Veto u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija

Izvor: Wikipedia

Pravo veta u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija ima pet stalnih članica SB UN, koje im omogućava da spreče usvajanje bilo koje rezolucije.

Svaki član Saveta bezbednosti ima samo jedan glas. Odluke po proceduralnim pitanjima se donose potvrdnim glasom devetorice članova, a odluke po meritornim pitanjima potvrdnim glasom devetorice, ali uključujući tu i glasove stalnih članica što znači da veto bilo kojeg člana može da spreči donošenje odluke.

Od osnivanja Ujedinjenih nacija pa do februara 2007. godine SSSR odnosno Rusija je upotrebila najviše puta pravo veta (123), Sjedinjene Američke Države 76, Velika Britanija 32, Francuska 18 i Kina 6 puta. SSSR je najviše posezao pravom veta za vreme Hladnog rata, pa su čak i njegovi najpoznatiji ministri spoljnih poslova Vjačeslav Molotov i Andrej Gromiko bili dobili nadimke Gospodin veto i Gospodin njet. Tokom Korejskog rata predstavnik SSSR nije prisustvovao sednicama Saveta bezbednosti što se smatralo ulaganjem veta, pa da bi se to izbeglo izglasana je Rezolucija Ujedinjeni za mir. SSSR je takođe zahtevao i da sve bivše sovjetske republike imaju zasebne stolice, čemu se SAD protivio. SAD su uglavnom ulagale veto braneći Izrael i na odluke kojima se osuđivalo ponašanje izraelskih vojnika i kritikovala politika Izraela. Francuska je upotrebila veto u slučaju nezavisnosti Komorskih ostrva i otcepljenja ostrva Majot. Takođe vetirala je rezoluciju iz 2003. godine o intervenciji na Irak.