Ujedinjeni narodi

Izvor: Wikipedia
(Preusmjereno sa UN)
Ujedinjeni Narodi
Ujedinjene Nacije

Zastava Ujedinjnih Naroda

(Opis)
Službeni jezici engleski, francuski, španski, ruski, kineski, arapski
Generalni Sekretar UN Ban Ki Mun (od 2007)
Osnovana 24. oktobra, 1945
Broj zemalja članica 192
Sjedište Ujedinjenih naroda Nju Jork, SAD
Službena Web stranica http://www.un.org/
Uredi

Ujedinjeni Narodi ili Ujedinjene Nacije je svjetska organizacija sa sjedistem u New Yorku.

Tekst Povelje usvojene na konferenciji predstavnika pedeset zemalja u San Franciscu 1945. godine: U uvodnom dijelu tog dokumenta između ostalog se kaže :"Mi, ujedinjeni narodi, odlučni smo sačuvati buduća pokoljenja od užasa rata, koji je dva puta u toku našeg života donio čovječanstvu neopisive patnje, i potvrditi vjeru u osnovna prava čovjeka, u dostojanstvo i vrijednost ljudske ličnosti, u ravnopravnost muškarca i žene, velikih i malih naroda. Odlučni smo stvoriti uvjete pod kojima bi se održali prava i poštivanje obveza što nastaju iz ugovora i drugih izvora međunarodnog prava te raditi na postizanju društvenog napretka i boljih životnih uvjeta u sve većoj slobodi."

Povelja je promovisala osnovne ciljeve Ujedinjenih naroda: održanje međunarodnog mira i sigurnosti, razvijanje prijateljskih odnosa na temelju poštovanja ravnopravnosti i samoodređenja naroda te suradnju u rješavanju ekonomskih, socijalnih, kulturnih i humanitarnih teškoća. Ujedinjeni narodi će usklađivati djelatnost različitih naroda u ostvarivanju tih ciljeva. Ujedinjeni narodi su od Drugog svjetskog rata, bez obzira na svoju nesavršenost i neuspjehe mnogih pothvata, opravdali svoje postojanje i pokazali se nezamjenjivom inistitucijom međunarodne suradnje, očuvanja svjetskog mira i sigurnosti.

Istorija[uredi - уреди]

Sedište Ujedinjenih nacija u Ženevi, Švajcarska
Glavni članak: Društvo naroda

Ujedinjene nacije su osnovane kao naslednica Društva naroda i Treće internacionale, za koje su mnogi smatrali da su neefikasne u ulogama međunarodnih upravnih tela: obe su formirane kao odgovor na Prvi svetski rat, na pretpostavakama da bi takvi ratovi mogli biti sprečeni od strane takve jedne organizacije, ali ipak nisu uspele da spreče izbijanje Drugog svetskog rata. Najveća prednost koje Ujedinjene nacije imaju nad Društvom naroda je sposobnost da održavaju i isporuče oružane snage svojih članica kao mirotvorce.

Termin „Ujedinjene nacije“ skovao je Frenklin Delano Ruzvelt tokom Drugog svetskog rata, kojim je označio Saveznike. Prvi put je formalno korišćen 1. januara, 1942 u Deklaraciji Ujedinjenih nacija, koja je angažovala Saveznike na principima Atlantske povelje i obavezala ih da ne sklapaju pojedinačno mir sa Silama Osovine.

Ideja o Ujedinjenim nacijama je razrađena u deklaracijama potpisanih na Savezničkim konferencijama u Moskvi, Kairu i Teheranu tokom 1943. Od avgusta do oktobra 1944, predstavnici Francuske, Republike Kine, Ujedinjenog Kraljevstva, Sjedinjenih Država, i Sovjetskog Saveza sastali su se kako bi razradili planove kod Dumbarton Ouksa u Vašingtonu. Ti i kasniji razgovori proizveli su predloge koji opisuju smisao postojanja organizacije, njenog članstva i organa, kao i sporazume za održavanje međunarodnog mira i sigurnosti i međunarodne socijalne i ekonomske saradnje.

Dana 25. aprila 1945, počela je prva konferencija Ujedinjenih nacija o međunarodnim organizacijama u San Francisku. Pored vlada zemalja, određen broj nevladinih organizacija, uključujući Lions Klab Internešnl, je bilo pozvano da prisustvuje stvaranju povelje. Pedeset nacija koje su imale svoje predstavnike na konferenciji potpisalo je Povelju Ujedinjenih nacija dva meseca kasnije, 26. juna. Poljska nije imala predstavnike na konferenciji, ali joj je sačuvano mesto među originalnim potpisima, koji je dodala kasnije. Ujedinjene nacije su nastale 24. oktobra, 1945, pošto su Povelju ratifikovale pet stalnih članica Saveta bezbednostiRepublika Kina, Francuska, Sovjetski Savez, Ujedinjeno Kraljevstvo, i Sjedinjene Države — i većina ostalih 46 potpisnica.

S početka, organizacija je bila poznata pod nazivom Organizacija Ujedinjenih nacija, ili OUN. Međutim, od 1950ih, spominju se i kao Ujedinjene nacije, ili UN.

Sedište[uredi - уреди]

Trenutna zgrada sedišta je izgrađena u Njujorku (zgrada međutim ne pripada Sjedinjenim Državama) tokom 1949 i 1950 pored Ist Rivera na zemljištu kupljenom pomoću donacije od 8,5 miliona dolara od strane Džon D. Rokfelera, mlađeg, a dizajnirao ju je međunarodni tim arhitekata uključujući Le Kurbizer (Francuska), Oskar Nimajer (Brazil), i predstavnici mnogih drugih nacija. Volas K. Harison, direktor firme Harison end Ambrovic, je predvodio tim. Sedište UN-a je zvanično otvoreno 9. januara, 1951. Iako je glavno sedište u Njujorku, veliki broj agencija se nalazi u Ženevi, Hagu, Beču, Montrealu, Bonu i na drugim mestima. Adresa zgrade UN-a je: 760 United Nations Plaza, New York, NY 10017, U.S.A. Iz bezbednosnih razloga sva pošta koja se šalje na tu adresu podleže predhodnoj proveri [1].

Pošto glavna zgrada UN-a zastareva, trenutno se gradi privremeno sedište koje je dizajnirao Fumihiko Maki na Prvoj Aveniji između 41. i 42. ulice dok se trenitna zgrada ne proširi.

Kancelarija Ujedinjenih nacija u Ženevi je evropsko sedište organizacije. Sve do 1949, Ujedinjene nacije su bile smeštene u San Francisku.

Finansije[uredi - уреди]

UN sistem se finansira na dva načina: oporezovanim i dobrovoljnim prilozima zemalja članica. Regularni dvogodišnji budžet UN-a i njenih agencija finansira se oporezivanjem. Na Generalnom zasedanju određuje se budžet i odlučuje porez za svaku članicu. Ovo je uglavnom zasnovano na relativnoj sposobnosti svake zemlje da plati porez, mereno prihodima po glavi stanovnika, zajedno sa drugim faktorima.

Na Zasedanju je ustanovljen princip da UN ne treba da budu previše zavisne ni od jedne članice za finansiranje njenih projekata. Stoga, postiji maksimalna iznos, koja određuje najveću sumu kojom bilo koja članica može biti oporezovana. U decembru 2000, na Zasedanjuj je izmenjen nivo poreza kako bi bolje reflektovao trenutnu situaciju u svetu. Kao deo ovih izmena, regularan budžetski maksimum je smanjen sa 25% na 22%. Sjedinjene Države su jedina članica koja ispunjava taj maksimum, ali i dalje duguje Organizaciji na stotine miliona dolara. Na skali najviše oporezovanih od 2000. godine, ostali veći doprinosioci budžetu UN-a za 2001. su Japan (19.63%), Nemačka (9.82%), Francuska (6.50%), Velika Britanija (5.57%), Italija (5.09%), Kanada (2.57%), Španija (2.53%), i Brazil (2.39%).

Posebni programi UN-a koji nisu uključeni u regularan budžet (kao što su UNICEF, UNDP, UNHCR, i SPH) se finansiraju dobrovoljnim prilozima vlada zemalja članica. Jedan deo ovoga je u formi poljoprivrednih dobara kao donacija unesrećenim područijima, ali veći deo predstavljaju novčane donacije.

Ciljevi i aktivnosti[uredi - уреди]

Međunarodne konferencije[uredi - уреди]

Zemlje članice UN-a i njene agencije — „deoničari“ sistema — upravljaju i odlučuju o administrativnim pitanjima na regularnim sastancima koji se održavaju svake godine. Upravna tela sačinjena od zemalja članica uključuje ne samo Generalnu skupštinu, Ekonomski i socijalni savet, i Savet bezbednosti, već i tela koja upravljaju svim ostalim agencijama UN-a. Na primer, Svetska zdravstvena skupština i izvršni odbor nadgledaju rad Svetske zdravstvene organizacije.

Ako se neko pitanje smatra posebno značajnim, Generalna skupština može organizovati međunarodnu konferenciju kako bi privukla svetsku pažnju i stvorila konsenzus za kordinisanu akciju. Skorašnji primeri su:

Međunarodne godine i drugo[uredi - уреди]

Glavni članak: Međunarodni praznici

UN objavljuju i kordinišu projekat „Međunarodna godina...“ kako bi se stekla svetska pažnja o važnim pitanjima. Koristeći simboliku UN-a, specijalno dizajniran logo za svaku godinu, i infrastrukturu UN sistema za kordinisanje projekata širom sveta, različite godine su postale katalizatori za ubrzavanje rešavanja ključnih pitanja na globalnom nivou.

Kontrola oružija i razoružanje[uredi - уреди]

Povelja Ujedinjenih nacija iz 1945 razmatra sistem regulacije koji će osigurati „minimalno korišćenje ljudskih i ekonomskih resursa u svetu za oružane snage“. Pojava nuklearnog oružja se javila samo nekoliko nedelja posle potpisivanja Povelje i obezbedila trenutni podsticaj za sprovođenje koncepta kontrole naoružanja i razoružanje. U istinu, prva rezolucija prvog sastanka Generalne skupštine (24. januara 1946) bila je naslovljena „Stvaranje komisije za bavljenje problemima nastalim otkrićem atomske energije“ i sazvala je komisiju da načini konkretne predloge za „sprečavanje naoružavanja atomskim oružjem i bilo kojim drugim oružjem sposobnim za masovno uništenje“.

UN su organizovale nekoliko foruma o pitanjima multilateralnog razoružavanja. Glavni su Prva komisija Generalne skupštine i UN komisija za razoružanje. Tema dnevnog reda je uključivala i razmatranje mogućih prednosti zabrane nuklearnih proba, kontrolu naoružavanja u svemiru, napore ka zabrani korišćenja hemijskog oružja, uništenje nuklearnog i konvencionalnog oružja, stvaranje zona bez nuklearnog oružja, smanjenje vojnih budžeta, i mere za jačanje međunarodne bezbednosti.

Konferencija o razoružanju predstavlja forum uspostavljen od strane međunarodne zajednice kako bi se pregovaralo o multilateralnoj kontroli oružja i razoružanju. Ima 66 članova iz svih krajeva sveta, uključujući pet glavinih nuklearnih sila (Narodna Republika Kina, Francuska, Rusija, Ujedinjeno Kraljevstvo i SAD). Iako konferencija ne predstavlja formalno organizaciju UN-a, povezana je sa UN preko ličnog predstavnika Generalnog sekretara; ovaj predstavnik ima ulogu generalnog sekretara konferencije. Rezolucije usvojene od strane Generalne skupštine često zahtevaju razmatranje važnih pitanja razoružanja na konferenciji. Za uzvrat, konferencija podnosi godišnji izveštaj svojih aktivnosti skupštini.

Mirovne misije[uredi - уреди]

Mirovnjaci UN-a se često šalju u različite regione gde postoje oružani konflikti, u cilju sprovođenja uslova mirovnih pregovora i kako bi onemogućili dalji nastavak borbi, na primer u Istočnom Timoru do sticanja nezavisnosti 2001. Ove snage obezbeđuju zemlje članice Ujedinjenih nacija. Svi mirovne misije UN-a mora prvo odobriti Savet bezbednosti.

Izbeglički kamp posle sukoba u Darfuru

Osnivači Ujedinjenih nacija su se nadali da će organizacija delovati u cilju sprečavanja konflikta između nacija i tako onemogućiti buduće ratove, širenjem ideala kolektivne bezbednosti. Ova nadanja se nisu u potpunosti obistinila. Tokom Hladnog rata (od 1947 pa sve do 1991), podela sveta na neprijateljske blokove je značajno otežala stvaranje mirovnih sporazuma. Po završetku Hladnog rata, ponovo su se javili zahtevi za UN da postane agencija za postizanje svetskog mira i međusaradnje, kako je nekoliko desetina vojnih konflikta i dalje trajalo širom sveta. Međutim, raspad Sovjetskog Saveza je takođe ostavio SAD u jedinstvenoj poziciji globalne dominacije, stvarajući nove izazove za UN.

Mirovne misije se finansiraju oporezivanjem, izdvajanjem dela sredstava redovnog budžeta, ali i uključenjem dodatnih sredstava pet stalnih članica Saveta bezbednosti, koje moraju odobriti sve mirovne operacije. Ova dodatna sredstva služe za popunjavanje budžeta jer se daje popust na porez manje razvijenim zemljama. Decembra 2000, izmenjena je visina poreza za redovan budžet i za mirovne operacije. Visina poreza za mirovne operacije je formirana tako da se menja na svakih šest meseci i i projektovana je tako da bude oko 27% u 2003.

Ukupni troškovi mirovnih misija UN-a su dostigli vruhunac između 1994 i 1995; krajem 1995 ukupni troškovi su bili nešto viši od 3,5 milijarde dolara. Ukupni troškovi mirovnih misija UN-a za 2000, uključujući operacije koje se finansiraju iz redovnog bidžeta UN-a kao i iz budžeta za mirovne misije, iznosili su negde oko 2,2 milijarde dolara.

Mirovne snage Ujedinjenih nacija su 1988 dobile Nobelovu nagradu za mir. U 2001, UN i Generalni sekretar Kofi Anan dobili su Nobelovu nagradu za mir „za trud ka stvaranju organizovanijeg i mirnijeg sveta“.

UN održava veći broj medalja Ujedinjenih nacija koje se dodeljuju vojnim licima pri UN-u. Prvo takvo odlikovanje koje se pojavilo bilo je Medalja za službu Ujedinjenih nacija, koja se dodeljivala snagama UN-a koji su učestvovali u Korejskom ratu. NATO medalja je stvorena na sličnom principu i obe se smatraju međunarodnim, a ne vojnim odlikovanjima.

Ljudska prava[uredi - уреди]

Težnja ka ostvarenju ljudskih prava je glavni razlog stvaranja UN. Zverstva iz Drugog svetskog rata i genocid stvorilo je konsenzus da nova organizacija mora delovati u cilju sprečavanja sličnih tragedija u budućnosti. Najraniji zadatak je bilo stvaranje pravne osnove za razmatranje i postupanje po žalbama o kršenjima ljudskih prava.

Povelja Ujedinjenih nacija obavezuje sve zemlje članice na promovisanje „univerzalnog poštovanja svih, i pridržavanje ljudskim pravima“ i na uzimanje „zajedničkih i odvojenih akcija“ ka stvaranju takvog sveta. Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, iako pravno neobavezujuća, je usvojena od strane Generalne skupštine 1948. godine kao zajednički standardza sve. Skupština redovno preispituje poštovanje ljudskih prava. UN komisija o poštovanju ljudskih prava (UNHCR), pod pokroviteljstvom EKOSOC-a, je primarno telo UN-a zaduženo za promovisanje ljudskih prava, pre svega putem ispitivanja i ponude tehničke pomoći. Kao što je dogovoreno, Visoki komesar za ljudska prava je zvanično jedini odgovorni za sve UN aktivnosti vezana za ljudska prava.

Ujedinjene nacije i njene agencije su glavni podržavaoci i inplementatori principa stvorenih u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima. Glavni zadatak je podržavanje zemalja koje se nalaze u tranziciji ka demokratiji. Tehnička podrška u obezbeđivanju slobodnih i fer izbora, poboljšanje pravosudnig sistema, stvaranje ustava, edukacija o ljudskim pravima, i transformisanje vojnih pokreta u političke partije su značajno doprinele demokratizaciji širom sveta.

UN takođe značajno podržavaju prava žena za aktivno učešće u političkom, ekonomskom, i društvenom životu u svojim zemljama. UN doprinosi podizanju svesti o ljudskim pravima preko sporazuma i preko obraćanja pažnje na zloupotrebe preko rezolucoja Generalne skupštine i Saveta bezbednosti kao u preko presuda MSP-a.

Humanitarna pomoć i međunarodni razvoj[uredi - уреди]

U saradnji sa drugim organizacijama, kao što je Crveni krst, UN obezbeđuje hranu, pijaću vodu, smeštaj i ostale humanitarne potrebe za društva pogođena glađu, izbegla od rata, ili nekom drugom nepogodom. Glavni humanitarni ogranci UN-a su Svetski program hrane (koji pomaže da se prehrani više od 100 miliona ljudi godišnje u 80 zemalja), Visoki komesar za izbeglice koji deluje u više od 116 zemalja, kao i mirovne misije u 24 zemlje. S vremena na vreme, humanitarni radnici UN-a bivaju podvrgnuti napadima paravojnih snaga.

UN je takođe uključen u podršku razvoju, npr. putem formulisanja Milenijumskih ciljeva razvoja. Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) je najveći multilateralni izvor tehničke podrške nerazvijenim zemljama na svetu. Organizacije kao što su SZO, UNAIDS i Svetski fond za borbu protiv SIDA-e, tuberkuloze i malarije su vodeće institucije za borbu protiv SIDA-e širom sveta, naročito u siromašnim zemljama. Populacioni fond UN-a je veliki dobavljač reproduktivnih usluga. Pomogao je u smanjenju stope smrtnosti kod dece i majki u preko 100 zemalja.

UN godišnje objavljuje Indeks društvenog razvoja (HDI), komparativni pokazatelj svrstava zemlje po siromaštvu, pismenosti, obrazovanju, živornim očekivanjima, i drugim faktorima.

Izbeglički kamp na istoku Demokratske Republike Kongo

UN potpomažu razvoj društava preko više svojih agencija i odseka:

UN su pomogle u sprovođenju izbora u zemljama sa malom demokratskom tradicijom, uključujući skorašnje u Avganistanu i Istočnom Timoru.

UN takođe vodi međunarodne krivične tribunale, uključujući Međunarodni krivični tribunal za Ruandu (MKTR), za bivšu Jugoslaviju (MKTJ), specijalan sud za Sijera Leone, i ad hoc sud za Istočni Timor.

Dana 9. marta, 2006, Generalni sekretar Kofi Anan pokrenuo je Centralni fond za hitne slučajeve (CFHS) za ljude koji žive na Rogu Afrike kojima preti gladovanje. [2]

Sporazumi i međunarodno pravo[uredi - уреди]

UN pregovara sporazume kao što su Konvencija Ujedinjenih nacija o zakonu na moru kako bi se izbegle potencijalne međunarodne razmirice. Razmirice oko korišćenja okeana mogu biti rešene od strane specijalnog suda.

Međunarodni sud pravde (MSP) je glavno sudsko telo UN-a. Svrha mu je da donosi presude i rešava razmirice između država. MSP je počeo sa radom 1946. godine i nastavlja da postoji i danas. Među značajnije parnice se ubrajaju: Kongo protiv Francuske, gde je Demokratska Republika Kongo optužila Francusku za ilegalno zadržavanje bivših šefova država optuženih za ratne zločine; i Nikaragva protiv Sjedinjenih Država, gde Nikaragva optužuje Sjedinjene Države za ilegalno naoružavanje paravojnih snaga.

Značajnije ličnosti pri UN-u[uredi - уреди]

Mnogi poznati humanitarci i slavne ličnosti su uključene u rad Ujedinjenih nacija uključujući; Endru Hepbern, Deni Kej, Peter Ustinov, Bono, Džefri Saš, Klint Borgen, Andželina Džoli i Majka Tereza.

Kritike i kontraverze[uredi - уреди]

Glavni članak: Kina i Ujedinjene nacije

Ujedinjene nacije su osnovane po završetku Drugog svetskog rata od strane sila pobednica s nadom da će delovati u cilju sprečavanja konflikta između nacija i učiniti buduće ratove nemogućim, podstrekivanjem ideala kolektivne bezbednosti. Struktura organizacije na neki način i dalje reflektuje okolnosti pod kojima je nastala. Na primer, pet glavnih pobednica Drugog svetskog rata čine stalne članove Saveta bezbednosti uz pravo veta: Sjedinjene Američke Države, Rusija (koja je zamenila Sovjetski Savez), Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska, i Narodna Republika Kina (koja je zamenila Republiku Kinu).

Reforma Ujedinjenih nacija[uredi - уреди]

U skorije vreme javljaju se sve veći zahtevi za reformisanjem Ujedinjenih nacija. Ali postoji malo jasnoće, a još manje konsenzus, o tome kako je reformisati. Neki žele da UN igraju značajniju ili efikasniju ulogu u svetskim zbivanjima, dok drugi žele da se njena uloga svede na humanitarnu. U 2004. i 2005, optužbe za pogrešno upravljanje i korupciju koje se odnose na program nafta za hranu, za Irak pod vlašću Sadama Huseina, doveli su do još jačih poziva za reforme.

Zvaničan program reforme je pokrenuo Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan, nedugo pošto je započeo svoj prvi termin 1. januara, 1997. Reforme uključuju promenu stalnog članstva Saveta bezbednosti (koji trenutno odslikava odnos snaga iz 1945. godine); stvaranje transparentnijeg, odgovornijeg i efikasnijeg birokratskog sistema; stvaranje demokratičnijeg sistema UN; i uvođenje međunarodne takse za proizvođače oružja.

Kongres Sjedinjenih Država je pokazao delimičnu zabrinutost po pitanju sprovođenja reformi UN. Novembra 2004, stupio je na snagu zakon H.R. 4818 o stvaranju dvopartijske komisije koja bi podnela izveštaj Kongresu o tome kako stvoriti UN efikasnijim u ostvarenju ciljeva njene Povelje. Komisija je počela s radom januara 2005, kojom predsedavaju bivši predsedavajući Predstavničkog doma Njut Gingrič i bivši vođa većine u Senatu, Džordž DŽ. Mičel. Juna 2005, komisija je objavila izveštaj pod nazivom „Američki interesi i reforma UN: Izveštaj komisije po pitanju Ujedinjenih nacija,“ [3] uz brojne preporuke kako da se poboljšaju UN.

Predstavnički dom Sjedinjenih Država je, 17. juna, 2005, izglasao zakon (H.R. 2745) kojim se budžetska izdvajanja za UN smanjuju na pola do 2008. godine ako se ne ispune određeni kriterijumi. Ovo oslikava duži period žalbi na antiamerički i antiizraelski lobi u UN-u, naročito izbacivanje Izraela iz više ključnih agencija UN-a. Procenjuje se da SAD doprinose godišnjem budžetu UN sa oko 22%, što ovaj zakon čini potencijalno razarajućim za UN. Bušova administracija i nekoliko bivših ambasadora SAD-a pri UN-u su upozorili da ovo može samo ojačati antiamerička osećanja širom sveta i služiti na štetu trenutnim naporima za reformu UN. Zakon je izglasan u junu 2005. Međutim, veći broj vodećih senatora republikanaca usprotivilo se zahtevu da doprinos SAD-a budžetu UN-a bude prepolovljen ako UN ne ispune sve tražene kriterijume.

Septembra 2005, Ujedinjene nacije su organizovale Svetski samit koji je okupio šefove zemanja većine država članica, na plenarnom zasedanju 60. zasedanja Generalne skupštine [4]. Generalni sekretar Kofi Anan je predložio da se učesnici samita zajednički slože oko plana za reformu UN, izmenama u međunarodnom sistemu za mir i bezbednost, ljudska prava i razvoj, kako bi postala sposobna za suočavanjem sa izvanrednim izazovima koji se postavljaju pred UN u 21. veku. Ali nikakav dogovor nije postignut. Umesto toga, svetski lideri su se dogovorili o uvođenju postepenih reformi: stvaranje Mirovne komisije kako bi se obezbedio centralni mehanizam za pomaganje zemalja koje se oporavljaju od konflikta; potpisivanje sporazuma da međunarodna zajednica ima pravo da se umeša kada vlade zemalja omanu u svojoj dužnosti da zaštite sopstvene građane od svirepih zločina; neodređeno obećanje o stvaranju boljih institucija UN o ljudskim pravima; i sporazum kojim se više sredstava posvećuje nadzornim agencijama UN-a.

Iako su zemlje članice UN-a postigle malo u reformisanju birokratskog sistema, Anan je nastavio da sprovodi reforme pod sopstvenom odgovornošću. Osnovao je kancelariju za etiku, odgovornu za razotkrivanje novih finansijskih malverzacija i zaštitu doušnika.

Uspesi i neuspesi u bezbednosnim pitanjima[uredi - уреди]

Najveći deo troškova UN-a se odnose na mirovne misije. Budžet za mirovne misije za 2005/06 fiskalnu godinu iznosi otprilike oko 5 milijardi dolara, sa nekih 70,000 vojnika koji se nalaze u 17 misija širom sveta. Izveštaj o bezbednosti za 2005. [5], koju izdaje Bezbednosni centar sa Univerziteta Britanska Kolumbija uz podršku nekoliko vlada i fondacija, dokumentovao je dramatičan, ali neobjašnjiv, pad broja ratova, genocida i zlostavljana ljudskih prava tokom predhodne decenije. U izveštaju, koje objavljuju Oksfordske univerzitetske novine, smatraju da se najbolje objašnjenje za ove promene može naći u neviđenom napretku međunarodnog aktivizma, predvođenog od strane UN-a, koji je započet po završetku Hladnog rata.

U izveštaju se navodi nekoliko ulaganja koje su se pokazale uspešnim:

  • Šestocifreno uvećanje broja misija UN u cilju sprečavanja ratova, od 1990. do 2002.
  • Četvorocifreno uvećanje napora za sprečavanje postojećih konflikta, od 1990. do 2002.
  • Sedmocifreno uvećanje broja „prijatelja Generalnog sekretara“, „kontakt grupa“ i drugih mehanizama za podršku misijama stvaranja i očuvanja mira, od 1990. do 2003.
  • Osmocifreno uvećanje broja ekonomskih sankcija protiv režima širom sveta, od 1989. do 2001.
  • Četvorocifreno uvećanje broja mirovnih operacija UN-a, od 1987. do 1999.

Ovi napori su u značajnoj meri brojniji, i često, složenije i većeg obima nego one iz vremena Hladnog rata.

Međutim, u mnogim slučajevima članice UN su pokazale ustezanje ka postizanju ili sprovođenju rezolucija Saveta bezbednosti. Tokom 2003. godine, Sjedinjene Države su pokrenule invaziju na Irak, u jeku neslaganja većine članica. Skoro čitavu deceniju, Izrael je zanemarivao rezolucije kojima je pozivan da ukloni naselja u Zapadne Obale i pojasa Gaze. Ovakvi neuspesi se protive međudržavnoj prirodi UN-a — u mnogim pogledima to je asocijacija 191 zemlje članice koje moraju postići konsenzus, a ne nezavisna organizacija.

Ostalni ozbiljni bezbednosti neuspesi:

  • Neuspeh u sprečavanju Genocida u Ruandi 1994, što je imalo za posledicu ubijanje skoro milion ljudi, posle odbijanja članova Saveta bezbednosti, posebno Sjedinjenih Država, Britanske i Francuske vlade, da odobre pokretanje potrebne vojne akcije [6].
  • Neuspeh MONUC-a (UNSB rezolucija 1291) da interveniše tokom Drugog kongoanskog rata, koji je pogodio skoro pet miliona ljudi u Demokratskoj Republici Kongo (DRK), 1998-2002, i u sprovođenju i distribuiranju humanitarne pomoći.
  • Neuspeh u sprečavanju Srebreničkog masakra 1995. godine, uprkos činjenici da je UN proglasila Srebrenicu „sigurnom zonom“ za izbeglice i poslala 600 holandskih mirovnjaka da je zaštite.
  • Neuspeh u dostavljanju hrane izgladnelim ljudima u Somaliji; hranu su umesto toga zaplenjivali lokalne ratne vođe. Zajednički pokušaj SAD i UN u hvatanju u hvatanju bandi koje zaplenjuju pošiljke hrane, završio se 1993. godine bitkom za Mogadiš.
  • Seksualno zlostavljanje od strane mirovnjaka UN. Veći broj mirotvoraca iz nekoliko zemalja bilo je vraćeno u domovinu sa mirovnih misija zbog seksualnog zlostavljanja i iskorišćavanja mlađih devojaka do 12 godina u više različitih mirovnih misija. Ova zlostavljana su postala rasprostranjena i nastavljena uprkos mnogim razotkrivanjima i istragama Kancelarije za unutrašnju kontrolu Ujedinjenih nacija. [7] [8] Od 2005. godine interne istrage UN su otkrile da su seksualna zlostavljanja i maltretiranja su bila prijavljena u najmanje pet zemalja gde se nalaze mirovnjaci UN-a, među njima Demokratska Republika Kongo, Haiti, Burundi, Obala Slonovače, i Liberija; u to vreme mirovnjaci UN-a su se nalazili u 16 zemalja. [9]

Članstvo u komisiji[uredi - уреди]

Uključenje u Komisiju za ljudska prava Ujedinjenih nacija država, kao što su Sudan i Libija, koje imaju dužu istoriju kršenja ljudskih prava, kao i libijsko predsedavanje komisijom, je bilo sporno. Ove zemlje, međutim, tvrde da Zapadne zemlje, uz svoju kolonijalnu istoriju agresije i brutalnosti, nemaju prava da se protive njihovom članstvu u Komisiji.

Skandal nafta za hranu[uredi - уреди]

Glavni članak: Program nafta za hranu

Program nafta za hranu pokrenut od strane UN-a 1996. godine kojim je dozvoljeno Iraku da prodaje naftu na svetskom tržištu u zamenu za hranu, lekove, i druge humanitarne potrebštine običnih Iračkih građana koji su bili pogođeni međunarodnim ekonomskim sankcijama, bez mogućnosti da Iračka vlada obnovi svoje vojne snage po završetku prvog Zalivskog rata. Program je prekinut u drugoj polovini 2003. godine u sred optužbi za rasprostranjenu zloupotrebu i korupciju; bivši direktor, Benon Sevan sa Kipra, prvi je suspendovan, zatim otpušten iz UN-a, kako je u izveštaju istražne komisije koju je predvodio Paul Volker zaključeno da Sevan primao mito od Iračkog režima, i preporučio da mu se ukine imunitet UN-a kako bi se omogućila krivična istraga. [10]

Pod pokroviteljstvom UN-a, u vrednosti od preko 65 milijardi dolara je prodato Iračke nafte na svetskom tržištu. Zvanično, oko 46 milijardi je upotrebljeno za humanitarne potrebe, i dodatni porez koji je plaćen za reparaciju posledica Zalivskog rata preko Kompenzacionog fonda, za administrativne i operativne troškove UN (2.2%), i za program inspekcije naoružanja (0.8%).

Uključeni u skandal je bio i sin Kofija Anana, Kodžo Anan, optužen za ilegalno nabavljanje ugovora za program nafta za franu u ime švajcarske kompanije Kotekna. Indijski ministar spoljnih poslova je uklonjen sa dužnosti zbog njegove uloge u čitavom skandalu.

Vidi još[uredi - уреди]

Spoljašnje veze[uredi - уреди]


Ujedinjene nacije
Sistem UN: Generalna skupštinaSavet bezbednostiEkonomski i socijalni savetStarateljski savetSekretarijatMeđunarodni sud pravdeZemlje članicePosmatrači
Rezolucije: Generalne skupštineSaveta bezbednosti