Martti Ahtisaari

Izvor: Wikipedia
Martti Ahtisaari
Martti Ahtisaari

Ahtisaari u Helsinkiju 4. jula 2007.


Na dužnosti
1. mart 1994. – 1. mart 2000.
Prethodnik: Mauno Koivisto
Nasljednik: Tarja Halonen

Finski ambasador u Tanzaniji, Zambiji, Somaliji i Mozambiku
Na dužnosti
1973 – 1977

Rođen/a jun 23 1937. (1937-06-23) (dob: 77)
Viipuri, Finska (danas Vyborg, Rusijka)
Državljanstvo  Finska
Politička stranka Socijaldemokratska patrija Finske
Suprug/a Eeva Irmeli Ahtisaari[1]
Religija luteran

Marti Oiva Kalevi Ahtisari (Martti Oiva Kalevi Ahtisaari, rođen 23. juna 1937. u Vipuriju) je bivši predsednik Finske kao i diplomata i medijator Ujedinjenih Nacija. Bio je i specijalni izaslanik UN-a za status Kosova i Metohije.

Marti Ahtisari je dobio Nobelovu nagradu za mir 2008. „za višedecenijsko angažovanje i posredovanje u uspostavljanju mira i rešavanju konflikata na više kontinenata“.[2] Ahtisari je počasni doktor više poznatih univerziteta, među kojima su Moskovski i Kijevski.

Mladost[uredi - уреди]

Rođen je 23. juna 1937. godine u Vipuriju (Viipuri) (sada Viborg (Vyborg)), gradu koji je 1944. godine anektirao SSSR. Njegov otac, poreklom Norvežanin, bio je oficir. Diplomirao je na univerzitetu u Oslu, opredelio se za karijeru nastavnika u Pakistanu.

Diplomatska karijera[uredi - уреди]

Marti Ahtisari je poznat među svetskim političarima, diplomatama i analitičarima. Reputaciju je stekao kao diplomata u Ministarstvu inostranih poslova Finske, a posle kao diplomata koji je posredovao, ocenjivao, dogovarao i presuđivao na mnogim "vrućim tačkama" (u Izraelu je ispitivao akcije izraelskih snaga u izbegličkim logorima, u Severnoj Irskoj se zavlačio u tajne baze IRA).

Pre toga, Ahtisari je bio ambasador Finske u Tanzaniji, Mozambiku, Zambiji i Somaliji.

Tada je obavao više važnih funkcija u institucijama koje su se bavile ekonomskom pomoći zemljama u razvoju, a 1987. godine postaje podsekretar u Ujedinjenim nacijama. U Namibiji je bio specijalni predstavnik Ujedinjenih nacija od 1978. godine do ranih 90-ih. U Namibiji su pregovori o nezavisnosti trajali više od deset godina: Ahtisari piše da je najteže bilo da ljudi koji su učestvovali u pregovorima shvate da im ništa povoljnije neće biti ponuđeno ni kasnije.

Namibija je u znak priznanja i zahvalnosti Ahtisarija proglasila počasnim građaninom. Sledeće godine postaje ministar inostranih poslova Finske, a 1992-1993. godine predsedava međunarodnom konferencijom o SFRJ. On je specijalni predstavnik generalnog sekretara UN-a. Maja 1999. godine dobrovoljno se ponudio da bude neutralni predstavnik u razgovorima o okončanju rata u SRJ. Posredovao je između ruskog predstavnika Viktora Černomidrina i američkog Stroba Talbota.

Predsednik Finske[uredi - уреди]

Marti Ahtisari na Svetskom ekonomskom forumu

Iako nikada nije bio aktivan na domaćoj političkoj sceni, kao kandidat Socijaldemokratske parije pobeđuje u februaru 1994. godine na predsedničkim izborima. Postaje prvi predsednik Finske koji je izabran na direktnim izborima glasovima svih birača. Na položaju predsednika ostaje do 2000. godine. Ponajviše zahvaljujući njegovoj politici i njegovom ličnom angažmanu, Finska zvanično postaje član Evropske unije 1995. godine. U Finskoj je stekao veliku popularnost zbog uspešnih diplomatskih misija, ali i otvorenih kritika rata u Persijskom zalivu, zbog čega je izgubio naklonost SAD.

Specijalni izaslanik za Kosmet[uredi - уреди]

Bivši generalni sekretar UN-a Kofi Anan imenovao ga je za specijalnog izaslanika UN-a za pregovore o budućem statusu Kosova i Metohije.

Krajem juna i početkom jula 2007. godine u mnogim srpskim glasilima se pojavila vest da je Ahtisari primao mito od albanske mafije[3][4]. Cifre se kreću od 2 do 40 miliona evra[3]. Krajem juna 2007. godine prvu vest o mitu je demantovala kancelarija Martija Ahtisarija[3], ali već početkom jula navode nemačke obaveštajne službe BND da je Ahtisari primio mito je potvrdio i Globalni informativni sistem[5]. I predsednik američkog saveta za KiM - Džim Džatras je potvrdio da ima saznanja o primanju mita od strane Ahtisarija[4].

Prethodnik:
Mauno Koivisto
Predsednik Finske Nasljednik:
Tarja Halonen

Izvori[uredi - уреди]

Vanjske veze[uredi - уреди]