Veto

Izvor: Wikipedia

Reč veto (veto) dolazi od latinskog, i u doslovnom prevodu znači zabranjujem. Koristi se da se odredi da određena strana jednostrano zaustavlja određenu odluku. Veto znači daje neograničenu vlast da se načine izmene, ali ne daje vlast da se izmene usvoje.

Veto vuče poreklo od rimskih magistrata koji su imali pravo da jednostrano odbiju zakon (lat: lex) koji bi im prosledio Rimski senat. To njihovo pravo se zvalo pravo intercesije.

Vrste[uredi - уреди]

Postoji apsolutno i suspenzivno (odlažuće) veto. Apsolutno veto je postojalo u monarhijama i kod njega monarh je mogao konačno vetirati neku odluku koju izglasa parlament. Suspenzivno veto postoji u većini republika i njega poseduje predsednik republike. Koristi ga tako što može da odbije da premapotpiše akt koji parlament izglasa (svaki zakon usvojen u parlamentu mora biti potpisan od strane predsednika). Time on odlaže stupanje izglasanog akta na pravnu snagu, ali kada se taj akt ponovo potvrdi u skupštini i izglasa kvalifikovanom većinom on odmah stupa na pravvnu snagu i bez premapotpisa predsednika.

Ujedinjene nacije[uredi - уреди]

U Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija pet zemalja stalnih članica (SAD, Rusija, Kina, Francuska, Velika Britanija) imaju pravo veta. Ako bilo koja od ovih zemalja stavi veto na neki predlog, on se odbacuje, čak iako sve ostale zemlje-članice glasaju za dati predlog.

Vidi još[uredi - уреди]