InterCity-Express

Izvor: Wikipedia
-{(ICE)}- 3 kod Dortmunda
Velaro RUS (Sapsan)

Intersiti ekspres -{(ICE)}- (eng. Intercity-Express, prevod: međugradski ekspres) su brzi vozovi nemačke proizvodnje. Voze uglavnom u Nemačkoj i delomično u susednim zemljama. -{ICE}- vozovi su najbolji vozovi nemačkih železnica (nem. Deutsche Bahn, DB).

Razvoj -{ICE}- vozova je počeo u osamdesetim godinama 20. veka. Trenutno postoje tri verzije, -{ICE}- 1 (1981.), -{ICE}- 2 (1996.) i najnoviji -{ICE}- 3 (1999.). Najnoviji -{ICE}- 3 je poznat kao Simens Velaro i proizvodi ga istoimena firma.

-{ICE}- 1 i -{ICE}- 2 takođe voze za Švajcarsku i Austriju, dok -{ICE}- 3 voze za Belgiju. Za jul 2007. planirano je otvaranje rute Pariz-Frankfurt, na kojima će voziti Talis i -{ICE}-.

Kompanije Simens je na bazi -{ICE}- 3 izgradila seriju Simens Velaro vozova koji su u potpunosti proizvod ove kompanije.

U 2001. godini španske železnice su naručile 16 Velaro vozova, a kasnije su ugovor proširili na još deset vozova. U novembru 2005. godine Kina je naručila 60 Velaro vozova. Godine 2006. potpisan je ugovor sa ruskom vladom o izradi i održavanju -{ICE}- vozova za rusko tržište. Za potrebe ruskog tržišta i prema tamošnjim standardima napravljen je Velaro RUS.

Istorija -{(ICE)}-[uredi - уреди]

Mreža pruga na kojima se kreću -{ICE}- vozovi u Nemačkoj

Prve testirajuće vožnje obavljene su 1985. sa takozvanima -{ICE-V}- vozovima. -{ICE}- je 1. maja 1988. oborio tadašnji rekord sa brzinom 406,9 -{km/h}-. Taj tip je 1996. nasledio -{ICE-S}-.

Po ugovoru sa Nemačkim ministarstvom za transport, naručen je 41 voz 1988, 1990. brojka je bila već kod 60, zbog unifikacije sa Istočnom Nemačkom. -{ICE}- mreža je zvanično otvorena 29. maja 1991.

-{ICE}- 1
Mreža pruga na kojima se kreću -{ICE}- vozovi u Austriji

Prva generacija[uredi - уреди]

Prvi vozovi (-{ICE}- 1) bili su razreda 401, koji je pušten u saobraćaj 1989. Prvi regularni voz u saobraćaju je bio 2. juna 1991. na trasi : Hamburg-Hanover-Kasel-Vilshelmhoe-Fulda-Frankfurt-Manjahm-Altona. Iste godine se trasa produži do Minhena, Štutgarta i Vircburga. Zbog nedostatka vozova, saobraćaj je zaživeo tek 1992.

Druga generacija[uredi - уреди]

1997. je puštena u rad novija generacija vozova, -{ICE}- 2 (razred 402), sa boljim balansom tokom vožnje. Prvo su bili korišćeni na trasi Berlin-Keln. Ovi vozovi smanjili su putovanje i do 2,5 sata. Vozovi su imali maksimalno opterećenje veće nego što je preporučivao međunarodni železnički savez (-{UIC}-), pa su neki imali ugrađene manje pantografe.

-{ICE}- 1 i -{ICE}- 2 radili su na električnom naponu 15 -{kV}-, i zbog toga saobraćali samo u zemljama nemačkog govornog područja.

Unutrašnjost ICE 3

Treća generacija[uredi - уреди]

Da bi vozovi bili prihvaćeni po međunarodnim standardima, Nemci su napravili i treću generaciju, -{ICE}- 3. Sa manjom masom, vozovi su mogli da putuju i po Evropi. Napravljena su dva nova razreda, 403 (-{domestic ICE 3}-) i 406 (-{ICE 3M}-), gde slovo M znači Mersistem, znači može da se koristi u električnim mrežama sa različitim naponima. Označeni su kao Simens Velaro.

Najnovija brza trasa je otvorena u maju 2006., Nirnberg-Ingolštat i pored pruge Frankfurt-Keln je jedina pruga na kojoj dozvoljava brzine ide do 300 -{km/h}-.

-{ICE}- T i -{ICE}- TD[uredi - уреди]

Zajedno sa -{ICE}- 3 napravljeni su i duži vozovi -{ICE}- T pa i dizelski -{ICE}- TD. Sličnog su dizajna kao -{ICE}- 3. Ti vozovi su služili za sporije trase. Godine 2003. dizelski vozovi su odstranjeni iz saobraćaja zbog kvarova i nerentabilnosti. Od 2004. služi i -{ICE}- T2 generacija vozova (razred 411.5).

Nesreća u Ešedeju[uredi - уреди]

Nesreća u Ešedeju

Najpoznatija i najtragičnija nesreća sa brzim vozovima, desila se 3. juna 1998. godine kod grada Ešede na liniji Hanover-Hamburg. Voz -{ICE}- 884 „Vilhelm Konrad Rendgen“ je iskočio iz šina pri brzini 200 -{km/h}- nakon čega je poginulo 101 ljudi a 88 bilo teško povređeno a 106 lakše, od ukupno 287 (maks. 681) putnika i članova posade koliko je bilo u vozu.

Razlog nesreće je bio oštećen točak, čiji obod se raspao. Kasnije istraživanje pokazalo je, da je verovatno grešku napravio mehaničar, koji nije uočio pukotinu na točku. Nakon toga, -{ICE}- je počeo raditi modularne točkove, kojima se ne mogu desiti takvi kvarovi.

Nemačke železnice platile su putnicima veliku odštetu.

Tehničke karakteristike[uredi - уреди]

Voz Maksimalna brzina Broj
sedišta
Jačina motora
-{ICE}- 1 328 -{km/h}- 345 9.600 -{kW}-
-{ICE}- 2 310 -{km/h}- 400 4.800 -{kW}-
-{ICE}- 3 368 -{km/h}- 415 8.000 -{kW}-
-{ICE}- T 253 -{km/h}- 367 4.000 -{kW}-
-{ICE}- TD 222 -{km/h}- 195 2.240 -{kW}-

Razlike između serija[uredi - уреди]

ICE (općenito): svjetlosivo lakiranje sa crvenom linijom
ICE 1: dvije pogonske glave i srednišnji nepogonjeni vagoni; vagon-restoran i bistro-vagon sa povišenim krovom; ICE1 Schellenberg.jpg
ICE 2: jedna pogonska glava i jedan vagon upravljačnica sa odjeljkom za putnike; Vagon-restoran i bistro-vagon imaju istu visinu krova kao preostali vagoni Db-402009-01.jpg
ICE 3: nema pogonske glave, već je cijeli motoriziran. Krajnji vagon sa okruglim staklom na čelu i "Lounge" (Odjel za putnike sa pogledom na tračnice, Trafo-vagon sa pantografom (nema pogona)

ICE 3 Fahlenbach.jpg

ICE T/TD: kao ICE 3, samo: strmiji "nos"; Pantograf (T) ili aerodinamičko prekrivanje (TD) kočionih otpornika na zadnjem vagonu. TD je turbodiesel verzija, za razliku od ostalih električnih verzija. ICE-TD Berlin Ostbahnhof.jpg
ICE T2: sličan kao ICE T serija 1 ICE-T Neigung.jpg
ICE V: ljubičasta, široka traka se nalazi dublje; Logotip Njemačkih Željeznica i privremeni ICE-Logotip; Pogonske glave su veće od središnjih vagona i "nos" im je okrugliji 

410001MKF Zug 1152.jpg

ICE S: "stara" pastelnoljbičasti/orientalnocrvena linija ide prema srednjem vagonu 1 i 3 u žutom/plavom (Željeznička boja žuta za radno vozilo); ICE natpis u sivom i sa dodatkom "S" u bijeloj boji; sive isprekidane linije i žuta linija koji tvore zavijeni diagram 2; Vodiči visoke struje na prijelazima vagona; Najveća brzina 330 km/h umjesto 280 km/h ICE S Stammham.jpg

ICE S i ICE V nisu vlakovi za linijsku uporabu. To su mjerni vlakovi i specijalna vozila za ispitivanje karakteristika pruge.

Spoljašnje veze[uredi - уреди]


 
Brzi vozovi
TŽVICETalisEvrostarPendolinoAVEŠinkasenTransrapidMAGLEVTHSRIks 2000ETR 500