1992

Izvor: Wikipedia
Ovo je članak o godini 1992.
Milenijum: 2. milenijum
Vijekovi: 19. vijek20. vijek21. vijek
Decenija: 1960-e  1970-e  1980-e  – 1990-e –  2000-e  2010-e  2020-e
Godine: 1989 1990 199119921993 1994 1995
1992 u drugim kalendarima
Gregorijanski 1992
MCMXCII
Ab urbe condita 2745
Islamski 1412 – 1413
Iranski 1370 – 1371
Hebrejski 5752 – 5753
Bizantski 7500 – 7501
Koptski 1708 – 1709
Hindu kalendari
 - Vikram Samvat 2047 – 2048
 - Shaka Samvat 1914 – 1915
 - Kali Yuga 5093 – 5094
Kineski
 - Kontinualno 4628 – 4629
 - 60 godina Yang Voda Majmun
(od kineske N. g.)
Holocenski kalendar 11992
p  r  u
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1992 (MCMXCII) bila je prijestupna godina koja počinje u srijedu, po gregorijanskom kalendaru.

Godina početka Rata u Bosni i Hercegovini.

UN je proglasila Međunarodnom godinom svemira, povodom 500-godišnjice prvog putovanja Kristifora Kolumba.

Događaji[uredi - уреди]

Januar/Siječanj[uredi - уреди]

  • 1. 1. - Boutros Boutros Ghali postaje novi generalni sekretar UN.
  • 2. 1. - U Sarajevu, uz posredovanje specijalnog izaslanika UN Cyrus Vance-a, potpisano primirje u Hrvatskoj (15-to, stupa na snagu 3.1. u 18:00), objavljen Vensov plan: demilitarizacija i stvaranje zaštićenih zona UN (UNPA).
  • 3. 1. - U Beogradu se okupljaju predstavnici 159 partija i traže novu Jugoslaviju (Srbija, Crna Gora, delovi Hrvatske i BiH).
+ U Čileu smenjen šef vojne fabrike oružja, u vezi sa skandalom oko nelegalnog slanja oružja u Hrvatsku.
+ Gen. Veljko Kadijević se povlači s mesta saveznog sekretara za odbranu, nasleđuje gen. Blagoje Adžić.
+ Američki predsednik George H. W. Bush se na večeri u Tokiju ispovraćao u krilo premijeru Miyazawi.
+ Mirovna konferencija Evropske zajednice se ponovo sastala u Briselu.
  • 11. 1. - Mišljenja br. 2 do 7 Badinterove komisije: Srbi u Hrvatskoj i BiH nemaju pravo na samoopredeljenje, već na sva manjinska prava; granice između republika mogu biti promenjene samo slobodnim sporazumom; BiH još ne može biti priznata, jer nije održala referendum o nezavisnosti; Hrvatska još ne može biti priznata, jer njen ustav nije uključio zahtevanu zaštitu manjina; Makedonija i Slovenija mogu biti priznate.
  • 12. 1. - Petorica mrtvih u sukobu u Baranji, ali primirje se inače drži.
+ Albanci u zapadnoj Makedoniji glasaju za priključenje Kosovu.
+ U Alžiru vojska otkazala drugi krug izbora, jer je u prvom dobro prošao Front islamskog spasa, zbačen i predsednik Chadli Bendjedid - početak dugog i krvavog Alžirskog građanskog rata.
+ Italijanski predsednik Francesco Cossiga je prvi evropski šef države u poseti Hrvatskoj i Sloveniji posle priznanja.
  • 23. 1. - Helsinki Watch izveštava o zločinima sa srpske strane tokom rata.
  • 25. 1. - Skupština BiH, u odsustvu srpskih partija, zakazala referendum za 29. 2. - 1. 3.
  • 26. 1. - Skupština Nezavisnih pisaca i intelektualaca Srbije u beogradskom SKC-u, novo ime - Beogradski krug.
+ Za nemačku marku 65 dinara (umesto 13).
  • 30. 1. - Hrvatska strana traži da učestvuje u postavljanju lokalnih vlasti i policije na područjima pod srpskom kontrolom, što ugrožava mirovni plan UN.
+ Argentina otvorila dosijea nacista koji su posle Drugog svetskog rata pobegli u Južnu Ameriku.
  • 31. 1.-2. 2. - Duga sednica u Beogradu, pritisak na Milana Babića da prihvati Vensov plan.

Februar/Veljača[uredi - уреди]

+ Danijel Borović preletio iz Bihaća u Pulu sa MiG-21 - prvi hrvatski nadzvučni zrakoplov.
+ Narušavanje primirja kod Okučana (ubijen vojnik JNA) i Osijeka (ubijena dvojica Hrvata).
+ JNA granatira Osijek, Vinkovce i Šibenik.
  • 28. 2. - Tenzije u BiH: Srbin i Musliman ubijeni na srpskoj barikadi kod Travnika, eksplozije u Maglaju i Banja Luci, mestimične srpske i hrvatske barikade.
+ Usvojen ustav Srpske Republike BiH.
+ Rezolucijom SB UN 745, Kambodža privremeno stavljena pod vlast Ujedinjenih nacija (do 1993), uz slanje mirotvoraca .
  • 29. 2.-1. 3. - Ballot.gif Referendum o nezavisnosti BiH, na kojem je 64 do 67% od biračkog tijela izašlo na glasanje, a gotovo 98% je glasalo za nezavisnost. SDS bojkotovao.
  • februar - Demokratska stranka u Srbiji prikuplja potpise za ostavku Miloševića - 320.000 krajem meseca.
  • krajem februara - Smena nesrpskih generala u JNA (prema NY Times).
  • februar-mart - JNA se povlači iz Makedonije.

Mart/Ožujak[uredi - уреди]

Zastava RBiH, maj '92 - feb. '98
+ Ballot.gif Referendum u Crnoj Gori - ostaju u Jugoslaviji (Albanci i Muslimani uglavnom bojkotovali).
  • 2. 3. - Srbi postavili barikade oko Sarajeva (uveče uklonjene), barikade i drugde u BiH, uključujući i oko muslimanskih i hrvatskih enklava; kod Bosanskog Broda dolazi i do oružanog sukoba.
  • 3. 3. - Parlament BiH proglasio nezavisnost.
  • 7. 3. - Artiljerijsko prepucavanje kod Osijeka (šteta i u gradu).
  • 7. 3. - Slobodan Milošević povređen u saobraćajnoj nezgodi kod Topčiderske zvezde.
  • 8. 3. - U Beograd stigao gen. Nambijar sa 35-članom prethodnicom snaga UN.
  • 9. 3. - Miting u Beogradu, na godišnjicu 9-martovskih demonstracija, zatim studentski protesti koji traže Miloševićevu ostavku (10-12.3.).
  • 11. 3. - Novi kurs, 85 dinara za marku.
  • 12. 3. - Mauricijus postaje republika, ostavši u Komonveltu.
  • 13. 3. - Komanda Unprofora stiže u Sarajevo.
  • 16. 3. - Prethodnica Unprofora stiže u UNPA zone u Hrvatskoj.
  • 18. 3. - U Sarajevu postignut sporazum, "Kutiljerov plan" - nezavisna BiH, decentralizovana po etničkom principu - ubrzo dolazi do razlika u tumačenju.
+ Beli Južnoafrikanci glasali za političke reforme koje će okončati apartheid.
  • 23. 3. - Granata pala pored hotela u Belom Manastiru u kome se nalaze belgijski oficiri - bez žrtava.
  • 25. 3. - Borbe u Bosanskom Brodu između Srba podržanih od JNA s jedne i Hrvata i Muslimana s druge strane.
  • 26. 3. - Hrvatsko-muslimanski zločin u selu Sijekovac kod B. Broda.
+ JNA se povukla iz Makedonije.
  • 27. 3. - Lideri BiH traže plave šlemove, povodom borbi u Bosanskom Brodu.
+ Sukobi kod Neuma, između JNA i Hrvatske vojske.
+ U Sarajevu proglašen ustav Srpske Republike BiH, zamišljene kao deo nove Jugoslavije.
+ Kongres srpskih intelektulaca BiH u Sarajevu.

April/Travanj[uredi - уреди]

+ Početak oružanih sukoba između hrvatskih snaga i JNA u Mostaru, borbe i u Bosanskom Brodu i Kupresu.
+ Predsjedništvo Republike BiH dalo saglasnost za mobilizaciju teritorijalne odbrane u općinama koje to žele, a radi stabiliziranja političko-bezbjednosne situacije na njihovim područjima.
+ U riječku luku stigao prvi bataljon UNPROFOR-a (francuski).
  • 5. 4. - Borbe izbile i u Sarajevu, srpski napad na Policijsku školu na Vracama (v. Opsada Sarajeva), prve granate padaju na grad (Srbi zahtevali povlačenje naređenja za mobilizaciju rezervista).
+ Mirovni protesti u Sarajevu, građani ušli u Skupštinu BiH.
+ Hrvatske snage zauzele Kupres (JNA ga ubrzo povratila).
+ Evropska zajednica priznaje BiH.
  • 7. 4. - SAD priznaju BiH, Sloveniju i Hrvatsku.
+ Nakon napada hrvatskih snaga na mostarski aerodrom noćas, avijacija JNA gađala Široki Brijeg i Čitluk.
+ Srpski napad na Foču.
+ Rezolucija SB UN 749: odobreno "što brže" raspoređivanje UNPROFOR-a.
+ U srpskom Sarajevu osnovana Srpska novinska agencija - SRNA; Srpska Republika BiH proglašava nezavisnost (ili 6.?).
+ Bosanska vlada proglašava neposrednu ratnu opasnost.
+ Premijer John Major i Konzervativna stranka, usprkos očekivanja, pobjeđuju na parlamentarnim izborima i zadržavaju vlast u Velikoj Britaniji.
  • 11. 4. - Prva sesija Beogradskog kruga, srpskih antiratnih intelektualaca.
  • 12. 4. - Otvoren Euro Disneyland kod Pariza.
  • 13. 4. - Haris Silajdžić, ino. ministar BiH, u poseti SAD.
+ Devalvacija dinara: 200 za marku (oko 560 dinara na crno).
+ JNA i srpske snage u potpunosti ovladale Višegradom.
+ Predsjedništvo BiH formalno zahteva povlačenje JNA.
  • 29. 4. - U Los Angelesu izbijaju šestodnevni rasni neredi, nakon što su oslobođena odgovornosti četvorica policajaca optuženih za prebijanje kriminalca Rodneya Kinga.
  • 29. 4. - 2. 5. - U Lisabonu nastavljeni pregovori o BiH, za neuspeh okrivljeni srpski lideri (nije ispunjeno podizanje barikada i povlačenje artiljerije).
  • april - Štrajk zaposlenih u Radio Beogradu, Šešelj na Dnevniku čita spisak novinara koje bi trebalo odstraniti sa državnog RTV. Mirovni projekat "Rimtutituki" beogradskih rokera (pesma "Slušaj 'vamo" s refrenom "Mir, brate, mir").

Maj/Svibanj[uredi - уреди]

  • 2. 5. - Sarajevo granatirano i blokirano, napadi na JNA u gradu, jake borbe.
+ Alija Izetbegović i delegacija uhapšeni od strane JNA na sarajevskom aerodromu, po povratku iz Lisabona.
+ Belgijski oficir, posmatrač EZ, poginuo kod Mostara.
  • 3. 5. - Prilikom izvlačenja iz Sarajeva, u Dobrovoljačkoj ulici napadnuta kolona JNA, u kojoj se nalazio i predsednik Izetbegović.
  • 5. 5. - Jugoslavija se odriče kontrole nad jedinicama JNA u BiH (prethodno objavljeno da se građani SRJ imaju povući do 19.5.).
+ Ruski lideri na Krimu proglasili samoupravu (otcepljenje?) od Ukrajine, ali povukli objavu već kroz nekoliko dana.
+ Šešelj u selu Hrtkovci (prozvani "Srbislavci") pozvao na proterivanje Hrvata (prema optužnici ICTY).
  • 8. 5. - Savezno predsedništvo smenilo 40-tak generala, gen. Života Panić novi načelnik generalštaba.
  • 11. 5. - Vlade zemalja Evropske zajednice odlučile da povuku ambasadore iz Beograda (sutradan i SAD), jer sve strane u konfliktu snose odgovornost, ali "daleko najveći udeo pada na JNA i beogradske vlasti".
  • 12. 5. - Skupština srpskog naroda u Bosni i Hercegovini u Banja Luci donela odluku o formiranju Vojske Republike Srpske (gen. Ratko Mladić postao njen zapovjednik).
+ Generalni sekretar UN Butros Gali preporučio da se štab UNPROFOR-a izmesti iz Sarajeva (otišli 17. 5.).
+ Prekinuti svi putevi između istočnog i zapadnog dela Srpske republike.
+ Rezolucija SB UN 752: zahteva se od suseda BiH da poštuju njen integritet, povlačenje ili stavljanje pod kontrolu bh. vlade jedinica JNA i HV i raspuštanje paravojnih jedinica.
+ Ulica Maršala Tita u Beogradu preimenovana u Srpskih vladara.
+ Dignut u vazduh vojni aerodrom kod Bihaća (koštao više od 4 milijarde dolara).
  • 21. 5. - Oko 5000 izbeglica iz Sarajeva propušteno iz Ilidže prema Splitu, nakon što je Predsedništvo BiH pristalo da dopremi hranu kasarni Maršal Tito u gradu (na zahtev Ratka Mladića).
  • 22. 5. - Slovenija, Hrvatska i BiH primljene u UN.
+ Suspendovane aktivnosti UNHCR u BiH, nakon otmice 11 kamiona sa hranom i lekovima.
+ EZ donela odluku o delimičnom trgovačkom embargu protiv SRJ.
  • 28. 5. - Srpska pravoslavna crkva poziva Slobodana Miloševića na ostavku i podržava opozicioni bojkot izbora.
  • 29. 5. - Jako granatiranje Sarajeva, granate pale i na Dubrovnik, prvi put od decembra.
  • 30. 5. - Rezolucija SB UN 757: ekonomske sankcije prema SR Jugoslaviji zbog nesprovođenja rezolucije 752 (Kina i Zimbabve uzdržani) - embargo na naftu, vazdušni saobraćaj (neke zemlje to već uvele), sport, kulturu...
  • 31. 5. - Izbori Izbori za savezno Veće građana u SR Jugoslaviji: SPS 70, SRS 33, DPS Crne Gore 25 mesta; izbore bojkotuju DS i koalicija DEPOS (Demokratski pokret Srbije koji čine SPO, nacionalno krilo DS [kasniji DSS], GSS, Nova Demokratija). Istovremeno neuspeli referendum o grbu i himni Srbije.
+ Antiratne demonstracije u Beogradu, traži se Miloševićeva ostavka.
+ JRM napustila Vis i Lastovo.
+ Napadnuta srpska sela oko Konjica, počinjeni ratni zločini.

Jun/Lipanj[uredi - уреди]

  • 1. 6. - U SRJ se uvode bonovi za benzin, nestašica i nekih drugih proizvoda.
  • 2. 6. - Referendum u Danskoj o Mastrihtskom ugovoru - 50,7% protiv.
  • 3. 6. - Grupa studenata na Beogradskom univerzitetu počinje protest.
  • 4. 6. - Sastanak NATO-a u Oslu: u principu pristaje da podrži mirovne operacije u Istočnoj Evropi, ako to KEBS zatraži; osuđena beogradska vlada ali i hrvatsko mešanje u BiH.
  • 5. 6. - Evakuacija kasarne "Maršal Tito" u Sarajevu, predviđeno otvaranje aerodroma za humanitarne pošiljke.
  • 8. 6. - Predsednik BiH Alija Izetbegović traži od SAD vazdušne udare na srpske artiljerijske pozicije oko Sarajeva, posle trodnevnog granatiranja.
+ NBS dozvoljava Dafiment banci obavljanje devizno-valutnih poslova (u registar upisana 2. 6., po drugi put).
+ Rez. SB UN 758: pojačana snaga i mandat UNPROFOR-a.
  • 9. 6. - Studentske demonstracije u Podgorici osuđuju razaranje Sarajeva.
  • 10. 6. - U selu Čemerno kod Sarajeva ubijena 32 srpska civila.
+ Kod Mojmila, na ulazu u Sarajevo, napadnut konvoj UNPROFOR-a.
  • 11. 6. - Beogradski taksisti protestuju, tražeći više benzina na bonove, zakačili se sa Vojislavom Šešeljem.
  • 12. 6. - Neuspešni muslimanski kontranapad na Vracama (Juka Prazina).
  • 13. 6. - Klečeći protest muzičara i kompozitora ispred Predsedništva Srbije.
  • 14 - 26. 6. - Operacija Koridor - opet uspostavljena veza između dve polovine Srpske republike BiH.
  • 14. 6. - Protest "Poslednje zvono" pred saveznom skupštinom (sa budilnicima), nakon litije na čelu sa Patrijarhom Pavlom (prva posle 45 godina).
  • 15. 6. - Dobrica Ćosić izabran za prvog predsednika SRJ.
+ Zajednička izjava predsednikâ Izetbegovića i Tuđmana pominje udružene vojne napore protiv "zajedničkog neprijatelja".
+ Sporazum o razumevanju američkog i ruskog predsednika, Buša i Jeljcina, o redukciji naoružanja (kasnije kodifikovan kao START II).
+ U Jekaterinburgu pronađen kostur posljednjeg ruskog cara Nikolaja II i carice Aleksandre.
  • 23. 6. - Njujorški mafijaški bos John Gotti osuđen na doživotni zatvor.
  • 26. 6. - Danska je evropski šampion u fudbalu (na takmičenje došla kao zamena za Jugoslaviju), nakon što je u finalu u Gothenborgu, Švedska, porazila Nemačku 2:0.
+ Operacija Lipanjske zore - hrvatski uspjeh u dolini Neretve.
+ Izjava Saveta bezbednosti UN traži od Srba da prekinu napade na Sarajevo i stave svoje teško oružje pod kontrolu UN.
+ Francuski predsednik Francois Mitterrand iznenada posetio Sarajevo.
+ Telohranitelj ubio alžirskog predsednika Mohameda Boudiafa.
  • 30. 6. - Rez. SB UN 762: od Hrvatske se traži povlačenje na položaje od pre 21. 6., a od jedinica JNA zaostalih u Hrvatskoj, kao i srpskih teritorijalaca i paravojnih formacija da se pridržavaju mirovnog plana.

Jul/Juli/Srpanj[uredi - уреди]

  • 1. 7. - Jugoslovenski dinar: skinuta jedna nula, vezuje se za dolar umesto za marku (200:1), inflacija preko sto odsto.
+ Izdat Bosanskohercegovački dinar (vredi samo na područjima pod kontrolom ARBIH).
  • 1. 7. - Izdate nove novčanice od 100 dinara (djevojka sa maramom) i 500 dinara (odrastao mladić).
  • 3. 7. - Herceg-Bosna donosi odluku "o privremenom ustrojstvu izvršne vlasti i uprave na području HZ HB".
+ Milan Panić, mandatar savezne vlade, stigao u Beograd, nakon što su ga vlasti SAD izuzele od sankcija prema SRJ.
  • 6. 7. - Na samitu G-7 u Minhenu, SAD izjavljuju da će podržati upotrebu vazdušne i pomorske sile, ako Srbi budu blokirali vazdušni most prema Sarajevu; deklaracija Sedmorice sutradan zahteva od srpskih snaga da prekinu napade na "bosanske gradove".
  • 6-29. 7. Kriza razoružanja Iraka: iračka vlada odbija pristup posmatračima UN u Ministarstvo poljoprivrede, ovi neko vreme "kampuju" ispred zgrade.
  • 7. 7. - Bos. Srbi zauzimaju Derventu.
  • 8. 7. - KEBS suspendovao članstvo SRJ, okrivljujući je za agresiju prema susedima.
  • 9. 7. - UN u Beogradu postigao sporazum sa predsednikom RSK Goranom Hadžićem o povratku "ružičastih zona" pod hrvatsku kontrolu.
+ Sastanak Izetbegović-Buš u Helsinkiju.
+ Rez. SB UN 764: pojačan Unprofor na sarajevskom aerodromu, reafirmiše se da se sve strane moraju pridržavati Ženevskih konvencija i da će svi koji čine ili naređuju njihovo kršenje biti pojedinačno odgovorni (osnova ICTY-ja).
+ Yitzhak Rabin novi premijer Izraela.
+ Neuspešna muslimanska ofanziva oko Sarajeva.

Avgust/August/Kolovoz[uredi - уреди]

+ Hrvatske obrambene snage (Blaž Kraljević) zauzimaju delove opštine Trebinje.
+ Poseta premijera SRJ Panića Sarajevu, snajperom ubijen američki novinar iz njegove pratnje.
+ SRJ priznala Sloveniju.
  • 14. 8. - Kod osječkog naselja Nemetina najveća razmena zarobljenika, po Budimpeštanskom sporazumu premijera SRJ i RH od 7. 8. (kasnije Dan sjećanja na zatočene i nestale tijekom Domovinskog rata).
  • 20. 8. - U granatiranju zapaljena zgrada bosanskog parlamenta.
  • 21. 8. - Masakr na Korićanskim stijenama - ubijeno oko 200 Muslimana i Hrvata, bivših zatvorenika logora Trnopolje.
  • 22. 8. - Američki obaveštajni zvaničnici: u srpskim logorima bilo ubistava i mučenja, bez dokaza za sistematska ubijanja.
  • 26-27. 8. - Mirovna konferencija u Londonu povodom Bosne i Hercegovine. Srbi pristali da stave teško naoružanje pod kontrolu UN i prekinu opsadu Sarajeva, ali Karadžić kaže da opsade nema; sukob Miloševića i Panića. Lord Owen je novi pregovarač EZ, nakon ostavke Lorda Carringtona.
  • 28. 8. - Novo granatiranje Sarajeva, uključujući štab UNPROFOR-a.
+ Zapadnoevropska unija i NATO će staviti 5000 vojnika na raspolaganje UN, sporazum o strožijem sprovođenju sankcija na Jadranu i Dunavu.
  • 29. 8. - Srpska strana objavila da diže opsadu Goražda (ARBiH zatim zauzima teren).
  • 31. 8. - Radikali tražili glasanje o poverenju saveznom premijeru Paniću, ali SPS podeljen.
  • avgust - Savezni premijer Milan Panić smenio pomoćnika ministra unutrašnjih poslova Mihalja Kertesa, zbog "neslaganja sa planom vlade o zabrani etničkog čišćenja u Jugoslaviji" (u vezi Hrtkovaca).
  • avgust, zadnja dekada - Uragan Andrew, kategorije 5, pustoši Bahame i američki jug.

Septembar/Rujan[uredi - уреди]

+ ARBiH napada srpske položaje kod Goražda.
  • 3. 9. - Raketom sa teritorije pod kontrolom Muslimana i Hrvata oboren italijanski transportni avion, prekinuti humanitarni letovi.
  • 4. 9. - Milanu Paniću nije izglasano nepoverenje.
  • 6. 9. - Hrvatske snage zahtevaju od vlade BiH da povuku svoje jedinice iz zapadnih delova Sarajeva.
  • 8. 9. - Ubijena dvojica francuskih pripadnika UNPROFOR-a (komandant UN optužuje ARBiH).
  • 9. 9. - SAD tvrde da Iran šalje oružje bosanskim Muslimanima (nešto zaplenjeno na zagrebačkom aerodromu).
  • 10. 9. - SAD optužuju vazduhoplovstvo bosanskih Srba da su koristili humanitarne letove kao štit.
+ Vladislav Jovanović, savezni ministar ino-poslova, dao ostavku iz neslaganja sa Panićevom politikom.
  • 11. 9. - Dogovor u principu između Hrvatske i SRJ o otvaranju autoputa Beograd-Zagreb i povlačenju jugoslovenske vojske sa Prevlake.
  • 14. 9. - Ustavni sud BiH presudio da je Hrvatska zajednica Herceg-Bosna nezakonita.
+ Rez. SB UN 776: UNPROFOR ojačan za 5000 ljudi, radi zaštite humanitarnih konvoja i drugih humanitarnih aktivnosti.
  • 15. 9. - Pismo Vensa i Ovena Karadžiću u kome se žale na bombardovanje Bihaća i okolnih mesta (Bosanski Srbi jedini imaju vazduhoplovstvo).
  • pol. septembra? - Potpuno presečena voda i struja Sarajevu.
  • 16. 9. - Crna sreda: britanska konzervativna vlada morala izvesti funtu sterlinga iz Evropskog mehanizma deviznog kursa, jer se nije mogla održati iznad donjeg limita (George Soros zaradio milijardu dolara kladeći se na pad funte).
+ Skupština Republike Srpske se izjasnila za savez sa SRJ.
  • 19. 9. - Rez. SB UN 777: SRJ ne može automatski nastaviti članstvo SFRJ u UN, preporučuje se Generalnoj skupštini da SRJ mora ponovo zatražiti članstvo (suspendovana iz UN 22/23. 9.).
  • 23. 9. - Aneks ranijem sporazumu između BiH i Hrvatske, uspostavljen komitet zajedničke odbrane.
+ Test DIVIDER operacije Julin u Nevadi je poslednji američki nuklearni test.
  • 25. 9. - Otvoren Kanal Rajna-Majna-Dunav.
  • 26. 9. - Kopredsednici mirovne konferencije Vens i Oven izjavili da su čuli opis marša "3 do 4 hiljade" proteranih Muslimana preko linije fronta u Travnik, dva dana ranije.
  • 30. 9. - Predsednici SRJ i Hrvatske, Dobrica Ćosić i Franjo Tuđman, potpisali u Ženevi sporazum o normalizovanju odnosa između dve države i povlačenju JNA sa Prevlake do 20. 10..
+ Proterivanje Muslimana sa Grbavice.
+ U Beogradu osnovan Radio Indeks.

Oktobar/Listopad[uredi - уреди]

  • 1. 10. - U SAD počeo je s radom Cartoon Network.
  • 2. 10. - Američki predsednik Buš izjavio da je spreman upotrebiti silu kako bi se sprovela buduća zabrana vojnih letova u BiH, nakon izveštaja o dejstvima bosanskih Srba.
+ Masakr u Carandiruu, ubijeno 111 robijaša tokom i nakon pobune u zatvoru u Sao Paulu.
  • 3. 10. - Nastavljeni humanitarni letovi za Sarajevo, nakon jednomesečne pauze.
+ Sinéad O'Connor pocepala papinu sliku na američkoj televiziji, protestujući protiv slučajeva zlostavljanja dece.
+ Rez. SB UN 779 (u vezi Hrvatske): pozdravlja se deklaracija predsednikâ od 30.9. (npr. da svi raseljeni imaju pravo na povratak i da su ništavne izjave o imovini date pod prinudom), uzbunjeni su zbog novih izveštaja o etničkom čišćenju u UNPA područjima. Istog dana Rez. SB UN 780: ovlašćen Generalni sekretar da formira Komisiju eksperata koji će ispitati informacije o kršenju Ženevskih konvencija.
  • 9. 10. - Rez. SB UN 781: zabrana vojnih letova iznad BiH (izuzimajući Unprofor), još se ne predviđa sila za sprovođenje.
  • 10. 10. - Izdate novčanice od 10.000 dinara (djevojčica) i 50.000 dinara (dječak).
  • 13. 10. - Karadžić pristaje da Vojska RS prizemlji avione.
+ Okršaj policije sa Albancima u Prištini.
  • 15. 10. - Prvi britanski kontigent, od 2400 vojnika, poslat u Hrvatsku.
  • 16. 10. - ARBiH u Sarajevu blokirala humanitarcima put sa aerodroma, plašeći se srpskog "tenkovskog napada".
+ Predsednik SRJ Ćosić apeluje na Miloševića da podnese ostavku.
  • druga polovina oktobra - Eskalira muslimansko-hrvatski sukob u BiH.
  • 19. 10. - Sastanak predsednikâ Ćosića i Izetbegovića u Ženevi, obećavaju poništavanje etničkog čišćenja i kažnjavanje zločinaca.
+ Republička policija zauzima zgradu saveznog MUP-a u Beogradu.
  • 20. 10. - Jedinice JNA napustile dubrovačko ratište na osnovu dogovora sa Hrvatskom i Unproforom, polustrvo Prevlaka pod kontrolom posmatrača UN.
+ Ćosić i Tuđman potpisuju još jedan sporazum u Ženevi.

Novembar/Studeni[uredi - уреди]

+ Milan Panić preživeo glasanje o poverenju (18-17 za njega u Veću republika, dan nakon izgubljenog glasanja u Veću građana).
  • 5. 11. - U Beogradu prvi broj pozorišnog lista "Ludus".
  • 6. 11. - Član Predsjedništva Republike BiH Stjepan Kljuić podnio ostavku na ovu funkciju.
  • 10. 11. - Rez. SB UN 786: 75 osmatrača zabrane vojnih letova iznad BiH, usled čestih izveštaja o njenom kršenju.
  • 11. 11. - Crkva Engleske dozvoljava ženama da postanu njeni svećenici.
  • 16. 11. - Rez. SB UN 787: traži se poštovanje integriteta BiH, osuđuje se naročito bosansko-srpske snage zbog nepoštovanja ranijih rezolucija, traži povlačenje Hrvatske vojske iz BiH, pojačavaju sankcije protiv SRJ (blokada na Dunavu i Jadranu).
  • 17. 11. - Ostvarena prva hrvatska internetska veza prema svijetu, u sklopu tadašnjeg projekta a današnje ustanove CARNet.
  • 19. 11. - Konvoj UN dopremio humanitarnu pošiljku u Bosansku Krupu, uz razmenu paljbe sa srpskim snagama (prvi put od kada je to dozvoljeno).
+ Komitet Saveta bezbednosti UN odobrio slanje opreme beogradskoj TV stanici Studio B (u decembru će je vlast oteti).
+ Artiljerijski napad VRS na Travnik.
  • 22. 11. - Brodovi NATO-a i Zapadnoevropske unije počeli da pretražuju brodove na ulazu u teritorijalne vode SRJ na Jadranu (sprovođenje pooštrene blokade).
  • 25. 11. - Čehoslovački federalni parlament donosi odluku o prestanku postojanja Čehoslovačke i njenoj podjeli ne nezavisne države - Češku i Slovačku.
  • ca. 28. 11. - Borbe na severu Bosne, oko srpskog koridora.

Decembar/Prosinac[uredi - уреди]

  • 1. 12. - Savezni premijer Milan Panić istakao kandidaturu za predsednika Srbije, protiv Miloševića, ali nedavno usvojeni zakon zahteva jednogodišnje stanovanje u Srbiji (Vrhovni sud mu odobrava 9. 12.).
+ Komisija za ljudska prava UN osudila bosanske Srbe kao najodgovornije za zločine u BiH (od 53 člana samo SRJ protiv).
+ Opet prekinuti humanitarni letovi za Sarajevo zbog puščane vatre.
  • 3. 12. - Nil Papvort poslao prvu SMS poruku: Merry Christmas.
+ Rezolucijom 794 Saveta bezbednosti UN dozvoljeno koaliciji na čelu sa SAD (UNITAF) da dopremi humanitarnu pomoć i uspostavi mir u Somaliji.
+ U Prištini ubijen jedan albanski demonstrant.
  • 4. 12. - Američke trupe se iskrcavaju u Somaliji.
  • 6. 12. - Snage VRS zauzele sarajevsko naselje Otes posle petodnevnih borbi.
+ Masa hinduskih demonstranata ruši džamiju Babri Masjid u gradu Ayodhya u državi Uttar Pradesh, pokrećući tako val krvavih hindusko-muslimanskih sukoba i nereda širom Indije.
+ Milan Kučan reizabran za predsednika Slovenije.
+ 20.12. i 10. 1. 1993. Coat of Arms of the Socialist Republic of Montenegro.svg Momir Bulatović reizabran za predsednika Crne Gore, DPS ubedljiv.
  • 27. 12. - Izvešteno da je preds. Buš upozorio "srpske lidere" (preds. Milošević i načelnik generalštaba Života Panić) da su SAD spremne upotrebiti vojnu silu ako "prošire rat" na Kosovo[1].
  • 28. 12. - Razgovori u Ženevi - rasprava o detaljima mirovnog plana za BiH, Izetbegović kritikovan zbog "gomilanja snaga" ARBiH na Igmanu.
+ Godišnja inflacija u SRJ 19.810%.
  • 29. 12. - U Skupštini SRJ izglasano nepoverenje saveznoj vladi Milana Panića.
+ Prema izjavi vlade, u Hrvatskoj ima 402.000 prognanika i 265.000 raseljenih osoba.
  • 31. 12. - Generalni sekretar UN Boutros Boutros-Ghali i izaslanik Cyrus Vance u poseti Sarajevu, izviždani od stanovnika.
  • decembar, druga polovina - Oko 10.000 Srba pobeglo preko Drine, usled napredovanja ARBiH prema Bratuncu.

Tokom godine[uredi - уреди]

Rođenja[uredi - уреди]

Smrti[uredi - уреди]

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1992.

Dani sećanja[uredi - уреди]

Nobelove nagrade[uredi - уреди]

Važniji pokretni dani[uredi - уреди]

Reference[uredi - уреди]

  1. BUSH WARNS SERBS NOT TO WIDEN WAR, New York Times, December 28, 1992

Literatura/Spoljne veze[uredi - уреди]

Takođe pogledati[uredi - уреди]