Demokratska stranka Srbije

Izvor: Wikipedia

Demokratska stranka Srbije je konzervativna politička stranka u Srbiji, koja se uglavnom smatra strankom desnog centra, odnosno demohrišćanske orijentacije.

Osnivanje i rad u opoziciji[uredi - уреди]

Nastala je 1992. godine kada se od Demokratske stranke otcijepila nacionalistička frakcija na čelu s Vojislavom Koštunicom. Povod je bila ideja da DS koalira sa Srpskim pokretom obnove i nezavisnim intelektualcima pod imenom DEPOS.

DSS je te godine učestvovala na vanrednim izborima za srpski parlament, ali je osvojila mali broj poslaničkih mesta. Na sledećim izborima za Skupštinu, 1993. godine, DSS je učestvovala i osvojila 7 mandata.

1996. godine stranka je pristupila koaliciji „Zajedno“, koju su činili DS, GSS i SPO. Posle izbora za saveznu Skupštinu, DSS je napustila koaliciju. Na lokalnim izborima u novembru iste godine učestvovala je samostalno.

Posle toga, sve do 2000. godine, DSS je retko učestvovala u protestima protiv tadašnje vlasti, kojoj se suprotstavljala samo uobičajenim sredstvima partijske borbe. U toku intervencije NATO 1999. godine DSS je pokazivala veliku kritičnost i prema tadašnjem režimu i prema NATO intervenciji zbog čega je njen uticaj rastao.

Pobeda DOS-a[uredi - уреди]

Januara 2000. godine, formiran je DOS. Njega je u početku činilo 19 stranaka, uključujući i Demokratsku stranku Srbije.

U leto te godine, raspisani su redovni izbori za savezni parlament, lokalnu samoupravu Srbije, ali i vanredni izbori za predsednika SRJ. Opozicija je tada istakla Vojislava Koštunicu kao svog predsedničkog kandidata.

24. septembra, Vojislav Koštunica je ubedljivo pobedio tadašnjeg predsednika SRJ i kandidata vladajuće stranke Slobodana Miloševića. Međutim, izborna komisija to nije htela da prizna. Nastupili su protesti po celoj zemlji. Konačno, 5. oktobra, nekoliko stotina hiljada ljudi je u Beogradu na silu zauzelo najvažnije državne institucije i dovelo DOS na vlast.

Vojislav Koštunica stupio je na dužnost predsednika Jugoslavije 7. oktobra.

Vlada DS i DSS i ostalih stranaka DOS-a[uredi - уреди]

Ulazak u Vladu[uredi - уреди]

DOS je na vanrednim izborima za republički parlament osvojio 176 poslaničkih mesta. DSS je dobila, po raspodeli među strankama, 44 mandata.

25. januara 2001. godine, Zoran Đinđić (predsednik DS) formirao je novu Vladu Srbije. DSS je dobila nekoliko ministarskih mesta.

Izlazak iz Vlade[uredi - уреди]

Avgusta 2001. godine, DSS je napustila Vladu i vladajuću koaliciju, zbog toga što su tvrdili da je Vlada Srbije povezana sa kriminalom.

Septembra 2002. godine, Vojislav Koštunica bio je kandidat DSS-a na izborima za predsednika Srbije. Ušao je u drugi krug zajedno sa kandidatom kojeg je podržao vladajući DOS - Miroljub Labus. 13. oktobra, Koštunica je u drugom krugu osvojio više glasova od Labusa, ali su zbog nedovoljnog odaziva birača izbori proglašeni neuspelim. 8. decembra na ponovljenim izborima, Koštunica je opet osvojio najviše glasova (ispred predsednika SRS Vojislava Šešelja) ali opet izbori nisu uspeli zbog nedovoljnog broja izašlih birača.

Koštiničin mandat predsednika SRJ je prestao u februaru 2003. godine sa formiranjem Državne zajednice Srbija i Crna Gora.

Posle ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića, 12. marta 2003, Koštunica je predlagao da se u Srbiji formira koncentraciona Vlada. Međutim, taj predlog je odbijen.

DSS je kasnije kao opoziciona stranka učestvovala u rušenju kabineta novog premijera Zorana Živkovića. Tako je, novembra te godine, došlo do pada Vlade, kraja DOS-a, i raspisivanja vanrednih skupštinskih izbora za 28. decembar 2003.

Dolazak na vlast[uredi - уреди]

DSS je ovim izborima bila druga po broju glasova i dobila je 53 poslanička mesta. Član DSS-a Dragan Maršićanin izabran je februara 2004. godine za predsednika Skupštine Srbije.

Tokom tog meseca, DSS je sklopio savez sa G 17+ i koalicijom SPO-NS o formiranju buduće Vlade Srbije. Međutim, nedostajala im je podrška još jedne stranke. Nisu uspeli pregovori o tome da DS učestvuje u budućoj vlasti. Vojislav Koštunica je postigao dogovor da SPS podrži Vladu u parlamentu, ali da njegovi predstavnici ne dobiju ministarska mesta.

3. marta 2004. godine, Vojislav Koštunica je izabran za premijera Srbije, odnosno predsednika manjinske vlade kojoj je podršku dala SPS.

Na izborima za predsednika Srbije, juna te godine, Dragan Maršićanin je bio kandidat vladajuće koalicije. Osvojio je četvrto mesto, što je pokazalo da Vlada ne uživa veliku podršku naroda.

Na poslednjoj skupštini DSS, 5. juna 2005. godine, Koštunica je ponovo izabran za predsednika stranke, kao jedini kandidat za to mesto, a za potpredsednike stranke izabrani su Sanda Rašković Ivić, Vladeta Janković, Aleksandar Popović, Aleksandar Pravdić i Dragan Jočić.

Vlada Vojislava Koštunice završila je mandat posle nepune tri godine pošto je 30. oktobra na referendumu odobren novi Ustav Srbije, što je bio najvažniji politički cilj DSS-a, a ustavnim zakonom su predviđeni izbori za sve nivoe vlasti.

Na januarskim (prevremenim) parlamentarnim izborima 2007. godine, DSS je učestvovala u koaliciji sa Novom Srbijom Velimira Ilića, na čijim delu liste su još i Srpski demokratski pokret obnove Veroljuba Stevanovića i Vojislava Mihailovića, kao i Jedinstvenom Srbijom Dragana Markovića - Palme. Ova koalicija je nazvana "Narodnjačka koalicija". Koalicija je osvojila 16,55 % glasova i 47 mandata, od čega je DSS-u pripalo 33.

U maju 2007. Koštunica je formirao novu vladu koju čine Koštunica, G17+ i Demokratska stranka.

Vanjske veze[uredi - уреди]