1932

Izvor: Wikipedia
Milenijum: 2. milenijum
Vijekovi: 19. vijek20. vijek21. vijek
Decenija: 1900-e  1910-e  1920-e  – 1930-e –  1940-e  1950-e  1960-e
Godine: 1929 1930 193119321933 1934 1935
1932 u drugim kalendarima
Gregorijanski 1932
MCMXXXII
Ab urbe condita 2685
Islamski 1350 – 1351
Iranski 1310 – 1311
Hebrejski 5692 – 5693
Bizantski 7440 – 7441
Koptski 1648 – 1649
Hindu kalendari
 - Vikram Samvat 1987 – 1988
 - Shaka Samvat 1854 – 1855
 - Kali Yuga 5033 – 5034
Kineski
 - Kontinualno 4568 – 4569
 - 60 godina Yang Voda Majmun
(od kineske N. g.)
Holocenski kalendar 11932
p  r  u
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1932 (MCMXXXII) bila je prijestupna godina koja počinje u petak.

Događaji[uredi - уреди]

Januar/Siječanj[uredi - уреди]

  • 7. 1. - Stimsonova doktrina - SAD neće priznavati teritorijalne promene iznuđene silom (odnosi se na Japancima okupiranu Mandžuriju).
  • 15. 1. - U Nemačkoj ima oko šest miliona nezaposlenih.
  • 18. 1. - Prestonom besedom Kralj Aleksandar otvara zasedanje novoustanovljenih Narodne skupštine i Senata.
  • 22. 1. - Seljačka buna na zapadu El Salvadora, brutalno ugušena u julu.
  • 27. 1. - Senat i Skupština KJ odobrili proklamaciju od 6. 1. 1929.
  • 28. 1. - 3. 3. - Šangajski incident, sukob između Republike Kine i Japana.
  • kraj januara - Studentski protesti na Tehničkom fakultetu Beogradskog univerziteta. Takođe i na Zagrebačkom sveučilištu.

Februar/Veljača[uredi - уреди]

Mart/Ožujak[uredi - уреди]

  • 1. 3. - Otmica Lindbergove bebe - 20-mesečni sin avijatačara Čarlsa Lindberga otet iz njihove porodične kuće u Nju Džersiju - priča izaziva ogroman publicitet.
  • 6. 3. - Novi protesti na Zagrebačkom sveučilištu, isticane (zabranjene) hrvatske zastave.
  • 7. 3. - Policija pucala na okupljanje nenaoružanih nezaposlenih automobilskih radnika ispred Fordove fabrike u Dirbornu, Mičigen - poginula četiri radnika.
  • 19. 3. - Otvoren poznati most u sidnejskoj luci.
  • 25. 3. - Premijera filma "Tarzan čovek majmun", prvenac sa Johnny Weissmuller-om.

April/Travanj[uredi - уреди]

  • 1. 4. - Nove studentske demonstracije u Beogradu.
  • 4. 4. - Ostavka vlade generala Petra Živkovića (postavljen za komandanta Kraljeve garde); novu vladu obrazuje dr. Vojislav Marinković, bivši demokrata.
  • 10. 4. - Drugi krug nemačkih predsedničkih izbora: Paul von Hindenburg (nezavisan) 53,1%, Adolf Hitler 36,7%, Ernst Thälmann (komunista) 10,1%.
  • 17. 4. - Haile Selasije objavljuje antirobovlasnički zakon u Etiopiji.
  • 19. 4. - Vlada Kraljevine Jugoslavije donela je Zakon o zaštiti zemljoradnika kojim je proglašen šestomesečni moratorijum na dugove i obustavljena prisilna zaplena imovine. Oko 709.000 seljaka-dužnika dugovalo je sedam milijardi dinara, mahom lihvarima i trgovcima (bez rezultata).
  • 19.4. - Zemljotres u Kačaničkoj klisuri.
  • 25. 4. - Dvojica Družbenika proroka Muhameda premešteni iz svojih grobova u Iraku, nakon što je kralj Fejsal I Irački obavešten u snu o vodi koja nadire u njihove grobove.
  • april - Izlivanje reke Save u donjem toku.

Maj/Svibanj[uredi - уреди]

Jun/Juni/Lipanj[uredi - уреди]

Jul/Juli/Srpanj[uredi - уреди]

  • 2. 7. - Ostavka vlade Vojislava Marinkovića (izazvao gnev u maju, kada je na konferenciji u Nišu rekao da nacionalno pitanje nije rešeno), novu vladu obrazuje Milan Srškić, tvrdi unitarista.
  • 5. 7. - António de Oliveira Salazar postaje parafašistički premijer Portugala (do 1968), uvodi autoritarni sistem Estado Novo).
  • 7. 7. - Francuska podmornica Prométhée potonula kod Šerbura, poginula 66-orica.
  • 8. 7. - Dow Jones Industrial Average dostiže dno tokom Depresije - 41.22 poena.
  • 9. 7. - Završena konferencija o nemačkim reparacijama u Lozani - konačna suma iznosi tri milijarde maraka (ukupno isplaćeno 53 milijarde).
  • 17. 7. - Krvava nedelja u Altoni, Nemačka - naoružani komunisti napali nacističke demonstracije, poginulo 18, slede mnogi ulični okršaji.
  • 20. 7. - Pod izgovorom događaja u Altoni, smenjena demokratska vlada Pruske, za komesara postavljen rajskancelar Franz von Papen - ovo će olakšati Hitlerovo "glajhšaltovanje" Nemačke od sledeće godine.
  • 28. 7. - Predsednik Huver naređuje da se iz Vašingtona rasteraju veterani koji su tražili isplatu certifikata za službu (Bonus Army).
  • 30. 7. - 14. 8. - Olimpijada 1932 u Los Anđelesu, Jugoslaviju zastupa samo bacač diska Veljko Narančić, koji je sam platio putovanje.
  • 31. 7. - Savezni izbori u Nemačkoj - nacisti prvi put najjača partija (ali bez većine) - nacisti 230 poslanika (+123), socijaldemokrati 133 (-10), komunisti 89 (+12); zbog antirepublikanske "negativne većine" nacista i komunista nemoguće je da ostali sklope vladu.

Avgust/August/Kolovoz[uredi - уреди]

Septembar/Rujan[uredi - уреди]

  • 4. 9. - Osmerac splitskog "Gusara" postao evropski šampion na takmičenju u Beogradu.
  • 7. 9. - Prethodne noći napad ustaša, iz italijanskog Zadra, na žandarmerijsku stanicu u Brušanima kod Gospića - tzv. Velebitski ili Lički ustanak.
  • 9. 9. - U Španskoj Republici obnovljene autonomne vlasti Katalonije) (Generalitat de Catalunya - /Ženeralidad de Katalunja/).
  • 20. 9. - Mahatma Gandi počinje 6-dnevni štrajk glađu u zatvoru u Puni.
  • 23. 9. - Kraljevine Hidžaz i Nadžd ujedinjene u Flag of Saudi Arabia (1932 to 1934).svg Saudi Arabiju.
  • 26. 9. - Katastrofalan zemljotres pored Svete Gore (M 7.0, int. IX-X), potresi se nastavljaju i narednih dana, stradali i manastiri, među kojima i Hilandar.

Oktobar/Listopad[uredi - уреди]

Novembar/Studeni[uredi - уреди]

  • 6. 11. - Savezni izbori u Nemačkoj, poslednji slobodni u predratnom periodu - nacisti opet najjači, ali s manje glasova nego u julu - nacisti 196 poslanika (-34), socijaldemokrate 121 (-12), komunisti 100 (+11).
  • 7. 11. - Zagrebačke punktacije (Seljačko-demokratska koalicija + frankovac Mile Budak) - traži se demokratija i novo državno uređenje. Proglašene protivustavnim, posle njih dolazi niz drugih "punktacija" (slovenačke, muslimanske, pa i vojvođanske).
  • 8. 11. - Franklin Delano Roosevelt ubedljivo pobedio predsednika Huvera.
  • 9. 11. - Neredi između konzervativaca i socijalista u Švajcarskoj.
  • novembar - Benito Musolini blizu odluke da napadne Jugoslaviju i instalira ustaše u Hrvatskoj[2]

Decembar/Prosinac[uredi - уреди]

  • 3. 12. - Kurt von Schleicher imenovan za nemačkog kancelara.
  • 11. 12. - Načelni sporazum pet Velikih sila o vojnoj ravnopravnosti Nemačke, u smislu da može učestvovati u radu Konferencije za razoružanje (N. dala izjavu da se neće naoružavati).
  • 19. 12. - BBC počinje emitovanje Imperijalne službe (današnji BBC World Service).
  • 25. 12. - Zemljotres u kineskoj provinciji Kansu, 70.000 mrtvih.
  • 31. 12. - Opozicioni manifest u Ljubljani (Slovenska deklaracija) - traži se priznanje regionalne etničke individualnosti i kulturna, finansijska i politička autonomija[1].

Tokom godine[uredi - уреди]

1932. u temama[uredi - уреди]

Rođenja[uredi - уреди]

Smrti[uredi - уреди]

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1932.

Nobelova nagrada za 1932. godinu[uredi - уреди]

Reference[uredi - уреди]

  1. 1.0 1.1 East Central Europe between the two World Wars By Joseph Rothschild, page 243
  2. Sabrina Ramet, Tri Jugoslavije... str. 102