Komonvelt nacija

Izvor: Wikipedia

Komonvelt nacija (en. Commonwealth) je udruženje nezavisnih suverenih zemalja širom sveta od kojih su većina nekadašnji članovi Britanske imperije. Komonvelt je poznat i pod nazivima Komonvelt nacija, Britanski Komonvelt nacija i Britanski Komonvelt. Udruženje je labavog karaktera; članice, kojih trenutno ima 53, mogu da napuste Komonvelt kad god žele.

Na čelu Komonvelta tradicionalno se nalazi britanski monarh, trenutno kraljica Elizabeta II. Kraljica predstavlja simbol jedinstva država Komonvelta i nema nikakvu suštinsku izvršnu moć. Većina članica ima sopstvene šefove država, dok 15 njih priznaje britanskog monarha kao vođu. Te članice se nazivaju Commonwealth Realms. Ujedinjeno Kraljevstvo nema moć da kroz strukture Komonvelta na bilo koji način utiče na politiku i unutrašnja pitanja zemalja članica.

Na čelu Sekretarijata Komonvelta, glavne poveznice svih članica, nalazi se generalni sekretar Don Mek-Kinon (en. Don McKinnon). Sedište Komonvelta se nalazi u Vestminsteru, London.

Istorija[uredi - уреди]

Iako je na brojnim konvencijama strogo naglašeno da Komonvelt nema nikakve sličnosti za nekadašnjom Britanskom Imperijom, činjenica je da je Komonvelt nezvanični sukcesor raspadnute imperije.

Već krajem XIX veka, u britanskim prekomorskim posedima - kolonijama najrazličitijeg statusa - javljaju se snažni nacionalni pokreti koji su za cilj imali oslobađanje od britanske vlasti. Raspad imperije je bio postepen i ne preterano turbulentan. Niz kolonija dobija samoupravu dok se drugima daju izvesne povlastice. Britanski političari sa početka XX veka se trude da naglase kako kolonije ni na koji način nisu podređene Britaniji već da je to unija jednakih koji dele vernost prema Kruni. Ova formulacija bila je osnov Vestminsterskog statuta iz 1931. kojom se ovakvo stanje nazvalo Britanskim Komonveltom nacija.

Međutim, završetkom Drugog svetskog rata, ratom razorena Britanija više nije imala moć da sačuva Imperiju. Nezavisnost bivših protektorata i kolonija značila je njen kraj. Iz ovih razloga iz naziva zajednice se izbacuje asocijacija sa Britanijom što budućoj organizaciji ostavlja ime Komonvelt nacija.

Uzima se da moderan Komonvelt nastaje Londonskom deklaracijom iz 1949. kada je ozvaničena činjenica da su njegove članice nezavisne suverene države. Članstvu nisu pristupili brojni bivši protektorati (Egipat, Izrael, Irak, Sudan, Katar, Ujedinjeni Arapski Emirati, Bahrein...). Irska je, takođe, odlučila da ne pristupi Komonveltu.

Članstvo[uredi - уреди]

Članstvo u Komonveltu (2005.). Članice su obojene u plavo.

Komonvelt trenutno broji 53 članice. Zajedno one imaju 1,9 milijardi stanovnika, što znači da je oko 30% svetske populacije u Komonveltu. Najbrojnija je Indija, a Tuvalu je član sa najmanjim brojem stanovnika, oko 11.000. Komonvelt, odnosno njegove članice, zauzimaju površinu od oko 3,2 miliona kvadratnih kilometara.

Iako je članstvo otvoreno za sve koji prihvataju osnovne principe i vrednosti Komonvelta, sve članice su imale nekakve veze sa istorijskom kolonizacijom od strane Britanije. Izuzetak su Ruanda i Mozambik.

Brojne druge zemlje su potencijalni kandidati za članstvo u Komonveltu. Palestina i Jemen su podneli prijave dok se sličan potez očekuje i od Mijanmara. Izrael, Jordan i Alžir će se možda odlučiti za članstvo. Politička scena Irske je podeljena po pitanju da li bi Irska trebalo da se ponovno priključi Komonveltu.

Članstvo u Komonveltu je dobrovoljnog karaktera, tako da svaka od članica može da ga napusti po želji. Iako Komonvelt nema instituciju isključenja iz članstva poslednjih godina je niz članica (privremeno) suspendovano iz Sekretarijata Komonvelta zbog neuspeha u održavanju demokratskih vrednosti i ljudskih prava. Ukoliko bi neka od članica Commonwealth Realms proglasila republiku automatski bi prestala da bude članica osim, kao što je to bio slučaj sa Indijom, ukoliko se ne donese posebna odluka. Slična situacija se odigrala i sa Maldivima posle njihovog unilateralnog proglašenja nezavisnosti od Britanije, koji su kasnije ponovno primljeni u članstvo.

Principi, vrednosti i ciljevi[uredi - уреди]

Principi i vrednosti Komonvelta u koje članice veruju su uobličeni u Deklaraciji objavljenoj u Harareu, Zimbabve tokom sastanka šefova vlada članica. Oni su, kako u Deklaraciji (član 4.) stoji, sledeći:

  • “mi verujemo da su međunarodni red i mir, globalni ekonomski napredak i vladavina međunarodnog prava presudni za bezbednost i napredak čovečanstva;
  • mi verujemo u slobodu pojedinca po zakonu, u jednaka prava za sve građane bez obzira na pol, rasu, boju, poreklo ili političko opredeljenje, i u neotuđivo pravo pojedinca da kroz slobodne i demokratske političke procese učestvuje u uređenju društva u kome živi;
  • mi vidimo rasne predrasude i netoleranciju kao opasnu bolest i pretnju zdravom razvitku, i rasnu diskriminaciju kao apsolutno zlo;
  • mi se protivimo svim oblicima rasne opresije, i posvećeni smo principima ljudskog dostojanstva i jednakosti;
  • mi shvatamo važnost i hitnost ekonomskog i socijalnog razvitka radi zadovoljenja osnovnih potreba i aspiracija ogromne većine naroda sveta, i želimo progresivno uklanjanje širokih razlika u standardima življenja između naših članica.”

Međutim, mnogi veruju da je ova idealizovana slika Komonvelta daleko od istine. U skorije vreme državnici kao predsednik Zimbabvea Robert Mugabe, su kritikovali Komonvelt tvrdnjama da “Beli Komonvelt” koga čine članice sa pretežno belom populacijom žele da preko Komonvelta iskoriste siromašnije afričke članice utičući na političke promene u afričkim državama koje su motivisane rasističkim i kolonijalističkim nagonima. On smatra da “Beli Komonvelt” želi da kontroliše Komonvelt kao celinu što ga čini neokolonijalističkom organizacijom.

Članice Komonvelta su inicijalno od članstva imali daleko više koristi nego što je to slučaj danas. Naime, po osnivanju Komonvelt je bio značajan ekonomski blok u kojem su članice pod povoljnim uslovima na obostranu korist međusobno trgovale. Međutim, ulaskom UK u EU većina ovih povlastica se ugasilo. Mnogi analitičari se pitaju da li je opravdano postojanje organizacije čiji je osnovni povezujući faktor istorijska povezanost za Britaniju. Činjenica da značajnije države Zapadne Evrope i Severne Amerike nisu članice Komonvelta u velikoj meri utiče na ugled ove grupacije. Veruje se da na globalnom nivou Komonvelt nema preterani uticaj i da je generalno on remnant prošlosti i čuvar tradicije. Jedina polja na kojima je Komonvelt posebno aktivan su širenje ljudskih prava i sloboda kao i demokratije uopšte. Kulturni aspekat saradnje među članicama je takođe i bitan a državljani ugroženijih članica imaju određene privilegije kada je u pitanju školovanje i imigracija u UK.

Unutrašnja organizacija[uredi - уреди]

Kraljica Elizabeta II

Kao što je prethodno rečeno, na čelu Komonvelta se nalazi britanska kraljica Elizabeta II. Iako se tradicionalno na čelu Komonvelta nalazi vladajući britanski monarh ovo pravo nije zagarantovano. Elizabetin naslednik, Princ Čarls od Velsa ukoliko postane kralj će morati da dobije podršku zemalja članica ispred Sekretarijata Komonvelta ukoliko bude želeo da predvodi Komonvelt.

Sekretarijat Komonvelta ima izvesnu izvršnu moć. Postoji od 1965. Stacioniran je u Londonu. Na čelu se nalazi Generalni Sekretar koji ima jednog Zamenika.

Najvažnije mesto donošenja odluka su Sastanci šefova vlada zemalja Komonvelta na kojima se razmatraju pitanja od zajedničkog interesa. Na ovim sastancima teži se postizanju kompromisa i koncenzusa među članicama pre nego nametanje rešenja koje podržava većina.

Zvanični jezik organizacije je engleski.

Eksterni linkovi[uredi - уреди]