog Vasilija Ostroškog čudotvorca. rastko.rs
  2. 2.0 2.1 2.2 Alan Palmer (19 May 2011). The Decline and Fall of the Ottoman Empire. Faber & Faber. str. 1835–. ISBN 978-0-571-27908-1. http://books.google.com/books?id=wExCJpgNlmMC&pg=PA1835. 
  3. Istorija s. n. V-2, 297
  4. Ćorović, Vladimir. Crna Gora kao svetovna država. rastko.rs
  5. Palmer2011, brod je pogrešno nazvan "Gromovnik"
  6. 6.0 6.1 Šišić, Povijest 1526-1918, 447
  7. Istorija s. n. V-1, 477
  8. Istorija s. n. V-2, 113-4
  9. 9.0 9.1 Stanford J. Shaw; Ezel Kural Shaw (27 May 1977). History of the Ottoman Empire and Modern Turkey: Volume 2, Reform, Revolution, and Republic: The Rise of Modern Turkey 1808-1975. Cambridge University Press. str. 137-8. ISBN 978-0-521-29166-8. http://books.google.com/books?id=AIET_7ji7YAC. 
  10. ÁgostonMasters2009, p. 126
  11. Istorija s. n. V-1, 467
  12. Horvat, Prelom s Ugarskom
  13. Istorija s. n. V-1, 265
  14. Istorija s. n. V-1, 280
  15. Istorija s. n. V-1, 485
Literatura